Kijev šalje vojnike na istok Ukrajine | Politika | DW | 15.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kijev šalje vojnike na istok Ukrajine

Ukrajinski predsednik potvrdio da je "ofanziva protiv separatista" počela. I ukrajinski dobrovoljci krenuli su na istok zemlje. Obama i Putin se nisu saglasili ni oko čega. Velike nade polažu se u sastanak u Ženevi.

Sa danom zakašnjenja, prelazna ukrajinska vlada je bezbednosnim organima naložima da započnu specijalne akcije protiv separatist na istoku zemlje, sa ciljem da se okupirane vladine zgrade konačno oslobode. Privremeni predsednik Ukrajine, Turčinov, izjavio je danas u parlamentu da je “ofanziva počela i da će mudro biti izvedena”. Specijalne jedinice su već stigle u severni deo regiona Donjeck, nedaleko od granice sa Rusijom. “Njihov zadatak je da zaštite građane od terorista, koji pokušavaju da rasture zemlju”, rekao je Turčinov.

Svetske agencije izveštavaju o grupisanju ukrajinski bezbednosnih snaga u severnom delu grada Slavjanska. Primećen je veliki broj vojnih vozila, među kojim je i par tenkova i jedan vojni helikopter. Kolona je uočena 40 kilometara severno od pomenutog grada, u kojem je već bilo okršaja sa proruskim aktivistima, koji se i dalje nalaze u zgradi obevaštajne agencije u Slavjansku. Ruski državni mediji tvrde da su ukrajinske snage probile barikade.

Protivrečne informacije

Ka istoku Ukrajine je krenuo i bataljon doborovoljaca, među kojima su mnogi demonstranti i ukrajinski nacionalisti sa Majdana. Izveštači javljaju da se na istoku Ukrajine nalazi sve više tenkova. Jedna poslanica iz partije Julije Timošenko prenela je putem društvenih mreža da su trojica dobrovoljaca ubila najmanje "deset" neprijatelja u oblasti Donjecka.

U Kramatorsku, par kilometara južno od Slavjanska, takođe je došlo do pucnjave. U incidentu koji se odigrao u blizini vojnog aerodroma dva pripadnika “pro-ruske milicije” je, kako navodi RIA Novosti, teško povređeno. Povod za ramenu vatre bio je pokušaj ukrajinskog helikoptera da sleti na aerodromskom poligonu, ali su ga u tome sprečili pro-ruski boric, otvorivši vatru. Neposredno nakon toga, aerodrom je nadletao i borbeni avion.

Demonstranti ili plaćenici?

Pogledajte video 01:05
Trenutno na programu
01:05 min

Barikade u Donjecku

Kremlj je opet upozorio da protiv demonstranata ne sme da se koristi sila. Međutim, dali se ovde uopšte radi o demonstracijama? „Čini se da postoji neka vrsta saveza“, kaže nemački politikolog Andreas Umland, docent na jdenom kijevskom fakultetu. „S jedne strane između specijalnih jedinica za koje morate da sumnjate da dolaze iz Rusije i sa druge strane lokalnih separatista ili čak plaćenika. U manjim gradovima, izgleda deluju desetine ili stotine, u većim gradovima nekoliko hiljada. Ali, ako se gleda u odnosu na broj stanovnika u svakom gradu, onda je to zapravo samo deo populacije. To ni u kojem slučaju nisu velike demonstracije, kao što su bile one na Majdanu, gde su stotine hiljada bile samo na ulicama u Kijeva. To ukazuje da se na istoku Ukrajne ne radi o narodnom pokretu.“

Umland za DW kaže da Putin želi da destabliziuje Ukrajinu pred predsedničke izbore 25. maja. To je bila ruski taktika proteklih nekoliko nedelja: uvek iznova tvrditi da vlada u Kijevu nije legitimna. Izbori mogli da joj donesu legitimitet – i zato Rusija hoće da ih torpeduje. Ovaj stručnjak dodaje da Kremlj ima moćno ucenjivačko oružje u rukama – istočna Ukrajina je region teške industrije i tamo se u velikoj meri proizvodi za Rusiju. „Postoji strah da bi Rusija mogla da zatvori svoje tržište, a to bi bio problem, jer su proizvodi – sistemi i oprema – napravljeni specijalno za rusko tržište i ne mogu se tek tako prodati na drugim mestima.“

