Kancelar Šolc na Balkanu, daleko od Sarajeva | Politika | DW | 09.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Kancelar Šolc na Balkanu, daleko od Sarajeva

U pojačani angažman Berlina u BiH ne uklapa se odluka kancelara Šolca da tokom prve posete zemljama Zapadnog Balkana ne poseti Sarajevo. Ta odluka je pogrešna i šalje krivi signal, smatra novinarka DW Zorica Ilić.

Sporo se probija kroz masu okupljenih građana na Baščaršiji. Maše im, slika se sa decom, miluje ih po glavi. Nekoliko stotina građana, prema navodima lokalnih medija, pozdravilo ga je u srcu Sarajeva. Avgust je 2021. Nakon dve godine ponovo je u poseti Bosni i Hercegovini.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rado dolazi u BiH. Od 2010. godine do danas u zemlji je boravio sedam puta – što u svojstvu premijera, što predsednika. U BiH ga rado dočekuju, kako pokazuju snimci, pa makar bili i inscenirani. „BiH ima posebno mesto u srcima naših ljudi“, poručuje Erdogan tokom te posete.

No, uz sve simpatije prema Erdoganu i njegovoj zemlji, u BiH ne sanjaju o odlasku u Tursku – već u Nemačku.

Dugogodišnja kancelarka te zemlje, Angela Merkel, je samo dve nedelje nakon Erdoganove šetnje Baščaršijom boravila u oproštajnoj poseti zemljama Zapadnog Balkana. Sarajevo je međutim zaobišla u širokom luku. Zato je bila u Beogradu.

Istina je doduše da je Merkel bila među najvećim zagovornicima Berlinskog procesa. Istina je takođe da je upravo ona na mesto visokog predstavnika u BiH poslala svog bivšeg ministra Kristijana Šmita. Ali je i istina da je tokom dugih 16 godina provedenih na mestu šefice nemačke vlade, u zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini boravila samo jednom.

-pročitajte još: Šolc na Balkanu: Rešavanje tuđih bilateralnih problema

Prelomni trenutak za Zapadni Balkan – 24. februar

Upravo je imenovanje Šmita na mesto visokog predstavnika bio znak pojačanog angažmana Nemačke u BiH, a shodno tome i očekivanja od njega su velika. Još veći znak, a time i još veće nade, usledio je krajem prošle godine, nakon stupanja na dužnost nove nemačke vlade. No, po svemu sudeći, to bi manje-više ostao spori, više deklarativni, nego efikasni angažman – da nije bilo 24. februara ove godine. Tek su ruske trupe u Ukrajini podsetile Berlin i ostale prestonice u EU na jedan drugi krvavi rat koji je – kakva ironija – počeo pre čitavih 30 godina – rat u BiH, koji se istinski nikada nije završio, već se pretvorio u opasan, zamrznuti konflikt.

Zorica Ilić, DW

Zorica Ilić, DW

Odjednom su se i u Berlinu i u ostatku Unije setili – iako im BiH kao ni Zapadni Balkan nisu istinski važni – da su ipak toliko važni da ih ne bi tek tako prepustili ruskoj sferi uticaja. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je, dve nedelje nakon početka ruske invazije, boravila u poseti zemljama Zapadnog Balkana. Njena prva, a ujedno i najkompleksnija stanica, bilo je Sarajevo. Usledila je poseta ministarke odbrane Kristine Lambreht, čiji je avion takođe najpre sletio na sarajevski aerodrom.

Nekako paralelno s tim, vladajuća nemačka „semafor-koalicija“ (SPD, Liberali i Zeleni), u parlamentarnu proceduru u Bundestag uputila je Rezoluciju o BiH koja je izazvala brojne reakcije, što u samoj BiH, što u dobro pozicioniranom zapadnom susedu BiH – Hrvatskoj. A pokazala je i neslaganja u redovima nemačkog SPD-a. Tako su dva poslanika Bundestaga, Nemci balkanskog porekla i imena, u medijima predstavljeni kao simbol međusobno suprotstavljenih koncepata ustrojstva BiH. I dok se poslanik SPD Adis Ahmetović založio, između ostalog, za ukidanje legitimnog predstavljanja u BiH, kao i da lider SNSD Milorad Dodik i HDT BiH Dragan Čović u Rezoluciji budu navedeni kao glavni krivaci za opstrukciju zemlje, njegov stranački kolega Josip Juratović založio se da, uz pomenuti dvojac, u Rezoluciji bude spomenut i Bakir Izetbegović, lider SDA.

Kako sada stvari stoje, prevagnuo je prvobitni predlog: rezolucija je upućena u proceduru bez izmena koje je Josipović tražio. Diplomatski izvori iz Berlina očekuju da će takva i biti usvojena, i označavaju je kao izuzetno značajan dokument o budućnosti Bosne i Hercegovine.

Bude li rezolucija usvojena, to će biti jasan signal iz Berlina, baš kao što je jasan signal i odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita o nametanju odluke o finansiranju opštih izbora koji se u BiH održavaju u oktobru.

Zaobilazak Sarajeva

U tom svetlu se u pojačani angažman Berlina – u najmanju ruku na simboličnom nivou – ne uklapa odluka kancelara Olafa Šolca da u svojoj prvoj poseti zemljama Zapadnog Balkana zaobiđe BiH. Ako je Šolcova kalkulacija da treba izbeći posetu pre opštih izbora, onda je ona suštinski pogrešna. Jer, Bosna i Hercegovina za nemačkog kancelara neće nakon izbora u oktobru biti ništa manje minsko polje, nego što je to sada.

Zato bi, sedam godina nakon što je bivša šefica nemačke vlade Angela Merkel boravila u zvaničnoj poseti BiH, bilo krajnje vreme da Sarajevo ugosti nemačkog kancelara, a on time pošalje i veoma jasnu poruku u prilog opredeljenosti istinskog rešavanja problema u BiH. Ako ne zbog BiH, onda zbog stanja u sopstvenoj kući. Plan posete bi u svakom slučaju – u svrhu prethodnog barem delimičnog deminiranja terena – trebalo da bude ovaj: prvo Zagreb i Beograd, pa Sarajevo.

Inače, niko u Berlinu neće imati pravo da negoduje kada na Baščaršiji ponovo budu mahali gostu koji rado dolazi – Erdoganu. A u Banjaluci, što je za Berlin u ovom trenutku daleko opasnije – ruskim zastavama. I kada kancelar i u slučaju BiH bude slušao: „Führung, Herr Scholz!“ (Preuzmite vođstvo, gospodine Šolc!) Samo da za vođstvo tada ne bude prekasno…

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.