„Kina nije apolitična na Balkanu“ | Politika | DW | 18.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„Kina nije apolitična na Balkanu“

Kineski kapital u Srbiji vidi šansu za velike profite, ali i za ulazak u Evropu, kaže za DW profesor Teokaris Grigoriadis sa Instituta za istočnu Evropu u Berlinu. Smatra da Kina tako stvara i politički kapital.

RTB Bor

RTB Bor

DW: Srpski predsednik Aleksandar Vučić iz Kine će se vratiti sa, kako kaže, preko milijardu dolara investicija u Zrenjanin, posebno u buduću fabriku guma. Nedavno su Kinezi preuzeli Rudarsko-topioničarski basen bor sa cenom i dogovorenim investicijama koje takođe prelaze milijardu dolara. Da li to Kina ima više svežeg novca da uloži na Balkanu nego ostali igrači?

Teokaris Grigoriadis: Tačno, mnogi su od početka godine primetili pojačano kinesko prisustvo na Balkanu i posebno u Srbiji, čija je pozicija veoma važna u infrastrukturnom i saobraćajnom smislu za jugoistočnu Evropu i vezu sa srednjom Evropom. To prisustvo Kine bi potencijalno moglo da bude problematično za evropske integracije Srbije i drugih balkanskih zemalja koje nisu u EU.

Pre nego što pričamo više o tome, zašto je balkanski krak takozvanog Novog puta svile toliko važan za Kinu?

Kina u suštini može biti u poziciji da diktira pravila i razvoj tržišta na način na koji ne može u zemljama koje su već deo EU. Izgledi za profit su za Kinu veoma visoki. Ako hoćete kompletnu sliku, ovo je vrlo lagodan način za kineski biznis da uđe i nadmeće se sa glavnim evropskim ekonomijama poput Nemačke i Francuske.

Ako pogledamo velike infrastrukturne poduhvate – most Zemun-Borča, brzu prugu Beograd-Budimpešta ili autoput u Crnoj Gori – matrica je ista: kineska banka daje kredit, kineske firme dobiju posao, kineski radnici dođu donoseći kinesku hranu. Balkan kao jedna od poluga za dalji rast kineske ekonomije?

Postoji razlika investicionog modela koji zastupa EU i onog koji zastupa Kina. Kina jeste barem polukapitalistička ekonomija sa kombinovanim sistemom centralnog planiranja i kapitalizma. Ima tržište, ali i autoritarni politički sistem koji interveniše u ekonomiju. Ne sme se smetnuti sa uma da je veoma jaka državna regulacija investicija, uključujući i one u inostranstvu. To nije isto kao pravila konkurentnosti EU koja su otvorenija, horizontalna i liberalnija pa i dozvoljavaju veće učešće lokalnih partnera.

Da li su balkanske države u opasnosti da se prezaduže kod Kine?

To bi mogao biti jedan od ciljeva spoljne ekonomske politike Kine, da veže balkanske budžete za Kinu u trenutku njihovog pristupa EU kako bi Peking indirektno postao ključni igrač u pitanju evropskih integracija posebno bivših jugoslovenskih republika. Ovi današnji projekti mogu na dugi rok biti vredan kapital za kinesku politiku.

Theocharis Grigoriadis

Teokaris Grigoriadis

Do sada pri kineskim investicijama – za razliku od zapadnih, ruskih ili turskih – nije bila primetna politička agenda ili barem nije bilo političkih uslova.

Oni to ne guraju u prvi plan, ali ne treba zaboraviti da Kina gaji paralelizam spoljne politike sa Rusijom po većini međunarodnih pitanja što je vidljivo u Savetu bezbednosti UN. Ne treba isključiti mogućnost da Kina može da trguje ekonomskim uticajem na Balkanu u okviru sve jačeg partnerstva sa Rusijom. Pogotovo što se Rusija trenutno pridružuje Kini kao mlađi partner – što je pre samo par godina bilo nezamislivo – zbog slabosti sopstvene ekonomije i finansija kao ishod evropskih i američkih sankcija. Zato ne treba isključiti da Kina može iskoristiti uticaj da asistira ili otvori prostor ruskoj politici na Balkanu. Istovremeno, veze Pekinga i Ankare su veoma jake. Ne treba Kinu posmatrati kao apolitičnu jer može biti i te kako politična kada je u poziciji da kapitalizuje prednosti.

Šta bi bili politički interesi Kine na Balkanu?

