Kelnska noć koja je promenila Nemačku
31. decembar 2020.
Ispraćaj 2015. godine počeo je naizgled bezazleno, no ta noć i ulazak u 2016. godinu promenili su Nemačku. Kao i prethodnih godina, i te se mnoštvo ljudi okupilo na platou ispred železničke stanice u Kelnu. Odmah preko puta se nalazi simbol grada – čuvena gotska katedrala.
No, ovaj put se tamo okupila grupa od oko hiljadu mladih muškaraca, pretežno iz arapskih zemalja severne Afrike. Raspoloženje im je razuzdano i agresivno. Rakete za vatromet ispaljuju na ljude, maltretiraju prolaznike, kradu im telefone i novčanike. Policija reaguje iznenađeno i preneraženo; na lokaciji je premalo policajaca i – situacija eskalira.
Bilo je posebno „odvratnih“ scena, kako je kasnije rekla kancelarka Angela Merkel. Čopori muškaraca su krenuli u lov na žene. Usledili su seksualni napadi i silovanja. Tadašnji šef kelnske policije Volfgang Albers kasnije je izjavio da je reč o „krivičnim delima sa potpuno novom dimenzijom“.
„Kultura dobrodošlice“ pod pritiskom
Tokom narednih dana podneto je ukupno 1.210 krivičnih prijava, od čega 511 zbog seksualnih nasrtaja. Bilo je 28 slučajeva silovanja ili pokušaja silovanja. I u drugim nemačkim gradovima poput Hamburga, Frankfurta i Hanovera bilo je sličnih, mada ne tako drastičnih, scena.
Franko Klemens, direktor jednog Doma za izbeglice u Kelnu, užasnut je onim što je učinjeno mladim devojkama i ženama. Za njega i njegove saradnike to je „šok koji nam je oduzeo tlo pod nogama“.
Kako kaže Klemens, time je na rub propasti dovedena kultura dobrodošlice prema izbeglicama, koju je promovisala Angela Merkel. Kancelarkina legendarna rečenica „Uspećemo!“ – koju je te 2015. izgovorila misleći na integraciju stotina hiljada izbeglica koje su pristizale Balkanskom rutom – za mnoge Nemce je poprimila gorak ukus posle dočeka u Kelnu.
Novogodišnja noć u Kelnu „dovodi do promene paradigme u društvu“, rekao je Klemens. „Kultura dobrodošlice je upropašćena iznenadnim strahom koji se pojavio kod mnogih ljudi“, kaže Klemens, i dodaje da je time izgubljena velika podrška u narodu koja je sezala sve do izbegličkih domova, „gde su ljudi dolazili i pomagali nam u socijalnom radu i integraciji.“
Trampova upozorenja
Novogodišnja noć u Kelnu imala je veliki odjek u medijima – i to širom sveta. Donald Tramp, tokom predizborne kampanje za predsednika SAD, napade u Kelnu je nazvao primerom neuspele izbegličke politike. I posle to nemilosrdno koristio u svojim polemikama.
U samoj Nemačkoj takođe se rasplamsala rasprava. Građani koji su do tada živeli bezbrižno, osećaju neviđenu potrebu za sigurnošću. Raste prodaja lažnih pištolja, elektro-šokera i biber-sprejeva.
Jedna snaga iz takve situacije izvlači politički profit: desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). Oni uspevaju da strah i bes kanališu u svoju korist i pridobiju glasove birača. Uskoro postaju i najveća opoziciona stranka u Bundestagu.
Strožiji zakoni
Posle napada u Kelnu, nemačka vlada i Bundestag pooštravaju Zakon o azilu. „Paket azila II“, usvojen u martu 2016, olakšava deportaciju prestupnika u zemlje njihovog porekla. Krivični zakon, koji se odnosi na seksualne delikte, takođe se reformiše.
„Seksualno uznemiravanje do tada nije bilo zasebno krivično delo“, kaže vaspitač Behšid Najafi iz Savetovališta za žene „Agisra“ u Kelnu. Pored toga, počelo se i sa primenom principa: „ne“ znači „ne“: Seksualni čin se smatra silovanjem i ako se žrtva ne brani aktivno. Takođe, ako seksualni zločin počini grupa muškaraca, svi članovi grupe moraju biti krivično gonjeni.
Mediji takođe izvlače pouke. I njih, kao i policiju, optužuju da su previše oklevali da pruže informacije o identitetu i stranom poreklu i državljanstvu osumnjičenih.
Savet za kontrolu medija menja svoje smernice oko imenovanja počinilaca. Pre toga, novinarski kodeks je nalagao da novinari izbegavaju da iznose navode o poreklu kriminalaca. Od kraja 2016. to može da se navede „ukoliko postoji opravdani javni interes“.
Navodi o rasizmu u policiji
Policija u Kelnu je oformila radnu grupu „AG Silvester“, sastavljenu od eksperata. Tokom dočeka 2017. godine šalje na ulice mnogo više policajaca.
Kada policijski zvaničnici tvituju informacije o počiniocima iz severne Afrike koristeći skraćenicu „Nafris“ – optužuju ih za rasni profajling. „Nagomilavanje prestupa migranata iz Severne Afrike ne može se poreći“, pravdala se policija. Ali je i navela kako velika većina ljudi iz severne Afrike, koji sada žive u Nemačkoj, „naravno nisu kriminalci“.
Bezbednosni koncept se ponovo revidira i obuka se prilagođava realnim zahtevima. Ali šta je sa zahtevom Angele Merkel „da se krivci što brže pronađu i kazne bez obzira na njihovo poreklo“?
Nedostatak dokaza
„Adekvatan“ odgovor države, sudeći prema brojkama – izostaje. Državno tužilaštvo u Kelnu povelo je istragu protiv ukupno 290 osoba. Podignuto je 46 optužnica, a osuđeno 36 počinilaca. Uglavnom zbog krađe ili sličnih nedela.
Samo su dvojica muškaraca osuđena zbog seksualne prisile i uznemiravanja te pomaganje u seksualnom napadu. To su bili jedan Alžirac (26) i Iračanin (21) koji dobijaju po godinu dana uslovne kazne. Treća presuda donosi se zbog vređanja na seksualnoj osnovi.
Bivši šef radne grupe „AG Silvester“, policajac Klaus Cimerman, tim malim brojem presuda bio je frustriran. „Mi kao istražna policija dođemo do zaključka da postoji sumnja na veliki broj krivičnih dela, prosledimo to javnim tužiocima i na kraju ustanovimo da je samo mali broj počinalaca osuđen.“
Doduše, u slučaju burnih događaja u Kelnu teško je bilo pronaći vinovnike i pojedincima pripisati krivična dela. Mada su, kako kaže Cimerman, „iscrpljena sva sredstva, uspostavljena radio-veza, angažovani stručnjaci za procenu video-materijala u cilju identifikacije počinilaca“.
Pa ipak, reformisan bezbednosni koncept kelnske policije obezbedio je proteklih godina uglavnom mirne dočeke Nove godine. Ove godine, zbog korone, Keln računa sa najmirnijim dočekom u istoriji.