Katalonija: Nezavisnost na glasačkom listiću

Zvanično, ovo su izbori za novi katalonski parlament. Ali, nacionalisti koje predvodi Arturo Mas iskoristiće ih kao izjašnjavanje građana o nezavisnosti. Mas je formirao separatističku koaliciju – ukoliko ona dobije 68 ili više procenata u parlamentu sa 135 mandata, ona će početi sa procesom secesije koji bi potom trebalo da bude završen 2017.

„Suočeni sa svim pritiscima čiji je cilj da osujete ovaj projekat mira i demokratije, moramo pokazati da glas i odluka katalonskog naroda vrede više od snaga koje mobiliše Madrid“, rekao je Mas u govoru održanom u Manresi.

Vlada u Madridu čini sve da bi sprečila otcepljenje Katalonije – taj sukob je državi doneo najtežu političku krizu poslednjih godina. Premijer Marijano Rahoj je odlučan da se protiv separatističkih inicijativa bori i sudskim putem, sa argumentom da su one protivustavne. Španski premijer ne propušta priliku da naglasi kako separatisti ne predstavljaju čitavu Kataloniju te da „većina Katalonaca voli svoju zemlju i ne želi da ona bude odsečena od Španije“.

Izbori bez presedana

Independisti tvrde da španska država na ulaže dovoljno u njihov region kao i da su katalonski jezik i kultura na meti represije. „Nadamo se da ćemo osvojiti većinu i da će španska vlada da nam da nezavisnost i pusti nas da postanemo slobodna zemlja“, kaže Huan Sančez, metalski radnik koji je 11. septembra učestvovao u demonstracijama stotina hiljada ljudi koji su na ulicama Madrida zahtevali nezavisnost Katalonije. „Osećamo srdžbu i nemoć i ovo liči na diktaturu. Jednu smo već imali i nova diktatura nam nije potrebna“, dodaje Sančez.

Rezultati poslednih anketa među biračima ukazuju da bi Masova koalicija mogla da osvoji tesnu većinu. Možda će joj za to biti potrebna i podrška levičarske koalicije CUP koja jeste za nezavisnost, ali ne podržava ostanak Masa na funkciji premijera i u novom mandatu. „Ovo su izbori bez presedana“, kaže za DW sociolog Žozep Lobera sa Madridskog autonomnog univerziteta: „Jedino o čemu se priča u vezi sa njima je da li bi trebalo proglasiti nezavisnost ili ne. Sva ostala pitanja su u drugom planu.“

Masova koalicija je saopštila da će, ukoliko pobedi na izborima, odmah početi sa formiranjem novih katalonskih institucija i pisanjem novog ustava. Prema tom planu, Katalonija bi mogla da stekne punu nezavisnost u periodu između šest i 18 meseci od održavanja izbora. Takve mere će svakako biti osporene sudskim putem.

No, u novembru 2014, Mas je već održao jedan referendum o nezavisnosti Katalonije koji je nazvan „nezvaničnim“ – jer ga je Ustavni sud proglasio ilegalnim. Nešto više od 80 odsto glasača je tada bilo za nezavisnost, iako je zbog odluke Ustavnog suda izlaznost bila niska. Kritičari ideje o nezavisnosti smatraju da bi ona imala mnogo loših strana, na primer, da bi nezavisna Katalonija mogla da bude izbačena iz Evropske unije.

Finansijski rizik

I predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao da bi to moglo da se desi. Odgovarajući na pitanje konzervativca Santjaga Fisasa, on je naglasio: „Nijedan regionalni parlament ne može da pobija nacionalni Ustav.“ Nedavno su se i nemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron izjasnili slično.

U završnoj fazi predizborne kampanje pod lupom su se našle i ekonomske posledice eventualne nezavisnosti. Guverner Španske centralne banke Luis Marija Linde upozorio je da bi izlazak iz Evropske unije doneo Kataloniji neželjene monetarne i finansijske efekte. „Katalonija bi automatski izašla iz evrozone“, rekao je. „Ako bi došlo do ozbiljnih tenzija, moglo bi doći i do zamrzavanja novčanog depozita – kao što smo već videli u Latinskoj Americi i Grčkoj.“ Nedavno su dve asocijacije španskih banaka objavile zajedničku izjavu u kojoj su takođe pobrojani rizici koje bi donela nezavisnost Katalonije – u njih spadaju isključenje iz evrozone, pravna nesigurnost i odbijanje da joj se dodeljuju krediti.

Mas je na to optužio guvernera Španske centralne banke i druge funkcionere u Madridu da šire strah po nalogu vlade. „Mi smo u 21, a ne u Srednjem veku“, rekao je, „oni tačno znaju da je u pitanju laž i jedina namera im je da održe status kvo i zastraše ljude – da utiču na birače.“

Ne treba zaboraviti ni da se u Španiji u decembru održavaju opšti izbori. Očekuje sa da će stranka premijera Marijana Rahoja PP u katalonskom parlamentu da izgubi veliki broj mandata, koje bi mogla da osvoji unionistička stranka Sijutadans. Na tim izborima će debitovati i levičarska stranka Podemos.