Tu bismo morali da idemo od zemlje do zemlje i da razdvojimo države koje jesu i one koje nisu u EU. Znamo da Nemačka i EU imaju jak interes da se Zapadni Balkan pridruži što brže. Ako bi Kina želela da utiče na evropsku politiku, najisplativiji način joj je da to urade preko Balkana. Sa racionalnog stanovišta i u pogledu troškova to je očekivano. Pitanje je koliko je Kina spremna da pretoči investicioni kapital u politički. Verujem da će to zavisiti od razvoja u drugim svetskim pitanjima i odnosa Kine i Rusije.

Ne bih se složio sa Vama da EU želi da što pre pridruži Zapadni Balkan. Imamo izjave poput one francuskog predsednika Makrona da EU prvo treba da reši svoje probleme. Nije li upravo dugogodišnje oklevanje EU otvorilo prostor za druge igrače na Balkanu?

Kao zamenik direktora Instituta za istočnu Evropu, ovde u Berlinu, mogu Vam reći da je Srbija jedna od naše tri prioritetne zemlje pored Rusije i Ukrajine. Iz političkih i donatorskih krugova nam se signalizira veliki interes za Zapadni Balkan. Vidimo projekte i rastući interes nemačke Vlade. Čak i ako to nije uvek vidljivo, Srbija ima prioritet u politici nemačke Vlade i EU u regionu. Slažem se da nisu svi saglasni oko brzine integracija ili da interesi nisu ponekad koordinirani kao što bi trebalo, ali verujem da EU razume koji rizici prete ako je proces proširenja prespor.

Da li mislite da je za zemlju poput Srbije pametno da se vidno oslanja na druge partnere poput Rusije, Kine ili Turske?

Svaka vlada treba da ima jasnu političku orijentaciju, a mislim da za to Srbiju mora biti Evropa jer ima najveći kapacitet ne samo da omogući najveću finansijsku i ekonomsku stabilnost već i da pomogne u rešavanju najvećeg političkog pitanja, kosovskog. Turska, sa pitanjem Bosne koje je i dalje otvoreno, nije optimalan izbor. Mislim da srpske vlasti treba da pripaze da ne daju obećanja prema Rusiji koja će kasnije biti teško preokrenuti tokom procesa evropskih integracija. Kina je, iz tog ugla, verovatno najbezbedniji izbor za Srbiju, ali uvek treba voditi računa o komplementarnosti sa EU.

China Peking Xi Jinping Aleksandar Vucic Ministerpräsident Serbien

Vučić i Si (maj 2017)

Mnogi naglašavaju da je Srbija najlogičniji izbor za kineska ulaganja na Balkanu jer osim ekonomskih sporazuma sa EU, ima sporazume i sa Rusijom i Turskom. Zašto je Kini važna ta geografska blizina EU?

To je pitanje konkurentnosti. Takođe, treba uzeti u obzir potrebu država južne i jugoistočne Evrope za velikim infrastrukturnim projektima. Do sada ste manje-više imali monopol građevinskih kompanija iz Nemačke, Francuske, Italije… Kina nudi konkurenciju, a u ekonomijama sa slabim finansijama to može učiniti, kao ste ranije rekli, nuđenjem celog paketa: finansije, tender, izvođači, sve.

Pomenuli ste već da je Kini isplativo da uđe u Evropu kroz Balkan. Mnogi ekonomisti ukazuju da su na Balkanu jeftine i radna snaga i zemlja, a osim toga Srbija i okolne zemlje nude prilične subvencije investitorima. Da li je to pravi put za razvoj ekonomija?

Vrlo sam skeptičan. Ekonomije jugoistočne Evrope, bez obzira jesu li deo EU, trebaju bolje metode samoodrživih projekata koji donose profite i mogu da stvore viškove za dalji razvoj. Ne treba im forma državnog ili državno finansiranog kapitalizma koji čini projekte povezanim sa državnim budžetom. Mislim da balkanskim zemljama trebaju investicije koje smanjuju, a ne povećavaju pritisak na sopstvenu makroekonomsku situaciju.

*Profesor Teokaris Grigoriadis, 1980, je stručnjak za političku ekonomiju i komparativne ekonomske sisteme Instituta za istočnu Evropu pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Studirao je ekonomiju i studije istočne Evrope na univerzitetima u Atini, Sankt Peterburgu, Jejlu, političku ekonomiju je doktorirao na Berkliju, a filozofiju u slovenskoj literaturi i kulturi na univerzitetu Humbolt u Berlinu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM