Kineski investitori otkrivaju Nemačku

Šta veliki proizvođač betona Pucmajster iz Baden-Virtemberga, zatim proizvođač delova za automobile Kikert i proizvođač delova za računare Medion iz Esena, izmaju zajedničko? Sve su to nemačka preduzeća, ali u rukama kineskih kompanija. Preduzeće „Pucmajster“ je 2012. godine preuzeo kineski proizvođač građevinskih mašina „Sani“. U međuvremenu je i većinski vlasnik firme „Medion“ postao uticajni proizvođač računara iz Kine „Lenovo“ (90 odsto akcija).

Međutim, velike kineske investicije u Nemačkoj, još uvek nisu postale vruća tema. Direktne investicije kineskih privrednika dostigle su, prema navodima nemačkog Ministarstva privrede, nivo od jedne milijarde evra. Drugim rečima, iznos se ne može se okarakterisati kao preterano značajna suma novca, ako se ima u vidu da su nemačka preduzeća u Kini do sada uložila 39 milijardi evra. Taj disparitet se kineskom premijeru Li Kećijangu, nimalo ne dopada. „Kina bi volela da vidi više svojih zdravih preduzeća i onih od poverenja, koja investiraju u Nemačkoj. Mi u tome želimo da ih ohrabrimo“, rekao je Kećijang tokom posete Berlinu, najavljujući još u maju 2013. otvaranje kineske Privredne komore (CHDK) U Nemačkoj.

Svečano otvaranje u Berlinu

Više od 100 preduzeća javilo se novoosnovanoj komori za pomoć. Reč je o prvoj kineskoj Privrednoj komori u Evropi, koja će zastupati interese kineskih preduzeća širom starog kontinenta. Među kompanijama koje su doprinele osnivanju komore, pre svega su Er Čajna (Air China), proizvođač industrijskih mašina Autefa Solušns (Autefa Solutions) i uticajni kineski proizvođač čelika Baostil (Baosteel). Sve su to firme, koje uveliko posluju i u Nemačkoj.

Šef komore Čen Fei, izjavio je na svečanom otvaranju, kako je nesumnjivo sve više kineskih preduzeća, koja otkrivaju nemačko tržište. Istovremeno, mnogo je onih koji imaju malo iskustva sa poslovanjem u inostranstvu, u čemu će im komora, kako je rekao Fei, sa zadovoljstvom pomoći. „Naš zadatak je da pripomognemo u političkoj i privrednoj adaptaciji novom tržištu“, dodao je šef kineske Privredne komore u Berlinu. Na njegovu izjavu nadovezao se kineski ambasador u Nemačkoj Ši Mingde. „Nemačka je za veliki broj kineskih firmi u Evropi izuzetno ‚važan most!'. Nemačko-kineska privredna saradnja više nije jednosmerna ulica. Reč je o auto-putu u oba smera“, dodao je ambasador, osvrnuvši se na sve veće kineske investicije u Nemačkoj.

Kina je sve važniji igrač za Nemačku

Kina sebi može da priušti velika ulaganja van svojih granica, jer devizne rezerve Pekinga su trenutno na nivou od rekordnih 2,79 biliona evra. Istovremeno, privredna saradnja Nemačke i Kine, sve je većeg obima. Suma od 145 milijardi evra u trgovinskom poslovanju, učinila je ovu super-silu iz Azije, trećim najvažnijim privrednim partnerom Nemačke (ispred SAD).

Da je Berlin toga svestan, potvrđuje izjava novog nemačkog ministra privrede Zigmara Gabrijela, koji je na otvaranju prve kineske Privredne komore u Evropi rekao: „Bolje od ovoga ne može biti. Povezuje nas tema koja je od izuzetnog značaja za obe zemlje“, rekao je Gabrijel i dodao: “Kineski investitori, koji žele ovde da otvore nova radna mesta i time doprinesu privrednom rastu, u našu zemlju su dobrodošli“.

Ministar privrede i šef nemačkih socijaldemokrata, podvukao je pored ostalog, da je njegovo ministarstvo adresa za svaku konsultaciju, za sve kineske privrednike, kao što je i za nemačke. „Želimo da učinimo sve kako biste i vi u Nemačkoj imali iste uslove kao i drugi. Iskoristite nas, kao da smo vaše ministarstvo.“

Rešiti se predrasuda

S druge strane, iza silnih pohvala, i dalje se krije sekspa prema investicijama sa Dalekog istoka. Kritičari u Nemačkoj tvrde da će kineske firme naneti štetu standardima rada i uticati na nivo primanja. Ministar Gabrijel je toga svestan. Međutim, on navodi primer kineskog energetskog koncerna Stejt Grid (State Grid) koji je pokazao interesovanje za preuzimanje koncesije u snabdevanju glavnog grada električnom energijom od dosadašnjeg distributera Vatenfala. Interesovanje za investiciju u elektro-energetsku mrežu Berlina, otvorilo je veliko diskusiju, u kojoj mnogi tvrde, da bi time nemačka bezbednost bila ozbiljno dovedena u pitanje.

„Uveren sam da je zabrinutost neosnovana“, poručio je ministar. Važno je da se svaki poslovni potez ove vrste učini maksimalno transparentnim. Na vlastima i medijima je da prisustvo kineskih investitora učine vidljivim. Ali i njihovo angažovanje u očuvanju radnih mesta, koje se često zanemaruje, obrazložio je Gabrijel.

Neophodna promena mentaliteta

Martin Budermiler, portparol Azijsko-pacifičkog odbora u Nemačkoj (APA), smatra da se mišljenje o Kinezima mora promeniti. „Bez obzira na to odakle neko preduzeće dolazi, ono preuzima odgovornost za svoje poslovanje u skladu standardima tržišta na kojem posluju. Da bi se izgradilo poverenje, oni pre svega ovde moraju da budu prisutni, jer je iskustvo sa lokalnim stanovništvom podjednako važno.“ Budermiler kaže da je isti slučaj bio i sa nemačkih firmama u Kini, jer su one morale da se prilagode kineskom društvu i preuzmu odgovornost za poslovanje na drugom tržištu.

Ipak, ciljevi, namere i planovi kineskih investitora u Nemačkoj, obično nažalost, ostaju nedovoljno transparentni, kaže ovaj stručnjak. „Upravo iz neznanja, dolazi do nepoverenja i straha.“ Osnivanje Privredne komore u Berlinu će, sasvim izvesno, doprineti aktivnijem učešću u javnim raspravama o istinskim namerama kineskih investitora u Nemačkoj i direktnoj komunikaciji sa kineskim privrednicima.

Autor: Sabine Kinkarc / Jakov Leon