Kina pred Kongres demonstrira „pobedu“ nad virusom | Politika | DW | 21.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

lični stav

Kina pred Kongres demonstrira „pobedu“ nad virusom

Susret 3.000 delegata iz cele Kine počinje u petak. Dve teme su u fokusu i ekstremno zavise jedna od druge – pandemija i ekonomija. Šta Kina očekuje do kraja godine? Piše Frank Ziren, kolumnista DW iz Pekinga.

Čuvena dvorana u kojoj se održava Kongres

Čuvena dvorana u kojoj se održava Kongres

Moć simbola nikada ne treba potceniti: Nacionalni narodni kongres Kine će se ipak sastati u Pekingu, doduše sa dva meseca zakašnjenja. Dugo je izgledalo da godišnji susret oko tri hiljade delegata iz svih provincija uopšte neće moći da se održi uživo, već samo putem interneta.

To što ovaj kvazi-parlament ipak zaseda, i što će ponovo odaslati spektakularne slike iz Pekinga, duguje se samo jednom – Komunistička partija želi da demonstrira da je kriza zauzdana bolje nego drugde u svetu.

Ipak, Peking neće moći da se vrati starom dnevnom redu. I u samoj prestonici su još na snazi stroga pravila karantina. Strani novinari ne mogu da doputuju.

Iako demonstriraju uverenost u pobedu nad virusom, vladajući političari će morati da odgovore na poneko teško pitanje koje lokalni delegati donose u glavni grad. Oni bi hteli da detaljno znaju kako vlast želi da spreči drugi talas epidemije i da ubuduće spreči slične katastrofe. Nisu zaboravili da je pokušaj da se zataška izbijanje zaraze u Vuhanu pošao po zlu.

Osim borbe protiv epidemije, pričaće se prevashodno kako što pre povratiti ekonomsku normalnost. Peking je zapravo ove godine hteo da dostigne „cilj veka“: skromno blagostanje za sve Kineze. No sada je nezaposlenost skočila u nebesa, potrošnja se ne oporavlja kako je planirano.

Ako država ništa ne preduzme, u najgorem slučaju može da računa sa socijalnim nemirima. To će se osetiti i na Kongresu, iako tamo nema slobodnog glasanja. No kuloarske rasprave su već godinama žive i žustre. Svaki kineski region ima svoje brige i potrebe. Poslanici pokušavaju da izvuku najviše za svoje provincije, a mnogima je jasno da iz aktuelne krize ne mogu da izađu bez pomoći Pekinga.

Čak ni u samoj Vladi očito nema jedinstva o tome da li sada valja upumpati milijarde u privredu ili dopustiti da se obnovi svojom snagom. Prema procenama sa Zapada, konjukturni program u Kini za sada iznosi svega četiri odsto BDP-a. To je zapanjujuće malo.

Tokom finansijske krize pre deset godina je Kina investirala deset odsto BDP-a u mere opravka. U ovoj krizi su druge ekonomske velesile izdvojile mnogo više: Japan oko dvadeset odsto, SAD oko 13, Nemačka oko deset odsto BDP-a.

Izvesno je da će Kina na sve načine pokušati da ne produbi državni dug koji je već sada veoma visok sa 250 odsto BDP-a. No od toga mali deo čine inostrani dugovi, a za Peking to znači nezavisnost na međunarodnoj pozornici.

Druge brojke daju nadu da se Narodna Republika nalazi na sporom, ali sigurnom putu oporavka. Posle pada ekonomije od 6,7 odsto u prvom kvartalu – najgori rezultat od smrti Mao Cedunga – u aprilu je kineski izvoz iznenađujuće porastao za 3,5 odsto, a spoljnotrgovinski suficit bio u solidnom plusu od 45 milijardi.

Industrijska proizvodnja se već vratila na nivo prošle godine. Zapadni analitičari procenjuju da je čak moguće da Kina završi godinu sa skromnim rastom ekonomije, dok će većina svetskih zemalja biti u debelom minusu.

Uslov je da ne bude novog pogubnog talasa epidemije. Kina to želi da spreči po svaku cenu. Trenutno je milionski grad Đilin na severoistoku zemlje praktično odsečen jer se tamo pojavio klaster sa preko sto zaraza. Nekoliko novih slučajeva u Vuhanu shvaćeno je veoma ozbiljno, pa će svih jedanaest miliona stanovnika tog grada biti opet testirano do 24. maja.

I tu su simboli važni: oštrim merama Peking želi da pokaže odlučnost pred Narodni kongres. Valja pokazati da Kina raspolaže sredstvima da suzbije virus – za razliku od pogotovo Sjedinjenih Država.

Jer, vrhušku Komunističke partije i delegate koji se okupljaju na Kongresu ove godine jedno povezuje – jačanje nacionalizma kao reakcija na Trampove antikineske parole. Kada se to zna, pitanje je da li će dogovor Vašingtona i Pekinga u carinskom ratu preživeti ovo leto.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama