Kartica se širi, ali „keš“ se ne predaje | Politika | DW | 10.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Finansije

Kartica se širi, ali „keš“ se ne predaje

Plaćanje karticom se sve više širi – godišnje se u svetu obavi stotine milijardi takvih bezgotovinskih transakcija. Ali stara, dobra gotovina i dalje je najpopularniji način plaćanja na našoj planeti.

Globalno bezgotovinsko plaćanje ponovo je snažno poraslo i u najnovijem izveštaju World Payments Report koje obuhvata 2014. i 2015. godinu na taj način u svetu je obavljeno više od 433 milijarde transakcija. To je porast od 11,2 odsto u odnosu na prethodne dve godine. Daleko najveći rast zabeležen je u zemljama Azije. Dovoljno je reći da je na trećem mestu – nakon već tradicionalnih SAD i EU – Kina sada potisnula Brazil po broju bezgotovinskih transakcija.

Istraživanje koje redovno sprovode BNP Paribas i savetnička firma Capgemini pokazuje da se bezgotovinsko plaćanje brzo širi i po zemljama CEMEA (Centralna Evropa, Bliski istok i Afrika). Nešto je manje (19,5%) takvog načina plaćanja kreditnim karticama jer su bankama očigledno najdraže kartice kojima se odmah opterećuje račun – takvih transakcija je 46,7 odsto od svih onih gde se ne koristi gotovina.

Ček nestaje, gotovina ostaje u džepu

To obuhvata sve oblike korišćenja – i fizičku i kupovinu preko interneta – pa analitičari smatraju da će takvih transakcija u budućnosti biti i daleko više. Jedini oblik bezgotovinskog plaćanja koji se sistematski smanjuje jesu čekovi: u načelu taj oblik još uvek priznaje većina banaka, ali čak i u zemljama gde je ček tradicionalni oblik plaćanja (na primer plata) poput SAD, broj takvih transakcija smanjio se sa 17 na 9 odsto za samo četiri godine. Zemlje poput Velike Britanije ili Australije planiraju da se „reše“ čekova u nekoj doglednoj budućnosti i da potpuno pređu na druge oblike bezgotovinskog plaćanja.

USA Geldautomat in Miami 1968

SAD 1969. Jedan od prvih bankomata

Ipak, i ovo istraživanje pokazalo je da je ljudima još uvek daleko najdraži „keš na ruke“, dakle gotovina. Čak i u razvijenim zemljama moraju da koriguju svoje vizije o potpuno elektronskom načinu novčanih transakcija, jer se gotovina čvrsto drži kod kupovine hrane, i snabdevanja za lične potrebe. Tu je naravno i ljubav prema gotovini koja mnogo teže može da se kontroliše od države – kako od poreznika, tako i od tajnih službi. A tu je i rašireno mišljenje da „čovek zna na čemu je“ ako u rukama (ili u „slamarici“) drži svežnjeve svog novca.

Doduše, ukupna količina gotovine u većini zemalja se smanjuje, ali indeks gotovine u opticaju (cash in circulation CIC) ostaje stabilan ili je čak proteklih godina lagano rastao. U nekim zemljama u kojima je taj indeks izuzetno visok – na primer u Japanu, Kini ili Rusiji – to bi „mogla da bude prepreka u transformaciji u digitalnu ili bezgotovinsku ekonomiju“, navodi se u izveštaju.

Nesrećni IBAN i zagonetna tumačenja SEPA

Neke brojke se jedino mogu protumačiti nacionalnim specifičnostima i navikama: na primer Nemačka i Švajcarska imaju podjednak broj bezgotovinskih transakcija po glavi stanovnika, ali u Švajcarskoj istovremeno ima i mnogo više gotovine u opticaju. Isto tako, moglo bi se zapitati kako na primer Poljacima uopšte uspeva da godišnje po glavi stanovnika obave samo nešto više od stotinak bezgotovinskih transakcija, dok je u Danskoj ili SAD to više od 400.

Sepa-Einführung

Tumačenje odredbi PSD2 običnim korisnicima banaka po pravilu je teško razumljivo

U izveštaju se i sumira napredak u standardizaciji elektronskog načina plaćanja. Famoznu smernicu Evropske unije (Payment Services Directive) iz 2007, korisnici banaka najbolje pamte po uvođenju onih – za „ljudsku“, a ne digitalnu transakciju – neopisivo nespretnih i besmisleno dugačkih IBAN brojeva i BIC-oznaka banaka. U izveštaju se najavljuje još bolja standardizacija korigovanom smernicom, takozvanom PSD2 koja bi već sledeće 2018. godine trebalo da stupi na snagu u čitavoj Evropskoj uniji.

Nova smernica PSD2 zamišljena je da dodatno zaštiti potrošača od sve češćih i drskijih „provala“ u sistem elektronskog plaćanja, a ona se u izveštaju pre svega hvali kao „važan korak napred u stvaranju potpuno interoperabilnog digitalnog tržišta“ u Evropi. Ipak, priznaje se i to da bi, bar u početku, zbog „nejasnoća u sprovođenju bezbednosnih standarda i odgovarajućih komunikacionih kanala“, moglo da bude poteškoća.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama