„Katastrofa“ u Marijupolju, na Kijev sa više strana

Marijupolj, lučki grad na Azovskom moru, od subote popodne ponovo je pod paljbom. Grad je okružen ruskim trupama koje su u subotu ujutru obustavile vatru jer je, prama najavama Moskve, trebalo otvoriti humanitarni koridor da civili napuste grad, kao i obližnju varoš Valnovahu.

To je neslavno propalo. Dve strane se međusobno optužuju za kršenje prekida vatre, a informacije je nemoguće nezavisno proveriti.

U nedelju su gradske službe putem Telegrama javile da u podne po lokalnom vremenu (od 11 sati po centralnoevropskom) treba da važi prekid vatre u trajanju od jedanaest sati kako bi se sprovela evakuacija civila. Proruski separatisti su potvrdili prekid vatre.

Međutim, Međunarodni komitet Crvenog krsta je naveo u nedelju popodne da je drugi pokušaj evakuacije stanovnika iz Marijupolja, „prekinut“ i da neuspeli pokušaj ukazuje na nedostak detaljnog i funkcionalnog sporazuma izmedju strana u sukobu.

„U sred poražavajućih scena ljudske patnje u Marijupolju današnji drugi pokušaj početka evakuacije oko 200.000 ljudi iz grada je prekinut”, naveo je MKCK u saopštenju. U saopštenju se navodi da ljudi žive u užasu u tom gradu i da očajnički traže sigurnost.

Gradonačelnik Vadim Bojčenko rekao je u subotu da se Marijupolj granatira već šest dana, te da su ruske jedinice prekinule snabdevanje strujom. Nema ni vode, ni grejanja, i sve je manje namirnica, rekao je Bojčenko. On je govorio o „hiljadama“ ranjenih, mada nije imao tačnu brojku žrtava.

Apelu da se konačno otvori koridor za evakuaciju civila pridružili su se i Lekari bez granica. Stanje u Marijupolju je „katastrofalno“ i pogoršava se iz dana u dan, rekao je koordinator te humanitarne organizacije Loren Ligozat.

Pokušaj prstena oko Kijeva

U Kijevu su se tokom noći nekoliko puta oglasile sirene za vazdušnu opasnost. Prema ukrajinskim izvorima, ruska armija neprestano pokušava da prodre u predgrađa na jugozapadu grada.

U blizini Kozeleca, koji je pedesetak kilometara od Kijeva na suprotnoj, severozapadnoj strani, navodno su primećeni manevri stotina jedinica između ostalog opremljenim i bacačima raketa. Kijev očekuje da te jedinice pokušaju da se približe predgrađu Brovari, odakle put direktno vodi do Borispilja, gde je smešten veliki kijevski međunarodni aerodrom.

Ukrajinska strana još tvrdi da Rusi nameravaju da zauzmu i hidroelektranu Kaniv, koja leži na Dnjepru južno od Kijeva. Inače su borbe, osim Kijeva i Marijupolja, fokusirane na Harkov na severu, kao i na grad Nikolajev nedaleko od crnomorskog Hersona, prvog većeg grada pod kontrolom Rusa.

Mape borbi tako pokazuju da Rusi ciljaju da spoje Donjecku oblast, koja je delom poslednjih godina bila pod kontrolom separatista, i anektirano poluostrvo Krim. Dalje, na zapad, od većih gradova ostaje samo Odesa, sve do granice sa Rumunijom i Moldavijom.

Putin hoće da zna raspored ukrajinskog oružja

Uprkos nepoverenju i žestokim borbama, moguće je da će se u nedelju otvoriti humanitarni koridor da civili napuste milionski Harkov na severu zemlje. „Ako Bog da“, napisao je na Fejsbuku šef ukrajinske delegacije u pregovorima David Arahamija.

Prema izvorima obe strane, sami pregovori nastavili bi se početkom iduće sedmice, najverovatnije već u ponedeljak.

„Naši predlozi su kod grupe pregovarača iz Kijeva. Nadamo se da će pozitivno reagovati na njih“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. „Moramo jasno i precizno znati gde je koje oružje i pod čijom kontrolom.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je sugrađanima: „Moramo da izađemo! Moramo da se borimo! Gde god se pruži prilika.“

Obe strane navode da su protivniku nanele ogromne gubitke, dok o svojim gubicima ćute. Ni te brojke se ne mogu nezavisno proveriti.

nr (dpa, rtr, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.