Karadžiću 40 godina zatvora | Politika | DW | 24.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Karadžiću 40 godina zatvora

Pretresno veće Haškog tribunala proglasilo je ratnog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića krivim za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u BiH, i izreklo mu kaznu od 40 godina zatvora.

Pretresno veće, kojim je predsedavao Južnokorejac O-Gon Kvon, a čiji članovi si bili sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd sa Trinidada, utvrdilo je da je optuženi Karadžić kriv za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, koje su počinile srpske snage u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Proglašen je krivim za genocid na području Srebrenice u julu 1995, ali je najteže optužbe oslobođen za zločine koji su celog rata vršeni u drugim bosanskohercegovačkim opštinama.

U velikom delu Bosne i Hercegovine snage pod vrhovnim zapovedništvom optuženog, počinile su ubistva i progone, formirale zarobljeničke objekte i logore u kojima je mučeno nesrpsko stanovništvo. Hiljade muslimana i Hrvata bili su prisiljeni da napuste svoje domove, ali veće nije dobilo dovoljno dokaza da je tome prethodila genocidna namera optuženog.

Veće je utvrdilo da je između aprila 1992. i novembra 1995. Karadžić učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu opsade Sarajeva. Civili su bili meta snajperista i nasumičnog granatiranja grada. Karadžić, prema oceni sudija, nije preduzeo ništa da spreči artiljerijsku i snajpersku vatru, nego je u susretu sa predstavnicima međunarodnih mirovnih snaga i pregovarača uporno negirao nesporne činjenice o opsadnom teroru.

Snajperisti su ubijali i decu, smišljeno, da bi stvorili atmosferu terora i beizizlaznosti, rekao je sudija O-Gon Kvon u sažetku presude. Optuženi Karadžić, kao vrhovni komandant VRS nije tome stao na put, mada je bio svestan da su žrtve opsade civili. Odobravao je ili tolerisao sve napade, jer je teror bio u funkciji njegovih političkih i vojnih ciljeva, ali i pregovora sa predstavnicima međunarodne zajednice.

Uzimanje pripadnika međunarodnih snaga za taoce, sudsko veće je takođe okvalifikovalo kao zajednički zločinački poduhvat. Karadžić je učestvovao u stvaranju plana i pripremi za uzimanje talaca, tretirao ih kao neprijateljsku stranu i postavljao uslove za njihovo oslobađanje.

Sudsko veće je na osnovu izvođenja dokaza utvrdilo da je optuženi imao nameru da iz Srebrenice silom i zauvek protjera muslimansko stanovništvo. Od 13. jula uveče znao je da se vrše masovna streljanja. Kao vrhovni komandant VRS jedini je imao ovlašćenja da spreči masovne egzekucije, ali to nije učinio. „Sam je naredio da se većina zarobljenih iz Bratunca sprovede ka Zvorniku, to jest ka mestima pogubljenja“, rekao je sudija Kvon. Sudsko veće bilo je složno u oceni da je jedini razuman zaključak da je optuženi odobravao da se unište svi muslimani u Srebrenici, što može imati samo jedno ime – genocid.

Veće je zato konstatovalo da je Karadžić kriv za genocid u Srebrenici, i to je u osnovi izricanja prvostepene kazne od 40 godina zatvora.

Reklama