Kako su reke postale čiste? | Mozaik | DW | 12.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako su reke postale čiste?

Nemačke reke su danas omiljene destinacije za odmor i ekskurzije. Ali do pre samo nekoliko godina mnoge reke važile su kao mrtve. Kako su ti osetljivi eko-sistemi mogli da budu spaseni?

Pre nekoliko godina je pre svega Laba važila kao kandidat za mrtvu reku. Reka izvire u Češkoj, a uliva se u Severno more. Do ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990, Nemačka Demokratska Republika (DDR) je svoje otpadne vode neprečišćene izlivala u reku. Istraživači su utvrdili da je Laba 1988. u pravcu mora transportovala pravi koktel štetnih materija: 16.000 tona azota, 10.000 tona fosfora, 23 tone žive i tri tone otrovnog hemijskog jedinjenja pentahlorfenol.

Ribe prekrivene čirevima

Biolog Fajt Henig sa Univerziteta u Hamburgu opisuje kako je izgledala situacija tokom 80-ih: „Ribe su imale čireve oko usta. Jegulje su izgledale grozno, riba list je bila prekrivena čirevima.“

Workers clear waste from a polluted river Yangtze on July 4, 2006, in Yichang, Hubei Province China. Date: 04.07.2006 UPPA/Photoshot +++(c) dpa - Report+++

Jangtsekiang Fluss China Verschmutzung

Ali kako je reka mogla da bude spasena? Zatvaranje mnogih fabrika u DDR, uvođenje oštrih smernica za zaštitu životne sredine i prečišćavanje otpadnih voda, spasili su Labu i druge nemačke reke, smatra Henig. Danas se na Labi ponovo mogu videti pecaroši i kupači. Čak ima i životinja, na primer malih kitova zubana. Kitovi iz Severnog mora ponovo se mogu videti i u Labi, čak dvesta puta su ove godine slučajno opaženi, kaže Henig. Kitovi u proleće u potrazi za hranom prate plen. Otkako je znatno poboljšan kvalitet vode Labe, ribe se vraćaju, a sa njima i kitovi, što je dokaz ozdravljenja reke.

Reke transportuju otpadne materije u more relativno brzo. Time se reka donekle sama prečišćava, pri čemu otrovne i štetne supstance nadalje ostaju u moru. Ali i na rečnom tlu se takođe zadržavaju otrovne supstance.

Od većeg ka manjem

Štefan Kester sa Instituta za zaštitu voda sa Tehničkog univerziteta Hamburg-Harburg kaže: „Danas možemo govoriti o kompleksnim biološkim sistemima, koji se dobro međusobno dopunjuju. U međuvremenu je pri prečišćavanju vode standard da se hranjive materije eliminišu, izvuče azot, i ciljno ukloni fosfor.“

Sve se dešava po principu „Od većeg ka manjem“. Najpre se mehaničkim prečišćavanjem izvlače veći predmeti, a potom sitniji minerali, poput peska. Oni mogu kasnije na primer da oštete pumpe. Jedan rezervoar se stara da samo rastvorene materije budu prisutne u vodi, na kraju mali pomagači, poput bakterija, služe za razgradnju ugljen-dioksida.

Reke nisu više prirodne

Fajt Henig kaže da većini nemačkih reka nedostaje mnogo toga da bi zaista bile prirodne: „Nema jegulja, nema poplavnih površina na kojima je omogućen transport taloga, a time i ponovno vraćanje čiste vode u reku.“

Čovek je rekama oduzeo sposobnost da se same prečišćavaju i zato sada mora da pomogne u prečišćavanju voda.

Autori: Mark fon Lipke / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković