Kina: Moćnici biraju, delegati klimaju glavom

Vredna je vesti sama činjenica da organizacija koja ima 80 miliona članova održava partijski kongres. Još je značajniji ovaj kongres zato što se održava na pet godina. Nesporan je njegov svetski politički značaj i zato što ova partija kontroliše drugu privredu sveta i najbrojniju vojsku opremljenu atomskim oružjem i interkontinentalnim raketama. Ali, kongres je pre svega značajan zato što se vođstvo partije smenjuje, a time i državni vrh.

„Kolektivno vođstvo“

Organizacija smene vođstva u autoritarnim sistemima je složen politički manevar. Kineski komunisti su pokušali da malo ublaže taj proces koji se često odvijao nasilno i haotično,. Moto glasi „kolektivno vođstvo“. Na čelu države više ne bi trebalo da stoje velike vođe kao što je bio Mao Cetung ili Deng Ksijaoping, već tim tehnokrata. To su zapravo devetorica članova Stalnog odbora Politbiroa. Svakih deset godina vrhovno vođstvo se menja. Za njih postoje strogi starosni kriterijumi. Tako su na primer na poslednjem partijskom kongresu 2007. u Centralni komitet primljeni samo oni koji su rođeni posle 1940. Na 18. Partijskom kongresu od devet članova, sedam će biti smenjeno.

Odozgo na dole

Teoretski, prema statutima Komunističke partije, proces određivaja vođstva odvija se odozdo na gore. Više od 2.200 delegata na partijskom kongresu bira članove Centralnog komiteta – ukupno 350. Centralni komitet pak bira iz svojih redova 25 članova Politbiroa. Iz tih redova dolazi devet političara Stalnog odbora, od kojih je jedan Generalni sekretar partije. Državna i partijska vlast su jedno. Tako je Generalni sekretar istovremeno i predsednik države; predsednik vlade i predsednik parlamenta automatski se nalaze u stalnom odboru Politbiroa. Ali, u stvarnosti ovaj proces se pre odvija odozgo na dole: partijski vrh bira članove Centralnog komiteta, a partijski kongres samo odobrava. I tako to ide dalje: Centralni komitet potvrđuje pripremljenu listu kandidata za Politbiro i njegov Stalni odbor.

Tržnica moći

Unapred je utvrđeno ko će biti član najužeg kruga vlasti. Najvažnije snage u ovoj odlučujućoj borbi su penzioneri: bivši članovi Politbiroa i penzionisani političari koji iz pozadine vuku konce: na prvom mestu treba pomenuti bivšeg šefa države i partije Đijanga Cemina, ali i bivšeg premijera Lija Penga. Sadašnjeg šefa partije i države Hua Đintaoa i njegovog predsednika vlade Vena Đibaoa čak je lično još 1997. izabrao pokojni „arhitekta reformi“ Deng Ksijaoping. Važna tržnica za odmeravanje odnosa moći između različitih frakcija unutar Komunističke partije jeste kupalište Beijdaihe na istočno-kineskom moru, brzim vozom udaljeno samo dva sata od Pekinga. Minulog leta su ovde u diskretnim vilama na plaži, iza zatvorenih vrata, vođene žestoke borbe oko budućih članova Politbiroa.

Autori: Matijas fon Hajn / Mirjana Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević