Kakva će biti politika SAD nakon izbora? | Politika | DW | 24.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kakva će biti politika SAD nakon izbora?

U jeku predizborne kampanje u SAD, predsednik Barak Obama i njegov protivkandidat Mit Romni pokušavaju da jasno razdvoje svoje spoljnopolitičke ciljeve. Ali, bez obzira na to ko pobedi, moraće se suočiti sa realnošću.

Tokom priprema za predizbornu kampanju, Mit Romni, bivši guverner američke savezne države Masačusets, pokušao je da predstavi alternativu Obaminoj spoljnoj politici. On je najavio da SAD želi da „odvede u naredno američko stoleće“, tako što će na svetskoj pozornici delovati „jasno i odlučno“.

Romnijeva retorika usmerena je na biračko telo koje SAD još uvek smatra najvažnijom zemljom sveta, ali i zemljom čiji uticaj opada nakon deset godina ratova i finansijske krize. Prema rezultatima jedne studije iz septembra 2012, 24 odsto Amerikanaca veruje da njihova zemlja kao svetska sila „igra još važniju ulogu“, nego što je to bio slučaj pre jedne decenije.

Porodica Obama u predizbornoj kampanji

Porodica Obama u predizbornoj kampanji

„Kada je Obama izabran, vladao je sveopšti stav da se Amerika isuviše angažovala u svetu. Taj stav se kasnije najviše odrazio u odluci Amerikanaca da napuste Irak“, kaže Stiven Volt, američki politikolog sa univerziteta Harvard. „Čak i kada je Obama odlučio da u Avganistanu pojača vojne operacije, za njih je odredio vremenski rok“.

Razlike između predsedničkih kandidata

Sjedinjene Američke Države, veoma angažovane u Iraku, počele su da taktiziraju. Tokom građanskog rata u Libiji u maju 2011. jedan službenik Obamine vlade je za magazin „Njujorker“ izjavio da predsednik deluje „iz pozadine“, dakle – indirektno. To konkretno znači da je Obama stvorio političke i logističke pretpostavke za napad NATO s ciljem da se Gadafijeve trupe zaustave u borbi protiv pobunjenika. Vašington, međutim, zvanično, nije bio na čelu te intervencije.

Ta izjava je konzervativcima dolila ulje na vatru jer oni generalno odbijaju mogućnost da SAD u spoljnopolitičkim pitanjima, prednost daju drugim nacijama ili organizacijama. Tokom partijskog kongresa u Tampi, na Floridi, bivša šefica diplomatije Kondoliza Rajs je poručila: „Nemamo izbora. Ne možemo da odugovlačimo sa preuzimanjem liderske pozicije. Iz pozadine ne može da se rukovodi.“

„Romni više teži trijumfalnom tonu“, ocenjuje politikolog Volt. „Kandidat republikanaca je u svakom slučaju izrazio svoju opredeljenost za posebnu ulogu SAD u svetu. On smatra da je Amerika sasvim posebna zemlja sa sasvim posebnom odgovornošću i da predstavlja drugačije vrednosti od ostatka sveta“.

Opasnost iznutra

„Sposobnost, ekonomskim problemima paralizovane Amerike, da upravlja svetom potresenim nepredvidljivim revolucijama i ratovima je, međutim, ograničena“, smatra Džozef Braml, američki ekspert za spoljnu politiku pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku.

„Ukoliko bi Romni bio izabran za novog američkog predsednika, i on bi morao da se suoči sa realnošću“, smatra Braml. „Pričati je, obično, jednostavno. Ali ako bi bio izabran, onda bi svoje reči morao da pretvori u dela. Najkasnije tada, primetio bi da mora da se suoči sa istim problemima.“

„Velika pretnja za Ameriku ne dolazi spolja, već potiče iz njenih sopstvenih slabosti“, kaže Braml. „Taj utisak ćemo steći i ako pogledamo ocene nacionalne bezbednosti. Ne želim da predviđam kolaps supersile, ali moramo da budemo oprezni. Pretnja iznutra mora se shvatiti ozbiljno, i ona nam sužava prostor koji nam stoji na raspolaganju za angažman u drugim oblastima“, navodi Braml.

Mit Romni

Mit Romni

„I republikanci i demokrate izrazili su svoju opredeljenost za američko liderstvo u svetu. I jedni i drugi opredeljeni su za to da SAD treba da ostane najjača vojna sila na svetu. Ubeđeni su da SAD mora da bude uključena u rešavanje najvećeg dela međunarodnih problema. Tu niko ozbiljno ne priča o povlačenju ili čak izolaciji“, kaže Volt.

Iako je Obama prilikom izbora 2008. iz oba politička tabora bio ocenjen kao progresivan predsednik, on, bar kada je reč o spoljnoj politici, nije tako delovao, smatraju eksperti. Taj nosilac Nobelove nagrade za mir povećao je broj američkih trupa u Avganistanu, intenzivirao intervencije uz pomoć bespilotnih letjelica u Jemenu i Pakistanu i pokušao da nametne oštrije sankcije protiv Irana.

Autori: Spenser Kimbal / Belma Fazlagić-Šestić 

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama