Kancelar i prestolonaslednik: Olaf Šolc u Saudijskoj Arabiji | Politika | DW | 23.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Diplomatija

Kancelar i prestolonaslednik: Olaf Šolc u Saudijskoj Arabiji

Nemački kancelar Olaf Šolc će tokom vikenda posetiti Saudijsku Arabiju i druge zalivske države. Zbog kršenja ljudskih prava, te zemlje su problematični partneri. Ali, kada je reč o energetici, Nemačka je upućena na njih.

Za bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel, u aprilu 2017. nije bilo nikakvih sumnji. Nakon sastanka sa saudijskim kraljem Salmanom u lučkom gradu Džedi, kancelarka je rekla da će svakako biti reči i o ljudskim pravima. Za nju su stvari bile jasne: Saudijska Arabija jeste ekonomski atraktivan partner, ali on, kako je tada objasnila, ima značajne „deficite“ kada su u pitanju ljudska prava. O tim deficitima, odnosno nedostacima vrlo otvoreno je i govorila.

Ovog vikenda, pet godina kasnije, u Saudijsku Arabiju putuje njen naslednik Olaf Šolc. Političke okolnosti danas znatno su drugačije. Saudijska Arabija i dalje ima deficite što se tiče ljudskih prava. To između ostalog pokazuju i zatvorske kazne od 34 i 45 godina, izrečene dvema korisnicama interneta. One su optužene da su lajkovale i retvitovale neke tvit-objave, odnosno da su ih širile na internetu.

-pročitajte još: Saudijski prestolonaslednik ponovo rado viđen gost u EU

Na sastanku sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom u Rijadu, Šolc će sresti čoveka koji je mnogo učinio za kulturnu modernizaciju svog kraljevstva, ali i čoveka koji na međunarodnom nivou nema dobru reputaciju kada je reč o ljudskim pravima. Nakon ubistva kritičara saudijskog režima Džamala Kašogija 2018. godine u saudijskom konzulatu u Istanbulu, za koje je, kako tvrde američke tajne službe, verovatno unapred znao, Bin Salman trenutno nastoji da popravi svoj međunarodni ugled. Sastanak sa Šolcom i fotografije koje će tom prilikom nastati, u tome bi trebalo da mu pomognu – kao i neki raniji sastanci s drugim šefovima zapadnih država.

Deo nemačkog „energetskog miksa“: nafta iz Saudijske Arabije – pogled na naftno postrojenje Tanadžib u Persijskom zalivu

Deo nemačkog „energetskog miksa“: nafta iz Saudijske Arabije – pogled na naftno postrojenje Tanadžib u Persijskom zalivu

S druge strane, mnogo toga se dogodilo i kada je reč o ekonomiji, odnosno energetskoj politici. Iz Rusije više ne teče gas, jer Nemačka, kao i većina zapadnih zemalja podržava Ukrajinu u odbrani od ruskog napada. Rezultat toga je da Nemačkoj preti velika recesija. U suštini, to se može sprečiti uvozom energenta iz celog sveta, pa tako i sa Arabijskog poluostrva – regiona čije države imaju loše rezultate kada je reč o ljudskim pravima.

Upravo to čini komplikovanim kancelarovo predstojeće putovanje. Šolc će razgovorati s partnerima koji imaju ono što je Nemačkoj hitno potrebno – energente. Ali i koji praktikuju ono što Nemačka toliko prezire – kršenje ljudskih prava.

-pročitajte još: Bajden u Saudijskoj Arabiji: nafta i ljudska prava

„Delikatna situacija“

U krugovima donosilaca političkih odluka u Berlinu svesni su te delikatne situacije, kaže stručnjak za Saudijsku Arabiju Sebastijan Sons iz bonskog bliskoistočnog istraživačkog centra CARPO. „Vrlo dobro se zna da trenutna situacija zahteva realan politički pristup. Saudijska Arabija jeste i ostaće problematičan partner, s obzirom na to da nemačka javnost kritički gleda na svaki tamošnji angažman.“

U to koliko su teški odnosi, ne samo sa Saudijskom Arabijom, već i sa većinom zalivskih država, uverio se i nemački ministar privrede Robert Habek, kada je u maju ove godine posetio Katar, kako bi pregovarao o budućim isporukama gasa. Zbog naklona ministru trgovine te zemlje šeiku Mohamedu bin Hamadu bin Kasimu al Abdulahu al Taniju, u Nemačkoj je bio oštro kritikovan.