Međusobne optužbe

Telefonski razgovor dvojice najmoćnijih predsednika sveta bio je razgovor dvojice ljudi koji se ni u čemu ne slažu, ali moraju da razgovaraju. Čiste su špekulacije, rekao je Putin svom kolegi, da Kremlj stoji iza nemira na istoku Ukrajine. Protesti su „rezultat nesposobnosti i nespremnosti rukovodstva u Kijevu da uzme u obzir i interese ruskog dela stanovništva odnosno onog dela koji govori ruski jezik. Predsednik Putin je pozvao Obamu da sav uticaj koji SAD imaju iskoristi da spreči upotrebu nasilja i krvoproliće“, piše u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Na Zapadu se dešavanja na istoku Ukrajine tumače kao repriza krimskog scenarija – i tada je Putin demantovao da su dobro organizovane i naoružane grupe, koje su zauzele vladine zgrade i vojne baze na poluostrvu – ruske jedinice.

Prema američkoj predsedničkoj Kancelariji, Obama je apelovao na Putina da se pobrine da proruski demonstranti prekinu okupaciju zgrada uprave u nekoliko gradova istočne Ukrajine. Obama je takođe izrazio duboku zabrinutost zbog podrške Rusije separatistima. Pored toga, u cilju smanjenja tenzija, on je zatražio od Putina da smanji ogromnu rusku vojnu prisutnost na granici sa Ukrajinom. Indirektno, Obama je Putinu zapretio daljim sankcijama: Rusiju bi moglo mnogo da košta, ako nastavi sa aktivnostima u Ukrajini, prenosi Bela kuća.

Pitanje je koliko strasti može da smiri najavljeni referendum o federalizaciji Ukrajine, što je zvanični zahtev proruskih demonstranata. Najavljujući taj referendum, aktuelni v.d. predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov rekao je da će se on održati u „celoj zemlji“, paralelno sa predsedničkim izborima 25. maja. „Ljudi će izaći na birališta zbog referenduma i istovremeno glasati za predsednika“, kaže Andreas Umland. „Pored toga: Sve ankete kažu da je separatizam u istočnoj Ukrajini mnogo slabiji nego na Krimu. Zbog toga bi referendum mora proći u korist Ukrajine“, tumači Umland.

Čeka se četvrtak

Jedino u čemu se Obama i Putin zvanično slažu jeste da rešenje leži u diplomatiji te da je prva dobra prilika četvrtak, kada će u Ženevi pregovarati predstavnici Ukrajine, Rusije, SAD i EU. Taj sastanak čekaju i lideri EU, koji su juče u Luksemburgu odlučili da prošire sankcije protiv Rusije.

„U svetlu nedavnih događaja smo odlučili da proširimo spisak lica kojima je su zamrznuti računi i kojima je zabranjen ulazak u EU“, rekla je Ketrin Ešton. Sankcije, dakle, i dalje ne pogađaju privredu, već samo pojedince – među kojima nema Vladimira Putina ni recimo šefa diplomatije Sergeja Lavrova. Do sada su tim plišanim, simboličnim sankcijama pogođena 33 ruska i ukrajinska državljana.

Ministri inostranih poslova takođe su se složili da Ukrajini daju milijardu evra finansijske pomoći, kao i da se ukinu gotovo sve carine na robu iz te zemlje. Novac stiže i iz Vašingtona: Američki sekretar za finansije Džejkob Lu najavio garanciju za kredit u iznosu od milijardu dolara (720 miliona evra). Kongres u Vašingtonu odobrio je pomoć Ukrajini pre dve nedelje. Pored finansijske podrške, američka vlada želi takođe da pošalje stručnjake u Kijev koji bi prelaznoj vladi pomogli u rešavanju ekonomskih problema i borbi protiv korupcije.

nr/dr/ard/dw/dpa

Audio i video