Katolička crkva gubi vernike širom Evrope | Evropa | DW | 24.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Religija

Katolička crkva gubi vernike širom Evrope

Katolici u Kelnu masovno napuštaju crkvu. I to nema veze samo sa skandalom oko kardinala Velkija kojeg optužuju da zataškava slučajeve sekusalnog zlostavljanja. Taj trend uočljiv je širom Evrope.

Pomoć „odozgo“ – to su priželjkivali IT-stručnjaci Okružnog suda u Kelnu kada su u petak aktivirali dodatne datume i rokove za istupanje iz Katoličke crkve. Odmah nakon toga server je pao. Svi termini su u rekordnom roku razgrabljeni.

Sud trenutno daje 1.000 termina mesečno za istupanje iz crkve, mada je potražnja za na nivou kelnske biskupije znatno veća. Od marta Okružni sud želi da ponudit svakog meseca još po 500 termina.

Prilikom zakazivanja sastanka, niko ne mora da navede iz koje crkve želi da itupi, niti razloge za to. Ipak, logično je pretpostaviti da je nagli porast broja ljudi koji napuštaju crkvu u Kelnu povezan sa skandalom oko kardinala Rajnera Marije Velikija. Poglavar nadbiskupije u Kelnu optužen je za pokušaj zataškavanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi. Konkretno, kardinal uskraćuje mogućnost ekspertize tih slučajeva.

-pročitajte još: Keln: Pobuna sveštenika i vernika protiv kardinala

Rekordno veliki broj ljudi koji istupaju iz crkve

Koliko god bio uočljiv porast broja ljudi koji napuštaju crkvu u Kelnu, mora se reći da je taj trend prisutan i prethodnih godina, i to ne samo u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji, već i u čitavoj Nemačkoj. I pogađa obe velike hrišćanske crkve u toj zemlji, Katoličku i Protestantsku.

Godine 2019. više od četvrtine miliona ljudi napustilo je te dve crkve. Bila je to rekordna godina do sada. Otprilike polovina ljudi koji žive u Nemačkoj i dalje su članovi jedne od te dve crkve. To što broj onih koji se povlače iz članstva u crkvi može tako precizno da se utvrdi, nemačka je specifičnost.

U Nemačkoj se službeno obrazlaže izlazak iz crkve i to ne predstavnicima crkve, već predstavnicima nadležne državne službe. S obzirom na to da su obe velike hrišćanske crkve u Nemačkoj javno-pravne ustanove, država za njih ubire crkveni porez u visini od najmanje osam ili čak devet odsto od poreza na dohodak. Oni koji više zarađuju, plaćaju po nekoliko hiljada evra crkvenog poreza godišnje. Taj porez se ne plaća istupanjem iz crkve i mnogima u Nemačkoj to je posebno privlačno.

Vatikan: Sve više Italijana okreće leđa crkvi

Vatikan: Sve više Italijana okreće leđa crkvi

Italijanske bazilike sve praznije i praznije

I u drugim evropskim zemljama opada veza ljudi sa njihovom crkvom“ – posebno Katoličkom. Italija na primer, duboko katolička zemlja s Vatikanom u srcu glavnog grada, ne naplaćuje nikakav crkveni porez. Ali u njoj postoji „porez na mandat“ koji plaćaju svi. I kod kojeg poreski obveznik može da utvrdit kome novac ide: na primer crkvi ili drugoj socijalnoj službi ili instituciji. Posebno pada u oči sledeće: broj poreskih obveznika koji se opredeljuju da njivog novac odlazi Katoličkoj crkvi, opada – donedavno čak za oko 30 odsto.

Sociolog religije iz Torina Frančesko Gareli uradio je 2020. godine studiju o okretanju Italijana od Crkve pod naslovom „Ljudi s malo vere“. Jedan od rezultata studije jeste da trećina ljudi u Italiji sebe opisuje kao ateiste, dok samo petina redovno posećuje mise. To su brojke koje nisu baš laskave za rimskog biskupa, poznatijeg pod titulom papa.

-pročitajte još: Katolički radio u borbi protiv „đavolske zavere“

U Španiji nije moguće napustiti crkvu

Španija je takođe izrazito katolička zemlja, ali tamo se u obzir moraju uzeti određeni faktori ako se želi da se zna koliko se ovaca udaljilo od stada. Teško je definisati ko je „član crkve“, a ko nije, jer Španija ne predviđa „izlazak“ iz crkve. Ni crkva ni država ne nude građanima administrativni akt koji to reguliše na način na kako je to uređeno u Nemačkoj. Svako malo poneko zatraži da se njegovo ime izbriše iz crkvene evidencije iz razloga zaštite podataka – a to bi eventualno moglo da se protumači kao „istupanje iz članstva u crkvi“.

Međutim, ne udovoljava svaka opština tom zahtevu, što je još jedan od razloga zašto je teško odgonetnuti kolika je zapravo prihvaćenost crkve u Španiji. Crkveni porez u toj zemlji ionako nije obavezan. Slično italijanskom modelu, postoji porez od 0,7 odsto od godišnjih primanja koji se može dati crkvi ili u druge dobrotvorne svrhe.

Kriza identiteta u Poljskoj

Poljska je takođe izrazito katolička zemlja. Više od 90 odsto njenih stanovnika su rimokatolici. Crkvene mise obično su mnogo posećenije nego u mnogim zapadnoevropskim zemljama, barem je to bilo tako do pandemije korone. Pa ipak, crkva više nema ulogu koju je imala u socijalističkoj Poljskoj – tada je upražnjavanje vere bilo izraz otpora prema režimu. Eksperti uočavaju da u toj zemlji postepeno dolazi do sekularizacije.

Papa Jovan Pavle Drugi sve više pada u zaborav u Poljskoj

Papa Jovan Pavle Drugi sve više pada u zaborav u Poljskoj

S obzirom na to da ni u Poljskoj ni u Španiji ne postoji pravni akt o napuštanju crkve – početkom 2010. nekoliko sudova se inače bavilo upravo tim pitanjem – a pošto ne postoji ni crkveni porez, teško se u apsolutnim brojevima može izraziti procenat onih koji u tim zemljama okreću leđa crkvi. U svakom slučaju, preti „problem mladih generacija“.

Studija varšavskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja CBOS, sprovedena među poljskim đacima u leto 2019, pokazala je da samo 55 odsto ispitanika sebe smatra vernicima, za razliku od sredine devedesetih kada je tri četvrtine mladih ljudi sebe ubrajalo u vernike. Mnogo je razloga za to: modernizacija društva koja dovodi u pitanje tradicionalne vrednosti, a što se ogleda u protestima protiv novog zakona o abortusu. Tu je i sve manje identifikacije s poljskim papom Jovanom Pavlom II, koji je umro 2005. godine.

-pročitajte još: Juriš na crkve – zbog zakona o abortusu

I na kraju, ali ne najmanje važno, u Poljskoj vlada veliko nezadovoljstvo zbog nerešenih slučajeva zlostavljanja od strane sveštenika. Pored toga, mnogi mladi ljudi protive se snažno izraženom versko-nacionalnom narativu koji preovladava u zemlji i čije je otelotvorenje vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS).

Okretanje od crkve delovi društva poistovećuju s okretanjem od same Poljske. „Teško nam je da istražimo koji su tačno motivi za to“, izjavio je šef studije Antoni Glovacki iz CBOS. „Ali ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da se tu radi o kontinuiranom trendu.“

Irski biskup je prekršio pravilo celibata

Ono što ostaje jeste pogled na najzapadnije evropsko uporište katoličanstva: Republiku Irsku. Crkva tamo formalno još uvek ima snažnu poziciju: na popisu stanovništva iz 2016. godine, 78 odsto Iraca izjasnilo se kao katolici. Godine 2010. bilo ih je 88 odsto, a 1971. čak 93 procenta. I tu se akle jasno uočava negativan trend.

Crkva je za mnoge prokockala poverenje – i to ne samo zbog skandala oko biskupa iz Gelveja, Emona Kejsija koji je 1992. morao da prizna da je otac jednog muškog deteta.

Sve više Iraca navodno teži formalno-pravnom izlasku iz crkve

Sve više Iraca navodno teži formalno-pravnom izlasku iz crkve

I u Irskoj su slučajevi seksualnog zlostavljanja udaljili katolike od crkve. Na primer, sistematsko zlostavljanje dece u Dablinskoj biskupiji, zabeleženo u tzv. „Marfijevom izveštaju“ iz 2009, izazvalo je bes. A onda je još u januaru 2021. objavljeno da je smrtnost dece u katoličkim domovima za majke i decu bila nesrazmerno velika sredinom 20. veka. Prema izveštajima, mnoge devojčice i dječaci tamo su umrli od respiratornih ili gastrointestinalnih bolesti. Masovna grobnica s dečijim telima, sahranjenim između 1920. i 1960, pronađena je u dvorištu jedne kuće u selu Tuam.

Pretpostavka je da mnogi Irci žele da formalno-pravno napuste Katoličku crkvu i tu tezu potkrepljuje veliki uspeh internet-stranice „countmeout.ie“, koja je u međuvremenu isključena. Tamo je, između ostalog, postojao i PDF-obrazac koji su katolici mogli da koriste kao pisani dokument odnosno izjavu o napuštanju crkve.

Istupanje iz crkve je u Irskoj, kao i u drugim zemljama u kojima država ne nudi izlaz, de fakto onemogućila sama Katolička crkva 2009. godine. Ona je tada iz kanonskog prava izbrisala sve napomene o mogućnosti povlačenja.

Postoji, međutim, jedna stvar oko koje se teolozi i kanonski pravnici slažu, bez obzira na zemlju i konfesiju: a to je da se krštenje ne može poništiti, čak ni u zemljama poput Nemačke, gde je izlazak iz crkve zakonski moguć. Kršteni vernik, sa crkvene tačke gledišta, zauvek ostaje hrišćanin.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android