Kasne posledice ujedinjenja Nemačke | Evropa | DW | 20.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kasne posledice ujedinjenja Nemačke

Zašto na istoku Nemačke ima više simpatizera pokreta Pegida ili stranke AfD? Između ostalog i zbog negativnih iskustava nakon ponovnog ujedinjenja te države, tvrdi opunomoćenica vlade za pitanja istoka Nemačke.

Iris Glajke je nešto poput „zvanične osobe“ koja predstavlja stanovnike istočne Nemačke u vladi u Berlinu. Ta 50-godišnjakinja, članica Socijaldemokratske partije (SPD) iz Tiringena, ima funkciju Opunomoćenice za nove savezne zemlje. Nakon propasti komunizma, ta aktivistkinja, koja se u bivšem DDR-u borila za ljudska prava, ušla je u političke vode i od tada se zalaže za to da svi građani učestvuju u procesu ujedinjenja. Pri tome ona rado govori i o sopstvenim iskustvima.

Ona tako kaže da je muškarcima na zapadu pokazala de je moguće uskladiti obaveze majke i karijeru. U Berlinu je ovih dana predstavila rezultate studije „Nemačka 2014. Da li smo jedan narod?“

Iskustva brojnih stanovnika sa istoka Nemačke nakon pada komunizma mogla bi da ukažu na to zbog čega u tom delu zemlje vlada veće nepoverenje prema političarima, navodi se u toj studiji. To je vidljivo i po tome što, u odnosu na zapad, tu postoji veći broj simpatizera protestnih pokreta poput Pegide ili stranke Alternativa za Nemačku“ (AfD). Glajke razume to što se neki stanovnici istoka Nemačke osećaju neshvaćenim i da su nezadovoljni „onima gore“. Ona ipak time ne opravdava one koji gaje simpatije prema desničarskim ili neonacističkim pokretima.

PEGIDA Demonstration in Dresden 09.02.2015

Prestonica Saksonije Drezeden postala je simbol za okupljanja pristalica pokreta Pegija

Uvredljive debate

Dobar primer za to jeste nedavna diskusija o DDR-u kao „državi bez pravde i prava“. Naravno da je DDR bila diktatura, ali to je izjava koja se tiče sistema, a ne ljudi koji su u njemu živeli. Oni takvu diskusiju doživljavaju kao „omalovažavanje dostignuća u sopstvenom životu“. Ljudima mora biti dozvoljeno da kažu da su njihovi roditelji „bili pristojni ljudi“.

Ne postoji jednakost između istoka i zapada Njemačke, ni po pitanju životnog standarda, naglašava Glajke. Stoga se na istoku zemlje loše prihvata kada se u javnim debatama ne spominje dovoljno to da plate i penzije nisu iste u oba dela zemlje. Ona je izjavila da je usvajanje Zakona o minimalnoj nadnici na nivou čitave Nemačke signal koji je odavno trebalo poslati.

Osim toga, kod mnogih Nemaca na istoku još uvijek su živa iskustva kada se nakon ujedinjenja sa planske prešlo na tržišnu privredu, što je dovelo do gašenja brojnih firmi. Za te ljude je taj proces „sinonim za stečaj i propast“. „Stečajni postupci ne samo da su bili propraćeni običnim, nego i grandioznim greškama“, tvrdi Glajke.

Nemci na istoku su skeptičniji, kritičniji...

Glajke nije usamljena u tim procjenama. Njene stavove potvrđuju i naučnici sa zapada Nemačke koji su učestvovali u izradi studije koju je naručio njen ured. Povodom 25-godišnjice ujedinjenja, tokom septembra i oktobra 2014, urađena je i reprezentativna anketa sa 2.000 osoba.

Nemci na istoku Nemačke imaju svoje specifičnosti koje indirektno mogu da objasne njihovu veću podršku Pegidi ili AfD-u. Studija je pokazala da stanovnici istoka i zapada skoro isto procenjuju okolnosti i životni standard u kojem žive. Međutim, oni ne dele ista mišljenja o politici, kaže Rihard Hilmer iz Instituta za ispitivanje javnog mišljenja „Infratest dimap“. Osim toga, Nemci srednjih godina na istoku zemlje imaju veće brige i pokazuju veću senzibilnost kada se povede reč o „štednji za stare dane“, o penziji, deci, useljavanju i integraciji.

Symbolbild Mindestlohn

Sada su minimalne nadnice za radnike, pa i u pekarama, izjednačene i na istoku i na zapadu

Skoro tri četvrtine Nemaca na zapadu, ali samo polovina onih na istoku, osećaju se „kod kuće“ u sadašnjem političkom sistemu države. Oko 28 odsto Nemaca na istoku nema poverenja u demokratiju. „To je potencijal iz kojeg mogu da proisteknu određeni socijalni pokreti“, navodi Oskar V. Gabrijel sa Univerziteta u Štutgartu.

Nemci sa istoka na stvari oko sebe gledaju „skeptičnije, kritičnije i distanciranije“, podvlači Iris Glajke. „Ipak“, smatra ona, „ujedinjenje Nemačke je pozitivan i uspešan razvoj događaja“. Studija pokazuje da se postiglo mnogo toga, mada Glajke ne krije nedostatke. Na primer, da učinak privrede na istoku još dugo neće biti ravan učinku privrede na zapadu Nemačke. Ona priželjkuje široku javnu debatu na temu: „Da li smo jedan narod?“, u skladu sa naslovom studije. Glajke najavljuje borbu da se do 2019. godine izjednači nivo penzija na istoku i zapadu Nemačke, baš kao što to predviđa i koalicioni ugovor sadašnje vlade u Berlinu.

Reklama