Problematičan naklon: nemački ministar privrede Habek pozdravlja šeika Mohameda bin Hamada bin Kasima al-Abdulaha Al Tanija, katarskog ministra trgovine

Problematičan naklon: nemački ministar privrede Habek pozdravlja šeika Mohameda bin Hamada bin Kasima al-Abdulaha Al Tanija, katarskog ministra trgovine

To, međutim, ne menja činjenicu da je Nemačkoj hitno potrebna alternativa ruskom gasu. Početkom nedelje, ministar Habek je rekao da će Šolc sigurno moći da potpiše nekoliko ugovora za tečni prirodni gas (LNG) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kako javljaju agencije, pregovori Katara s nemačkim energetskim kompanijama su napredovali i uskoro su mogući dogovori o dugoročnim ugovorima.

Kako je saopšteno iz kancelarskog kabineta, pored razgovora o energetskoj politici i intenziviranju saradnje o oblasti informatike, razgovaraće se i o pitanjima regionalne bezbednosti.

-pročitajte još: Saudijska Arabija udvostručila uvoz nafte iz Rusije

Dugogodišnji trgovinski partner

Saudijska Arabija je dugogodišnji trgovinski partner Nemačke. Prema podacima Nemačke spoljnotrgovinske organizacije (GTAI), obim uvoza i izvoza 2021. iznosio je 4,5 milijardi evra. Najvažnija uvozna roba je sirova nafta, sa oko 36 odsto. Zatim slede hemijski proizvodi i sirovine. Glavni deo nemačkog izvoza su takođe hemijski proizvodi, kao i mašine i motorna vozila.

Roba koju saudijska vlada takođe želi je – oružje. Ali ga Nemačka ne isporučuje. Još u novembru 2018. tadašnja vlada kancelarke Merkel zaustavila je izvoz oružja, zbog umešanosti Kraljevine u ratu u Jemenu. Odobrila je, međutim, izuzetke koji se tiču zajedničkih projekata s partnerima iz alijanse.

Nemačka nije samo neko ko moli

Dakle, Nemačka nije samo neko ko moli u Persijskom zalivu. Naročito je Saudijska Arabija zainteresovana za partnerstvo sa Nemačkom, kaže Simon Engelkes, stručnjak za odnose sa zalivskim državama u fondaciji Konrad Adenauer u Berlinu. Glavni saveznik Saudijske Arabije sa Zapada, Sjedinjene Države, polako se povlači iz regiona, kako bi se u budućnosti više fokusirao na azijsko-pacifički region, posebno na svog „sistemskog rivala“ Kinu. S obzirom na napete odnose sa Iranom, Saudijska Arabija nastoji da proširi svoje spoljnopolitičke i ekonomske saveze. „Pritom se ona okreće ka Istoku, ali i ka Zapadu. I tu postoji spremnost za saradnju s Evropom, posebno sa Nemačkom“, kaže Engelkes.

S obzirom na ambicioznu agendu ekonomske i tehnološke modernizacije, koja je sažeta u formulu „Vizija 2030“, saudijska vlada je uvidela da zavisi od zapadnih partnera. „To svakako otvara prostor nemačkoj vladi. Tehnološki i ekonomski, ali i naučno i kulturno, Nemačka ima veliki ugled u Saudijskoj Arabiji. Naročito kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti u zemlji, kao i u oblasti obnovljive energije u sklopu priprema za postfosilnu budućnost, postoje velike mogućnosti za nemačku privredu“, smatra Engelkes.

Planovi i partneri: I Saudijska Arabija zavisi od zapadnih partnera u svojim projektima modernizacije

Planovi i partneri: I Saudijska Arabija zavisi od zapadnih partnera u svojim projektima modernizacije

Bez demonizacije

Za Nemačku bi, s druge strane, bilo preporučljivo da suštinski preispita svoju politiku, kaže Sebastijan Sons, koji je nedavno objavio i knjigu o aspektima ljudskih prava u odnosima Nemačke sa zalivskim državama („Ljudska prava se ne mogu kupiti: zašto Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru i kod nas mora da dovede do nove politike“).

„Neophodno je utvrditi šta je dozvoljeno, a šta nije. Gde su crvene linije, koje ne smeju biti prekoračene“, kaže Sons. On tu ubraja i isporuke oružja. „Tu treba biti veoma oprezan.“

Međutim, postoje i druga polja saradnje. „Ne radi se samo o energetskom sektoru, već i o kulturi, sportu, razvojnoj saradnji. Saradnja je moguća i u migracionoj politici“, kaže Sons ukazujući pritom na izbeglice koje su plod rata i nasilja u tom regionu. „Katar je takođe važan partner u tom pogledu.“

Sa druge strane, Nemačka bi, smatra, trebalo da prestane da demonizuje Saudijsku Arabiju – potrebna je kvalitetna debata. „Tada će u navedenim političkim oblastima biti moguće pomiriti interese realne politike i ljudska prava, kao i vrednosne stavove.“