Kina se udaljava od gubitnika rata Rusije | Politika | DW | 29.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Kina se udaljava od gubitnika rata Rusije

S obzirom na ogromne ruske gubitke u istočnoj Ukrajini, udaljavanje Pekinga od Moskve postaje sve vidljivije. Ipak, Kina neće pustiti Rusiju da padne, ocenjuje u autorskom tekstu za DW Aleksander Gerlah.

Vladimir Putin i Si Đinping u Samarkandu

Vladimir Putin i Si Đinping u Samarkandu

Kakav je stvarni status prijateljstva između diktatora Vladimira Putina i Sija Đinpinga? Odnos između njih dvojice, koji su se u februaru zakleli na prijateljstvo, trenutno se svakodnevno menja.

Pre nego što su se prošle sedmice sastali u Samarkandu u Uzbekistanu, već je bilo jasno da se Peking udaljava od Putina. Stranica ruske agresije u Ukrajini već je bila okrenuta i Kijev je već povratio brojne izgubljene teritorije. Si, koji je došao u Uzbekistan da i Kini i svetu pokaže da on kao vladar može da dominira čitavim regionima, tom prilikom nije želeo da se fotografiše s gubitnikom Putinom.

Distanciranje Kine od Rusije

Međutim, to nije jedini razlog zašto se nakon tog susreta distanciranje Pekinga svakim danom povećava. Kina je mogla da podrži Putina u Ukrajini, jer nema sopstvenih interesa u toj zemlji. Isto važi i za Putina koji se jeftino priklonio Siju kada je u pitanju Tajvan. Sada kada se čini da Putin gubi rat, on preti da će posegnuti za najdrastičnijom merom, nuklearnim napadom. Kini ne odgovara globalna destabilizacija koja bi mogla da se očekuje od takvih nuklearnih udara, prvih od kraja Drugog svetskog rata. Pri tom se Peking manje brine za svoja prodajna tržišta u Evropi, a više za zemlje centralne Azije koje su pod patronatom Moskve bile ujedinjene u okviru SSSR-a.

Aleksander Gerlah

Aleksander Gerlah

Šangajska organizacija za saradnju, na čijim su se sastancima susreli Si i Putin, služi Pekingu za širenje uticaja na području bivšeg Sovjetskog Saveza. Ako Rusija preti Ukrajini nuklearnim udarom, onda i zemlje centralne Azije strahuju da bi Moskva i njima mogla da zapreti. Nepoverenje koje tako nastaje u regionu onemogućava bilo kakvu dublju saradnju.

Zapanjujuće je da Putin ne pokazuje bes zbog toga što Kina u centralnoj Aziji radi upravo ono za šta Kremlj optužuje slobodni svet u Ukrajini: upada u rusku orbitu i tamo mu preotima uticaj. Ali, Rusija je postala potpuno zavisna od Kine i Si može po svojoj volji da dominira nad Putinom. A Putin, dakle, mora da ćuti. To je postalo jasno nakon što je u Samarkandu morao da se ulaguje Siju, da izjavi kako razume „pitanja i zabrinutost“ Kine u vezi s ratom u Ukrajini i kaže da će, naravno, da odgovori na sve te sumnje.

Trka u naoružanju na pragu Kine

Peking neće odbaciti Moskvu, jer uvoz jeftine nafte i gasa pomaže kineskoj privredi u trenutku kada cene gasa i električne energije širom sveta skaču. Umesto toga, pekinški ministar spoljnih poslova Vang Ji pokazao je rastući uticaj Kine na Rusiju kada je u Ujedinjenim nacijama pozvao na pregovore. Vang je pritom zanemario činjenicu da i Kina koristi imperijalističku retoriku i da je spremna da i sama pokrene svoju vojsku protiv svih onih koji se ne ponašaju po volji Pekinga.

Upotreba ruskog nuklearnog oružja uzdrmala bi geopolitičku strukturu Azije u celini, jer bi u Kambodži, Tajlandu ili Vijetnamu neko možda mogao da pomisli da samo nuklearno oružje može da ih zaštititi od invazije Kine. A Pekingu ne treba takva trka u naoružanju na sopstvenom pragu. Zemlje poput Indije, Filipina i Tajvana već su povećale svoje izdatke za odbranu i formirale ili intenzivirale vojne saveze kako bi bile naoružane u slučaju napada sve agresivnije Kine.

*Aleksandar Gerlah živi u Njujorku, član je Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima (Carnegie Council for Ethics in International Affairs) i pridruženi član Instituta za religiju i međunarodne studije na univerzitetu Kembridž. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije. Predavao je na Harvardu, kao i na univerzitetima na Tajvanu i u Hongkongu. Povremeno piše autorske tekstove za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.