Kandidati za Nemačku književnu nagradu | Mozaik | DW | 11.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kandidati za Nemačku književnu nagradu

Uoči frankfurtskog sajma knjiga (8-12.10.) biće izabran najbolji roman pisan na nemačkom jeziku. Nezavisni žiri objavio je užu listu od šest naslova koji su u konkurenciji za nagradu.

Novinari, kritičari i izdavači koji čine žiri desete Nemačke nagrade za književnost, mesecima su čitali i diskutovali. Izdavačke kuće iz Nemačke, Austrije i Švajcarske prijavile su za tu nagradu 167 knjiga. Duža lista sa 20 naslova objavljena je 13 avgusta, a iz nje je sada izdvojeno šest književnih dela, koje predstavljamo abecednim redom.

Tomas Heče: „Paunovo ostrvo“ (Pfaueninsel)

Mlada kraljica na trenutak je zastala i čekala da joj se oči priviknu na polumrak šume. Samo nekoliko trenutaka ranije na sunčanom travnjaku je sa loptom igrala englesku igru sa drvenim čekićem, koja se kralju toliko dopadala.“

To što zvuči kao početak bajke, početak je divljeg, istorijskog romana u kome mesto pronalaze jedna tragična ljubavna priča i mnogo kritika civilizacije. Oči lepe pruske kraljice Luize jedva da su se privikle na smrkavanje, kada u grmlju Paunovog ostrva nailazi na ružnog patuljka. „Monstrum“, omaklo joj se. Reč kao otrovna strela koja se kod maštovitog Tomasa Hečea pretvara u svet u kojem ima mesta za nepravilnosti. Tuga provejava kroz prusku Arkadiju, tuga nadire iz ove dirljive knjige.

Angelika Klisendorf: „April“

„Mlada žena zvoni na vrata stana u prizemlju. Na zvonu je kitnjastim slovima napisano: Jungnikel. Ptica cvrkuće dva kratka trilera, zatim opet tišina.“

Ona se zove „April“, prema pesmi grupe „Dip Perpl“ (Deep Purple). Sa sto maraka u džepu i uputnicom za sumornu sobu smrknute gospođe Jungnikel, ta mlada žena puštena je u svet odraslih: iz domova u kojima je preživela poslednje godine i pored svih udaraca, kazni i poniženja. U svojoj uznemirujućoj knjizi „Devojka“ (Das Mädchen), objavljenoj pre tri godine (koja se takođe našla na kratkoj listi za književnu nagradu), Angelika Klisendorf je britkim rečima ispričala priču o povređenoj dečijoj duši. Roman „April“ je autorkin nastavak uzbudljivog putovanja kroz napaćen život, ispričan sa sličnom, magnetnom snagom kao i prethodni roman.

Gertrud Lojteneger: „Panično proleće“ (Panischer Frühling)

„Tog aprilskog jutra, kada je nad Londonom odjednom zavladala tišina, išao sam ka Trafalgaru. Trg je još bio u senci. Samo visoko gore na stubu, pod sunčevom svetlosti i u nedostižnoj samoći, stajao je Lord Nelson.“

April 2010. Pepeo oblaka iz vulkana Ejafjadlajekidl paralizovao je avio-saobraćaj u velikom delu Evrope. Nebo izgleda drugačije, svet je postao mirniji. A pripovedača u romanu Getrude Lojtenegers „Panično proleće“, ženu srednjih godina, obuzima veliki strah. Kao naelektrisana luta gradom u paničnoj potrazi za sigurnošću. Smirenje pronalazi u prošlosti, u sećanjima koja eruptivno izbijaju i u razgovorima sa Džonatanom, neobjašnjivo bliskim prodavcem novina na Londonskom mostu. Neverovatna, melanholična i uzbudljiva knjiga – elegično svedočanstvo života!

Tomas Mele: „3.000 evra“ (3.000 Euro)

„Unutra je čovek, iako tako ne izgleda. Pod zakrpama i dronjcima ništa se ne pomera. Ljudi prolaze pored, kao da ga nema.“

Anton spava. I nastoji da održi san. Jer san je sve što mu je preostalo. Ponekad Anton stoji pored Denis na kasi i od bonova za kauciju kupuje jeftine zamrznute pice. Anton je bio student prava. Ali sada je dužan 3.000 evra. Zato je na sudu. Denis je zaradila 3.000 evra igrajući u porno filmovima. Od tada pati pred pogledima mnogih muškaraca. Svaki od njih može da je prepozna. Tomas Mele ljutito piše priču o dvoje otpadnika iz građanskog reda – ljudima koji više ne mogu nazad jer u njih više niko nema poverenja. Srećnog kraja nema. Čitalac mora sam da se izvuče iz provalije konzumentskog sveta.

Luc Zajler: „Kruso“

„Od kada je krenuo, Ed se nalazi u stanju preterane budnosti, koje mu ne dozvoljava da spava u vozu.“

Luc Zajler, višestruko nagrađivan liričar, napisao je svoj prvi roman „Kruso“ – višeslojna parabola propadanja DDR-a, pohvala literaturi i pledoaje kritičke konfrontacije sa pojmom slobode. Neka vrsta obrnute Robinsonijade, smeštene na udaljenom ostrvu Hidenze na Baltičkom moru, u gostionici „Kod Klausnera“ gde novac ne igra nikakvu ulogu, iako se radi do besvesti. Jezička magija realistično, ali i uz mnogo fantazije i mitskog naboja kruži oko Eda i Krusoa – oko neobičnog prijateljstva dve ranjene duše. Kakav prvenac!

Hajnrih Štajnfest: „Istraživač svega“ (Der Allesforscher)

Početak svake knjige pati od jednog nedostatka: muzike. Koliko je samo lakše filmu, čiji početak prati zvučna uvertira koja nagoveštava šta će se ispuniti, a šta ne. I koja u svakom slučaju privlači pažnju gledaoca.

Hajnrih Štajnfest je i pored zvučnog nedostatka, suveren. On piše tako da čitaocu odzvanja u ušima. Svoje pripovedanje počinje bombastično: na poslovnom putovanju po Tajvanu Siksten Braun umalo nije poginuo od iznutrica raznetog kita. Srećom ostaje živ, i uskoro mu podvaljuju jednog zagonetnog dečaka zvanog Simona kao navodnog sina. Time jedan divan odnos na relaciji otac-sin dobija zaplet, koji Hajnrih Štajnfest gradi sa mnogo fantazije. Zašto se njegov roman zove „Istraživač svega“? Zato što je Simon neka vrsta sublimacije sve dece. A deca sa svojom bezgraničnom znatiželjom imaju naročitu potrebu za istraživanjem.

Deutschland Deutscher Buchpreis 2014 Die Jury Gruppenfoto

Žiri Nemačke nagrade za književnost za 2014.