Kasa preliva, kuda sa milijardama? | Izbor iz štampe | DW | 25.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Kasa preliva, kuda sa milijardama?

Rekordni suficit – 48 mlijardi evra za šest meseci – raspaljuje debatu u Nemačkoj: da li treba sniziti poreze? Uložiti u infrastrukturu? Otplaćivati dugove? Zavisi koga pitate. Evo šta pišu komentatori nemačke štampe.

U prvoj polovini godine su savezna država, pokrajine, opštine i socijalni fondovi ostvarili plus od 48,1 milijardi evra – novi rekord. U odnosu na bruto-domaći proizvod ovaj suficit iznosi 2,9 odsto. Državni budžet profitira od visoke zaposlenosti, visokih poreskih prihoda i socijalnih dažbina. Prema Saveznom zavodu za statistiku, izvoz beleži dalji rast uprkos brojnim trgovinskim konfliktima u svetu.

Kada državna kasa preliva, u Nemačkoj se uvek pokreće stara debata – da li treba sniziti poreze? Iskoristiti novac na smanjenje državnog duga koji je od 2010. već smanjen sa 80 na 68 odsto BDP? Za državne investicije u infrastrukturu, stanogradnju? Za socijalna davanja?

„Vlade – a pre svih Velika koalicija na saveznom nivou – istrajavaju na tome da same najbolje znaju kako da upotrebe poreske prihode. Već se može naslutiti da najveći deo suficita neće biti upotrebljen za poravnavanje državnog duga niti za neki drugi vid dugoročnog ulaganja već da će biti proćerdan za kratkovidu klijentelističku politiku“, piše konzervativni Frankfurter algemajne cajtung. „Politika mora 'svoj' suficit da podeli sa onima koji su ga zaradili.“

Taj stav deli takođe konzervativni Velt (Berlin): „Stil politike fiksiran na izdatke kod ispijenih građana izazova enormne frustracije. Pre svega srednji sloj oseća da je prevaren za plodove svog rada. Svuda bruji o privrednom rastu i rastu zarada. Ali na kraju meseca pogled na platni list mnogim zaposlenima daje osećaj da nisu među dobitnicima. Ovde ćete naći odgovor na pitanje zašto baš u Nemačkoj uprkos dobroj konjukturi raste skepsa prema socijalnoj tržišnoj privredi. Politika mora građanima da ostavi više novca koji su zaradili.“

Nemačka ima progresivni poreski sistem što znači da procenti poreza na prihod rastu sa zaradom. Osim tog poreza, najveće stavke koje građani (i poslodavci) plaćaju jesu penziono i zdravstveno osiguranje. Stope zavise i od porodičnog stanja. No u proseku je prošle godine pojedinac (koji nije u braku) od svoje bruto-plate izdvajao 39,9 odsto za sve te dažbine. U porodicama sa dvoje dece i samo jednim zaposlenim taj procenat je bio 21,7.

„U Berlinu su izgleda zaboravili da je građanin i dalje suveren“, piše Noje osnabriker cajtung. „Ako država pliva u parama, to su narodne pare. (…) Zaposlenima mora da ostane više para koje su zaradili. (…) Osim toga vlada mora da se podvrgne disciplini pri trošenju i ispita da li uložene pare stvarno nešto donose. Svi izdaci, od sporne državne podrške za kupovinu nekretnina, preko izdvajanja za vojsku sve do izbegličke pomoći – sve treba proveriti.“

Drugačiju računicu nudi socijalistički dnevnik Nojes Dojčland (Berlin). List podseća da lokalne samouprave u ovom masnom plusu učestvuju sa svega 6,6 milijardi evra za pola godine, ali da trenutno imaju neophodne velike projekte koji koštaju ukupno 159 milijardi evra. „Lokalne samouprave bi dakle morale dvanaest godina zaredom da beleže ovakav plus i da ga uvek do kraja investiraju u infrastrukturu kako bi se prevazišao zastoj u investicijama.“

„Ali to se neće desiti“, dodaje komentator levičarskog lista. „Jer savezna država, pokrajine i opštine suficitom pre svega smanjuju dugove. Time štede na budućnosti i uporno ignorišu upozoravajuće reči mnogih ekonomista koji kažu da štednja nema smisla tokom perioda istorijski niskih kamata. Istovremeno zastoj u investicijama, kao i drugi možda još hitniji problemi poput rastućeg siromaštva među starima, pokazuju da država trenutno ne prihoduje previše nego premalo.“

„Viši porezi se ne mogu izbeći. Ali ne povećanje poreza na dodatu vrednost, koje, prema pisanju Špigela, razmatra Ministarstvo finansija. Jer to bi naime jače pogodilo one sa manjim zaradama. Umesto toga treba više oporezovati imućne. Ali to naravno vladajuća koalicija ne razmatra“, zaključuje Nojes Dojčland.

Hamburški Abendblat konstatuje: „Sa brižljivim odnosom prema prihodima države povezano je temeljno pitanje koje se u aktuelnoj debati postavlja prikraćeno ili se pak zatrpava politikantstvom, naime: kako će ići Nemačkoj kroz dvadeset godina?“

„Da li ćemo više investirati u mladu generaciju i time u budućnost? U obrazovanje i izgradnju širokopojasne mreže? Ili su nam važniji penzioneri? Da li preduzetnicima treba da damo više manevarskog prostora smanjenjem dažbina i poreza? Da li nam treba doseljavanje kako bismo imali dovoljno radne snage i održali visok novo u međunarodnoj konkurenciji?“

List dodaje da „rizici svetskog trgovinskog rata nisu otklonjeni. On bi teško pogodio nemačku privredu koja je orijentisana na izvoz. Naivno je naprosto se nadati da se to neće desiti. Onaj ko bi danas davao novac iz partijskih taktičkih razloga udario bi temelje problema narednih godina, kada ne bude ekonomskog buma. Tih godina će biti još teže štedeti jer je pametnije investirati, a novca za sve neće biti.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM