Kazne za vrbovanje medicinskih radnika u Srbiji | Izbor iz štampe | DW | 28.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Kazne za vrbovanje medicinskih radnika u Srbiji

Odvođene medicinskih radnika u Nemačku je poslednjih godina posao težak milione evra godišnje. Neki posrednici vrbuju ljude u Srbiji na nedozvoljen način, potvrđuje sada istraživanje Korektiva.

Srpski inspektori poslednjih godina kažnjavaju posrednike koji bez dozvole vrbuju i odvode medicinsko osoblje u Nemačku, piše u novom tekstu nemačke istraživačke mreže Korektiv (CORRECTIV).

Ta mreža je imala uvid u dokumente koji potvrđuju da se nelojalni posrednici u Srbiji kažnjavaju sa 500 do 1.400 evra.

Ogromna potreba Nemačke za bolničarima i negovateljima – već sada je upražnjeno 40.000 radnih mesta u nemačkim klinikama i domovima za stare – stvorila je čitavu mrežu posrednika od kojih su neki u potrazi za „lakom zaradom" i ne poštuju pravila, javlja Korektiv nakon istraživanja u kojem su učestvovali novinar iz pet zemalja.

O toj temi su prvi izveštavali novinari DW u tekstu „Industrija odlaska" koji je krajem 2019. godine objavljen na ovom portalu i, u dužoj verziji, u nedeljniku „Vreme". Prema tadašnjim saznanjima, nemačke klinike i starački domovi su spremni da plate i do 15.000 evra posrednicima koji im dovedu jednog negovatelja iz Srbije.

„To je maltene trgovina ljudima", rekao nam je tada posrednik iz jedne legalne agencije o praksi pojedinih „kolega" koji medicinskim radnicima obećavaju kule i gradove, a onda ih ostavljaju na cedilu čim pokupe profit.

Sumnjivi skupovi u Beogradu

Istraživanje Korektiva sada potvrđuje tu veliku potražnju koja je opstala u doba pandemije. Navodi se da je tržište posredovanja u Nemačkoj teško oko 100 miliona evra godišnje. Osim Balkana, medicinsko osoblje se na sličan način dovodi iz Meksika i Filipina.

Prema pisanju Korektiva, to je zainteresovalo i srpske inspekcije. Opisuje se više slučajeva da su srpski inspektori ubečeni među medicinske radnike kada bi neki posrednik ili agencija organizovali neprijavljeni skup na kojem se vrbuju meducinski radnici.

Takvi skupovi se obično događaju u beogradskim hotelima ili kafićima i to ne tajno, naprotiv – prethodno se najavljuju na društvenim mrežama.

Recimo, u januaru 2018. je Halida Bendke iz nemačkog Direna u ime svoje posredničke firme pozvala medicinske radnike iz Srbije na sastanak u kafeu Negro u centru Beograda, piše Korektiv. Inspekcija za rad je poslala svog čoveka i epilog je bio kazna od 1.200 evra.

Bendke je u odgovoru novinarima, kao i neki drugi koji su kažnjeni, tvrdila da je samo držala predavanje, odnosno informisala medicinske radnike, a ne da ih je vrbovala. Kaže, srpske službe su korumpirane i kaznile su je u dosluhu sa konkurentskom agencijom.

Na granici zakona

U jedan slučaj bila je umešana i ugledna Univerzitetska klinika u Bonu. Krajem septembra prošle godine je njen zaposleni Mlađen Petrović u iznajmljenoj sali u luksuznom beogradskom hotelu Metropol „informisao" zdravstvene radnike.

No iz dokumenata je jasno da im je klinika u Bonu eksplicitno nuđena kao poslodavac, pa je srpska inspekcija to videla kao vrbovanje i posredovanje u nalaženju posla, za šta Petrović nije imao dozvolu. Kazna je iznosila 1.360 evra.

Slučaj je potvrdila i Univerzitetska klinika iz Bona, naglašavajući pak da je u pitanju bilo „informisanje" medicinskih radnika, te da se radilo o prekršajnoj, a ne krivičnoj prijavi.

Novinari DW su ranije dobili potvrde samih posrednika da rade s one strane zakona. Jedan posrednik je tada priznao da vrbuje ljude po bolnicama – kaže da ima nekoliko medicinskih sestara koje mu nalaze klijente. „Ona me recimo nazove i kaže da ima tri koleginice koje bi u Nemačku. Ako to uspe, platim joj tristotinak evra po osobi."

Problem za zdravstveni sistem Srbije

Nakon što su ta saznanja objavljena krajem 2019, Srbija je ubrzo najavila raskidanje programa Triple Win između srpske i nemačke službe za zapošljavanje. Svaki deseti medicinski radnik koji je otišao iz Srbije u Nemačku otišao je upravo preko tog zvaničnog programa.

„Želimo da zadržimo ljude i smatrali smo da je, imajući u vidu ciljeve države, neprimereno da na ovakav način podstičemo odlaske", rekao je u februaru Zoran Đorđević, tadašnji srpski ministar rada. Projekat je zvanično okončan u junu.

I Korektiv sada piše da odlazak medicinskog osoblja zemlje poput Srbije ili Meksika stavlja pred veliki problem. „Zemlje poput Srbije i same se bore sa značajnim starenjem stanovništva – ali, za razliku od Nemačke, tome se dodaje i odseljavanje omladine."

Još krajem prošle godine je predsednik Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji „Ćirilica", imao poruku za nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana: „Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ‘E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre.' E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu: ‘Nemoj da dolaziš bre.'"

Špan je kasnije rekao da takav razgovor sa Vučićem nikada nije vodio.

Iako je sada Korektiv izvestio o kaznama koje razrezuju srpske inspekcije kada posrednici nemaju dozvolu za neki skup, do sada nije poznato da je Srbija razbila neku veću posredničku mrežu koja na sumnjiv način odvodi ljude u Nemačku i tako zarađuje silan novac.

nr (correctiv, dw, tanjug)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android