Kijev pred teškim izborom | Politika | DW | 11.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kijev pred teškim izborom

Uslovi Sporazuma Minsk II i dalje nisu ispunjeni. Pod pritiskom je sada pre svega Ukrajina. U prvom planu diplomatskih nastojanja, jeste održavanje lokalnih izbora u separatističkim oblastima.

Sastanci u tzv. „Normandijskom formatu“ jedna su od retkih konstanti u međunarodnim nastojanjima da se mirovni proces u Ukrajini izvede iz ćorsokaka. Ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine sastaju se u sredu (11.5.) u Berlinu kako bi ponovo razgovarali o situaciji u Ukrajini. Kako je saopštilo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, dve su centralne teme susreta: bezbednosna situacija, odnosno da li se poštuje primirje i „modaliteti za lokalne izbore“ na istoku Ukrajine.

Nakon njihovog poslednjeg sastanka početkom marta u Parizu, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer nije mogao da sakrije svoje razočaranje. „Nisam zadovoljan načinom na koji Kijev i Moskva vode pregovore“, rekao je Štajnmajer. U pregovorima o političkom procesu „nema napretka“, rekao je nemački ministar.

OEBS: Situacija se pogoršava

Više od godinu dana je prošlo od 12. februara 2015. godine kada su se u glavnom gradu Belorusije Minsku, Ukrajina i proruski separatisti iz Donjecka i Luganska dogovorili o katalogu mera koji se sastoji od 13 tačaka. Sporazum je nazvan Minsk II jer je prvo primirje potrajalo samo par meseci.

Ukraine Kiew Auseinandersetzungen an der Werchowna Rada

Prvo glasanje o promeni Ustava zasenili su nasilni protesti

Današnji bilans izgleda ovako: nema velikih borbenih dejstava, ali nema ni potpunog primirja. Nekoliko dana uoči sastanka u Berlinu bilo je pucnjave, a Kijev je saopštio da među ukrajinskim vojnicima ima novih žrtava. U pojedinim mestima – kao recimo na bivšem aerodromu u Donjecku – borbe se vode kao da je Minsk II samo bezvredni komad papira. Stanje se pogoršalo, konstatovao je u aprilu Aleksander Hug iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Obe strane krše odredbe Sporazuma Minsk II, rekao je zamenik šefa posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini.

Većina tačaka Sporazuma ostala je neispunjena: povlačenje teškog oružja nije okončano, razmena zarobljenika zapinje, čeka se na amnestiju za separatiste. Posmatrači OEBS-a nemaju potpuni pristup separatističkim oblastima i trenutno se čini da je nemoguće ponovno upostavljanje ukrajinske kontrole na granici sa Rusijom. Direktni pregovori između Kijeva i Donjecka u okviru tzv. Kontakt-grupe iz Minska –tapkaju u mestu.

Reforma ustava kao najveći problem Kijeva

Glavna tačka za političko rešenje, prema Minsku II, jeste reforma ustava u Ukrajini i lokalni izbori u separatisičkim oblastima. Reforma bi trebalo da garantuje tim oblastima faktičku autonomiju. To između ostalog znači da će lokalna uprava imati uticaj na imenovanje sudija i državnih tužilaca i da će tzv. „narodne milicije“ biti legalizovane. Osim toga, Ukrajina se obavezala na finansiranje separatističkih oblasti – ali ona to do danas ne čini.

Reforma ustava verovatno je najveći problem za Kijev. Glasanje u prvom čitanju krajem avgusta 2015. godine zasenjeno je nasilnim protestima. Drugo čitanje odavno je trebalo da se održi kako bi reforma – kako je dogovoreno u Minsku – do kraja 2015. godine stupila na snagu. Ipak, ona je pomerena na neodređeno vreme. Posmatrači u Kijevu ukazuju da u parlamentu očigledno ne postoji neophodna većina od 300 glasova.

S obzirom na sve to, Zapad očigledno pojačava pritisak na obe strane, ali ipak pre svega na Kijev. U centru pažnje raznih razgovora su lokalni izbori u separatističkim oblastima. Krajem aprila Kijev je posetila Viktorija Nuland, američka diplomatkinja zadužena za evropska pitanja. Ona je navodno Ukrajini predložila konkretne rokove, izvestio je renomirani nedeljnik „Zerkalo tišnja“. Tako bi Ukrajina, navodno do kraja maja, trebalo da usvoji poseban izborni zakon za separatističke oblasti kako bi tamo najkasnije do avgusta bili održani izbori. Ipak, Kijev to demantuje. Iz kabineta predsednika Ukrajine navedeno je da se o nekakvim konkretnim rokovima nije razgovaralo.

Porošenkova dilema

Sjedinjene Američke Države su poslednjih meseci jasno stavile do znanja da bi Ukrajina trebalo da ispuni svoj deo Sporazuma iz Minska, čak i ako to Rusija ne budu učinila. Kada američki ministar spoljnih poslova Džon Keri narednih sedmica bude putovao u Kijev moguće je da će on tu poruku da ponovi.

Ukraine Rede von Petro Poroschenko

Porošenko za sada nema većinu u Parlamentu za spornu reformu

Porošenko je sada i pod pritiskom i pred dilemom: ukoliko i dalje bude odugovlačio sa usvajanjem izbornog zakona za separatističke oblasti, rizikuje da razočara svoje prijatelje na Zapadu. Pri tom je Ukrajina upućena na finanasijsku pomoć tog istog Zapada. Neki ukrajinski posmatrači upozoravaju, između ostalog, na to da bi dalje odugovlačenje na ukrajinskoj strani moglo da dovede do delimičnog popuštanja ekonomskih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji. Kijev to želi da spreči. Ukoliko Porošenko popusti pred pritiskom, njegov ionako poljuljani imidž u Ukrajini, mogao bi još više da se pogorša. Pored toga većina u ukrajinskom parlamentu potrebna za donošenje posebnog izbornog zakona, sve je – samo ne sigurna.

Do sada je Ukrajina postavljala uslove za održavanje izbora u separatističkim oblastima među kojima je potpuno primirje i potpuna sloboda kretanja za posmatrače OEBS-a. OEBS bi na ovim izborima trebalo da ima centralnu ulogu – ne samo u svojstvu posmatrača, već i tela koje garantuje bezbednost za njihovo održavanje. Za sada nije jasno kako bi ta misija trebalo da izgleda i to bi mogla da bude tema na sastanku ministara spoljnih poslova u Berlinu. Separatisti su nedavno svoje lokalne izbore pomerili na 24. juli. Taj datum ipak nije konačan, rekao je Aleksandar Saharčenko, vođa samoproglašene „Narodne republike Donjeck“.