Karta u jednom pravcu za Teheran

Laura Hortsman je zapravo novinarka. Ali, za ljubav svom suprugu, koji je ovde u diplomatskoj službi, trenutno se ne bavi svojom profesijom. Njih dvoje su se pre godinu i po dana doselili u Teheran. Laura Hortsman je morala da se suoči sa velikim promenama. Nije znala ni reč farsi-jezika, a bila je i trudna.

„Za ljude u Nemačkoj, normalno je da se ide kuda se hoće i to najjednostavnijim putem od A do B. Ovde je put često komplikovan, saobraćaj je neverovatno gust, to ne možete ni zamisliti. Neki put vam je za put od dva kilometra potrebno 40 minuta. Znači, morate govoriti ovdašnji jezik i poznavati ovdašnja prevozna sredstva. Morate i naučiti kako da se ophodite sa ljudima.“

Laura Horstman je zajedno sa još 30 žena svoja iskustva iz Irana opisala u knjizi pod naslovom „Karta u jednom pravcu za Teheran“. To su ili iskustva žena koje su sa svojim nemačkim supruzima živele neko vreme u Iranu, ili su se udale za Irance. U ove potonje spada Izolde Sami. Ona u Iranu živi od 1972, i još se dobro seća iransko-iračkog rata. Nekada joj je bilo teško; danas je među Irancima okružena mnogobrojnim prijateljima.

Život sa ženama

Mnogo prijateljica ima i Helena Fon Šel, koja priznaje da je striktno odvajanje polova u javnom životu ponekad preterano. Na javnim mestima, ili mestima za provod poput bazena, muškarci i žene su strogo odvojeni. Ova umetnica je, međutim, naučila da uživa i u ženskom društvu. Kaže da su razgovori tada često poverljiviji nego u prisustvu muškaraca. Helena Fon Šel je udata za Iranca i u Iranu živi 38 godina:

„Ja volim ovaj život sa ženama, jer je to jedna drukčija vrsta zajedničkog života, i mislim da sam naučila da cenim njegove prednosti. To što ne mogu da odem kod nekog muškarca na kafu - ne doživljavam kao ograničenje.“

Sve autorke knjige „Karta u jednom pravcu za Teheran“ dobrovoljno su otišle u Iran i vole život u toj zemlji. Razlog za to je jednostavan, kao što nam prenosi Anete Bernbek, čiji je suprug direktor Nemačko-iranske industrijske i trgovinske komore:

„Upravo oni koji dolaze iz Nemačke gotovo da mogu da osete stid kada vide kako su ovde ljudi bezgranično ljubazni i prema onima koje ne poznaju i koje nikada nisu videli. Ja sam nekakav stranac, i oni ne znaju odakle dolazim. A i ne zanima ih. Ali ovde sam dobrodošla i njih strašno raduje ako nekako mogu da mi pomognu. To me je iznenadilo, i još uvek me iznenađuje, iako sam ovde duže od godinu dana.“

Autori: Katrin Erdman / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković