Kancelarka izbačena iz Balkan ekspresa | Izbor iz štampe | DW | 10.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Kancelarka izbačena iz Balkan ekspresa

„Zatvaranje Balkanske rute je fijasko i to ne samo iz humanitarnih razloga. Ono bi moglo da na političkom planu znači konačno kidanje veza između Merkelove i većine koja se ograđuje“, ocenjuje nemačka štampa.

Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija od srede (9.3.) više ne dozvoljavaju tranzit izbeglica i migranata ka zapadnoj Evropi. Još će samo oni s urednim pasošem i vizom moći da prođu – a izbeglice takve dokumente ionako nemaju. Premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegove kolege u bivšim jugoslovenskim republikama ponovili su da njihove zemlje neće postati „parking“ za migrante. U Grčkoj je, procenjuje se, zaglavljeno 35.000 ljudi, od toga petnaestak hiljada u neuslovnom kampu kod seoceta Idomeni na granici s Makedonijom. Uprkos protivljenju Berlina i kritici kancelarke Angele Merkel, Balkanska ruta praktično je zatvorena, pišu o tome nemački mediji. Doduše, potez balkanskih zemalja koji je, prema opštem uverenju, dirigovala Austrija, mnogi u Nemačkoj izričito pozdravljaju. Među njima je i vladajuća bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU).

S obzirom na to da hiljade ljudi, među njima i mnogo dece, ostaje na kiši i hladnoći u neizvesnosti „cinično je pozdravljati jednostrane, nacionalne poteze koji podrazumevaju ograde, bodljikavu žicu i zidove“, komentariše diseldorfski Rajniše post. Ti jednostrani potezi samo su „izraz očigledne nesposobnosti članica EU da sarađuju. Čak i kada su možda u stanju da se saglase oko određenog sistema vrednosti koji uključuje humanitarne principe, one nisu u stanju da se složno drže tih principa.“ List piše da zatvaranjem balkanskih granica problem nije rešen već samo izmešten. „Bilo bi nerealno verovati da očajni ljudi iz siromašnih i kriznih područja neće uz pomoć kriminalnih krijumčarskih bandi potražiti druge puteve ne bi li ipak došli u recimo Nemačku“, dodaje list uz prognozu da će ponovo postati atraktivna ruta preko Libije do Italije, što podrazumeva još rizičnije putovanje trošnim brodićima.

„Zatvaranje Balkanske rute je fijasko i to ne samo iz humanitarnih razloga. Ono bi moglo da na političkom planu znači konačno kidanje veza između Merkelove i njenih malobrojnih saveznika u EU s jedne, i većine koja se ograđuje s druge strane. Pred teške pregovore s Turskom, za kancelarku ovo postaje još jedna, visoka, prepona. Neizbežni zastoj ljudi u zbegu u Grčkoj i Turskoj znači da će EU tek sada morati potpuno da se uzda u turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ako poraste pritisak na Tursku da zbrine ljude koje sada Makedonija i družina ne propuštaju, Turska će tokom pregovora s EU moći da ubaci sve više zahteva u sopstveni tas vage. Već i iz finansijskih razloga tako nešto neće ići u prilog ni balkanskim zemljama“, zaključuje Rajniše post.

WAZ iz Esena piše da je Angela Merkel uspela u svom cilju da u zaključku samita EU i Turske ne stoji rečenica da je Balkanska ruta zatvorena. „Ali dok je Merkelova izgovarala svoju parolu u mikrofon, druge kolege iz EU su delale na terenu. Balkanska ruta je od juče zatvorena, i baš je u Makedoniji ili Sloveniji nekog briga što su Merkelova i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker uspeli da spreče da sporna rečenica stoji u zaključcima samita. […] Merkelova je morala da kapitulira pred sramotnom politikom blokada i mentalitetom tvrđave koji vlada u susednim državama. O pravednoj raspodeli izbeglica više ne može biti govora, umesto toga sada Grčka postaje ogromni izbeglički kamp. Tragikomična je pretpostavka da će zatvaranje granica oterati izbeglice. Užasi od kojih oni beže veći su od straha od novih opasnih izbegličkih ruta. Biće još više mrtvih. Evropa pokazuje svoje ružno lice i gazi svoje vrednosti.“

Mi ne možemo da primimo više?

Bečki dnevni list Standard piše da su se u izbegličkoj krizi iskristalisala dva ekstrema: desni populisti koji paušalno vređaju izbeglice i oni na „drugoj strani spektra“ koji žive u iluziji da izbeglička struja jednostavno treba da teče bez ikakvih ograničenja. „Jedan od primera je svađa o obezbeđivanju spoljnih i unutrašnjih granica EU. Kako veći deo prema broju stanovnika veoma malih balkanskih država nije u EU, u njima zabrinutost zbog migrantskog toka eskalira veoma brzo. Nije slučajno što su te države (kao i Austrija) počele da zatvaraju svoje granice brže od zemlje s 80 miliona stanovnika kao što je Nemačka. Čim EU jasno objasni kako će rešiti krizu, granice će ponovo biti otvorene. Ne mogu stvari u Evropi funkcionisati putem naređenja, kao što je Merkelova pokušala s onim da ovde ništa neće biti zatvoreno. Čak i jedna kancelarka mora da posmatra stvari diferencirano. Inače čitava svađa o granicama ostaje obična farsa.“

Minhenski Merkur piše da su Grci odmah počeli s uklanjanjem kampa u Idomeniju na makedonskoj granici: „U jednom od Boga zaboravljenom selu u grčkoj provinciji time se završava odiseja desetina hiljada izbeglica. Završava se i evropska cik-cak izbeglička politika koja se kreće od selfija Merkelove s izbeglicama do Orbanove bodljikave žice. Prizori jada iz Idomenija muče Evropu, makar onaj njen deo koji je sačuvao saosećanje za ljude u nevolji. Ali taj jad je svesni signal Evropske unije migrantima – onima koji su danas u izbegličkim kampovima s azijske strane Egejskog mora i možda razmišljaju da krenu na put. […] Poruka glasi: u Evropi migrante više ne čekaju plišani medvedići nego ograde i teško naoružani granični policajci.“

Berlinski Tagesšpigel piše da su se očigledno s protokom vremena promenila i moralna načela po kojima deluje Evropa te da više ni Angela Merkel nije spremna da u velikom stilu pomogne izbeglicama da iz Grčke dođu direktno u Nemačku. „Nova vremena donela su neuobičajenu izdržljivost na užasne slike, pooštreno izbegličko pravo, kontrolisane ili zatvorene granice kao deo rezignirajuće, ali realne spoznaje: Mi ne možemo da primimo više. Kancelarkina izbeglička politika bila je i za nju i za Nemačku ubrzani kurs o mogućnostima i granicama praktične ljubavi prema bližnjem. Čemerno je sada posmatrati one koji su svo vreme govorili da treba ograničiti dolazak izbeglica kako stoje u pozi kojom poručuju: lepo smo vam rekli. Ali trijumf tih mudrijaša ne može da obezvredi spontani impuls da se ljudima pomogne.“

Nacionalno-konzervativni nedeljnik Junge frajhajt komentariše na svom portalu da su balkanske države i Austrija bez oklevanja izbacile Nemačku iz voza, što se komentatoru ovog lista posebno dopada. „Balkanska ruta je u najvećoj meri zatvorena. Nijedna od tamošnjih država ne vidi svoj interes u tome da zavisi od raspoloženja i kaprica kancelarke. Angela Merkel nije mašinovođa već je to austrijski kancelar Verner Fajman koji diktira tempo pod unutrašnjepolitičkim pritiskom ojačane Slobodarske partije Austrije. […] Nemačka može da odahne, kancelarka je ostala usamljena.“