Kasetne bombe: Podle, kritikovane, ali još u upotrebi | Politika | DW | 15.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Kasetne bombe: Podle, kritikovane, ali još u upotrebi

Slično kao i protivpešadijske mine, i kasetne bombe često ubijaju ljude godinama nakon rata. Žrtve su najčešće civili. Tako je i kod navodnog korišćenja te vrste oružja u Ukrajini.

Deaktivirana kasetna bomba BLU 26 u Laosu: To je zemlja s najvećom koncentracijom kasetne municije na svetu

Deaktivirana kasetna bomba BLU 26 u Laosu: To je zemlja s najvećom koncentracijom kasetne municije na svetu

Najpre bljesak, a onda jako mnogo dima. Muž Oksane Litvinjenko ispričao je članovima organizacije „Amnesti internešenal“ kako je izgledao dan koji je potpuno promenio njegov život. Sa suprugom i četvorogodišnjom ćerkom bio je na dečijem igralištu u ukrajinskom gradu Harkovu kada je počeo napad. „Svuda je bilo dima, ništa nisam mogao da vidim. Kada se dim razišao, video sam ljude kako leže na zemlji. I moja supruga je bila na zemlji“, ispričao je Ivan, prema izveštaju Amnestija koji je objavljen ovog ponedeljka (13.6).

Njegova 41-godišnja supruga je tog dana teško ranjena, pretpostavlja se od eksplozivne naprave iz kasetne bombe koju su ispalile ruske jedinice. Istražitelji Amnesti internešenala kasnije su pronašli metalne delove koji to potvrđuju. Geleri su ženu pogodili u leđa, grudi i stomak. Pitanje je da li će se ona ikada više oporaviti od tih povreda, da li će moći da govori ili hoda.

-pročitajte još: Od Niša do Harkova: Opake kasetne bombe

Grad Harkov s milion i po stanovnika ruska vojska bombardiuje od početka rata u Ukrajini, a prema navodima Amnesti internešenala, ona koristi kasetne bombe tipa 9N210/9N235, koje su po međunarodnom pravu zabranjene i koje jedna međunarodna konvencija označava kao nehumane. Ali, to nije jedini primer njihovog korišćenja.

Uništene zgrade u Harkovu: u tum napadima je, navodi Amnesti, korišćena i kasetna municija

Uništene zgrade u Harkovu: u tum napadima je, navodi Amnesti, korišćena i kasetna municija

Šta su kasetne bombe?

Kasetne bombe izbacuju se iz aviona ili se ispaljuju kao rakete iz haubica, topova i raketnih bacača. One sadrže stotine malih eksplozivnih naprava koje se rasprše na veoma velikom području – od veličine nekoliko fudbalskih igrališta, do više hektara zemlje. Te eksplozivne naprave ne ubijaju samo vojnike, već pre svega civile, a među njima često i mnogo dece.

-pročitajte još: Nuklearno oružje: Da li svet uči da voli bombu?

Kasetne bombe su u upotrebi od Drugog svetskog rata, a korišćene su, recimo, i u Vijetnamskom ratu. Sjedinjene Države su iznad Laosa izbacile oko 260 miliona malih eksplozivnih naprava i time tu zemlju učinile najzagađenijom eksplozivnim napravama na svetu.

Decenijama kasnije neeksplodirane bombe mogu da postanu smrtonosna zamka, jer prilikom pada eksplodira samo njih oko 40 odsto, prenosi humanitarna organizacija „Hendikep internešenal“. Te eksplozivne naprave mogu u svakom trenutku da rane ili ubiju čoveka koji naiđe na njih. One deluju slično kao i protivpešadijske mine i područja na kojima su rasejane su opasna po život. U Laosu i više decenija nakon rata na nekim područjima ne može da se živi.

Kasetne bombe naročito pogađaju obično stanovništvo. U aktuelnom „Monitoru“ organizacije Hendikep internešenal iz 2021. navodi se da su sve žrtve u vremenu na koje se izveštaj odnosi bili civili, a 44 odsto ranjenih i ubijenih bila su deca. Kasetne bombe korištene su i u Siriji i u Nagorno Karabahu u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. Prema izveštaju, na tim područjima 107 ljudi je poginulo, a 242 ranjeno. Broj neevidentiranih slučajeva verovatno je mnogo veći.

Infografik Wie Streubomben funktionieren EN

Najveće zemlje nisu potpisale konvenciju o kasetnim bombama

Zbog njihovog podlog delovanja korišćenje kasetnih bombi je od 2008. zabranjeno takozvanim Sporazumom iz Osla. Ta konvencija je prekretnica u borbi protiv kasetnih bombi. Međunarodna zabrana stupila je na snagu 2010. godine. Zemlje koje su joj pristupile obavezale su se da tu vrstu oružja neće ni da proizvode, ni da skladište, ni da koriste. Konvenciju je ratifikovalo 110 zemalja, a 13 ju je potpisalo, ali nije ratifikovalo.

Značajno je to da konvenciju nisu prihvatile najveće zemlje, recimo Rusija, SAD, Kina, Indija i Pakistan. Naročito u Aziji, na Bliskom istoku, u severnoj Africi i istočnoj Evropi brojne zemlje nisu prihvatile konvenciju.

Uprkos prihvatanju konvencije, broj žrtava kasetnih bombi poslednjih godina veoma je porastao, s jedne strane zbog korišćenja tog oružja, a s druge zbog bolje dokumentacije. Polovina žrtava zabeležena je u Siriji, delimično u direktnim napadima, a delimično kasnijim aktiviranjem neeksplodiranih bombi.

Infografik Übereinkommen über Streumunition EN

Ko proizvodi kasetne bombe?

Prema „Monitoru“ organizacije Hendikep internešenal iz 2021, trenutno najmanje 16 zemalja još proizvodi kasetne bombe ili to ima kao opciju za budućnost. To su Egipat, Brazil, Kina, Grčka, Indija, Iran, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Poljska, Rumunija, Rusija, Singapur, Južna Koreja, Turska i SAD. Kina i Rusija, prema navodima te humanitarne organizacije, verovatno rade aktivno na razvijanju novih vrsta kasetnih bombi.

Prema podacima iz upita upućenog Bundestagu u martu 2021, jedini proizvođač u Rusiji je firma „Bazalt“. Ona je deo preduzeća „Techmash“ koje je u sastavu državnog koncerna „Rostec“. U maju 2020. „Techmash“ je objavio da bi od 2022. trebalo da se počne sa serijskom isporukom kasetnih bombi ruskoj vojsci.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.