Kako udahnuti novi život demokratiji? | Mozaik | DW | 16.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Razmena mišljenja

Kako udahnuti novi život demokratiji?

Demokratija je veličanstvena, ali kako je zaštiti? Kojim strategijama se svet može sačuvati od stega i ratova? 16 izuzetnih intelektualaca je u Berlinu prezentovalo svoje ideje, a među njima i Edvard Snouden.

Demokratija je na mnogim mestima prešla u defanzivu. Turska spisateljica, Elif Šafak govori o rastućem 'timu deprimiranih' među piscima; Maza Megiste, etiopijska autorka koja živi u Sjedinjenim Državama smatra da umesto militarističkih revolucija pobeđuju autoritarni pokreti, Arundati Roj se žali na tihi rat protiv sopstvenog naroda u hindu-nacionalističkoj Indiji. Na međunarodnom književnom festivalu u Berlinu (ilb) su mnogi autori i mislioci iz mnogih zemalja sveta zabrinuti zbog stanja u koje je zapala demokratija. I izgleda da su u jednom jedinstveni: mora se odstupiti od stava saomodovoljnosti.

Kongres sa istorijskim prethodnicima

Tako bi se moglo objasniti zbog čega se nedavno 16 izuzetnih intelektualca sastalo u Berlinu i pet sati analiziralo stanje demorkatije i strategiju za njenu budućnost. 'Duga noć demokratije' je bila uvod u dvodnevni kongres o demorkatiji i slobodi u okviru ilb-a. Ulrih Šrajber koji je, kao šef festivala, pokrenuo ovaj novi događaj u programu festivala, poziva se na istorijski važne prethodnike: Međunarodni kongres pisaca u Parizu 1935. godine, koji se oglasio protiv nadolazećeg fašizma, kao i Rasel tribunal u Stokholmu 1966. Osnovna ubeđenja svih govornika glase: liberalna demokratija je veličanstvena i za nju se vredi boriti.

No, može biti da su mnogi posetioci ilb-a došli pre svega da vide jednu osobu, onu koja je debelo platila borbu za demokratiju u svom životu - Edvarda Snoudena. On je putem video linka učestvovao u diskusiji, a pitanja mu je postavljala nemačko-britanska autorka Prija Bejzil. Ovaj ekspert za sajber bezbednost, od kako je pre četiri godine otkrio da američka tajna služba NSA sakuplja podatke o milijardama privatnih lica, živi u egzilu u Rusiji. On je nagrađen za hrabrost i integritet i u upravnom je odboru Fodancije za slobodu štampe, dok je u Sjedinjenim Državama za njim izdat nalog za hapšenje. Ovaj zviždač je imao dovoljno vremena da razmišlja o pojmu slobode.

Snouden: Predsulov za slobodu je zaštićena privatnost

Snouden u slobodi govora, slobodi mišljenja, slobodi da se ne učestvuje u ratu, zaštiti od deprotacije, od vlade, od drugih građana - pravo na privatnost vidi kao fundamentalnu zapovest slobode.

"Mi prepoznajemo lepotu i snagu u individualnoj precepciji", govori Snouden. "To što je u našoj glavi, što se skriva iza izraza našeg lica, što je naša struktura, naša građa kostiju - nezavisno da li govorimo o jednom društvu ili o pojedincu - mi imamo posla sa jednim živim bićem. To nas može odvesti zlu ili dobru - ali negde nas mora odvesti. Ali, potrebno je da mi možemo da vodimo a ne da budemo vođeni. I ja mislim da je to upravo ono na šta se misli kada se govori o slobodi. I čak kada tražimo dozvolu da nešto uradimo ili kada je sve regulisano - a zakon i pravila su važna - mislim da bismo je i tada mogli živeti. I to je ono što čoveka čini čovekom. I tu takođe mora da bude moguće učiniti nešto bez da se pita za dozvolu. Čovek ne pita, deluje. To je sloboda."

Ali, kako zaštiti ovakvu slobodu u vremenima ubrzane digitalne kontrole i nadzora? Snouden je, a da nije eksplicitno izgovorio, ukazao da zajedno sa drugim stručnjacima radi na tehnikama kodiranja. To je tehnologija koja bi korisnicima trebalo da omogući surfovanje u internetu, bez mogućnosti da budu praćeni. "I to bez potrebe da se čovek opterećuje samom tehnologijom kodiranja", kaže Snouden.

Koristite svoju slobodu

Na kraju bi internet mogao da doprinese poboljšanju situacije u svetu. "Mi živimo u vremenu opasnosti", rekao je imajući u vidu SAD: "Sama tehnologija nas ne može spasiti. Ljudi su ti koji treba da nas spasu. Svet nikada nisu spasila ubeđenja, samo kada stojite iza svojih ubeđenja onda to možete. Ustanite i kažite, koristite svoju slobodu, delujte, ne pitajte za dozvolu."

Mnogi učesnici su te večeri tražili ideje i strategije za budućnost. No, niko od njih nije mogao da ponudi opšteprihvaćene odgovore ali se mogao videti zametak novih koncepata za odbranu demokratije. "Nije dovoljno samo izlaziti na glasanje", kaže Argentinka Pia Mančini koja živi u SAD.

Demokratija bi se morala definisati kao transnacionalna mreža sa spremnošću na eksperimentisanje. Koncept 'likvidne demokratije' znači da se omogući širokom spektru ljudi da i prekogranično aktivno učestvuju u demokratskom procesu. Teritorijalne granice, slučajnost mesta gdje ste rođeni - to ne bi trebalo više da igra nikakvu ulogu. "Bez sumnje su nam potrebni novi modeli demokratije", zaključio je Snouden.

I šta ostaje nakon ovakve jedne večeri, u kojoj je tako mnogo velikih umova različitih sfera razgovaralo o demokratiji? Možda jedna određena doza obaveze da budemo optimistični. Naučilo se jedno: ipak se nešto dešava. A transnacionalni koncepti i mreže izgledaju kao jedan od političkih ključeva za budućnost.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

DW.COM