Kako smo se nadali…. | Izbor iz štampe | DW | 08.06.2007
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kako smo se nadali….

Posle dogovora na sastanku na vrhu Grupe 8 o smanjivanju emisije ugljendioksida za polovinu, istina 2050.te i bez ikakvih usputnih obavezujućih parametara, kancelarka Angela Merkel izjavila je da je učinjen veliki korak napred, dok organizacije za zaštitu životne sredine i opozicija u Nemačkoj kritikuju neobaveznost dokumenta.Na isti način podeljena su i mišljenja nemačkih komentatora.

List „Frankfurter algemajne“ tako piše:

„Šta se samo desilo sa Bušem? Da li je pokleknuo pod čudotvornim uticajem nemačke kancelarke? Odogovor je jednostavan: prvo, Buš, koji je i sam neposredno uoči sastanka krenuo ofanzivu, nije hteo da onemogući uspeh Merkrlovoj, jer je tesan saradnja sa Berlinom jedan od stubova njegove politike u Evropi.I drugo, kancelarka niti je htela, niti je mogla da pobegne od stvarnosti: bez saradnje SAD i velikih zemalja u razvoju čija je privreda u usponu nemoguće je zaustaviti rast temperature na zemlji”, piše “Frankfurter algemajne”.

List “Berliner cajtung” piše:

“Uoči sastanka u Hajligendamu kancelarka je govorila o usvajanju obavezujućih ciljeva u zaštiti klime.To joj nije uspelo. Pa ipak, ono što je dogovoreno nije promašaj.U krajnjoj liniji Angeli Merkel je uspelo da – posle godina ćutanja, negiranja i odbijanja – Vašington uključi u borbu za zaštitu klime”.

Drugi berlinski list, “Tagesšpigel” komentariše:

„Kancelarka je rizikovala i dobila.U kompromisu iz Hajligendama ima više sadržaja nego što se moglo očekivati. Istina, nije da nedostaje zamki, ali imajući u vidu polazne pozicije sporazum je više nego što je postignuto u predhodnim pokušajima da se zaštiti klima.Taj uspeh Angela Merkel može da zahvali sopstvenoj upornosti i pritisku američke javnosti (na vladu u Vašingtonu)“, piše „Tagesšpigel“.

Najzad, komentator „Frankfurter rundšau“ vrlo je rezervisan:

„Moćna osmorica dogovorila su se o zaštiti klime.Ali, pažnja, reč je samo o deklaraciji o namerama.Kaže se da bi značajno morala biti smanjena emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i da bi trebalo napraviti novi protokol o zaštiti klime kada istekne onaj iz Kjota.Čak su i pomenute dve konkretne brojke – do 2050. smanjiti emisiju ugljendioksida za 50 procenata.Alarm za spasavanje globusa čija temperatura neprestano raste morao bi zvučati sasvim drugačije“, smatra komentator lista „Frankfuret rundšau“.

U današnjem onlajn izdanju nedeljnik „Špigel“ piše o najnovijem izveštaju za Savet Evrope u kome se tvrdi da je „dokazano“ da američka obaveštajna agencija CIA ima tajne zatvore u Rumuniji i Poljskoj.Švajcarac Dik Marti, koji je bio zadužen da istraži tvrdnje o tajnim zatvorima, govori o seriji ilegalnih postupaka.

To je drugi Martijev izveštaj o takozvanom „vanrednom prebacivanju“ osumnjičenih za terorizam u kome se kaže da se može smatrati dokazanim da postoje tajni američki zatvori u pomenute dve zemlje.Ilegalno kidnapovanje osumnjičenih za terorizam od strane timova CIA u Evropi predstavlja „učestalo i sistematsko kršenje ljudskih prava“ kaže se u izveštaju.

Dik Marti optužuje američku tajnu službu za nezakonite postupke i piše:“Smatramo da smo pokazali da je CIA izvela niz ilegalnih akcija u Evropi time što je kidnapovala pojedince, zatvarala ih na tajna mesta i praktikovala metode saslušanja koje su ravne mučenju“.

Istovremeno, Marti neuobičajeno oštro kritikuje zemlje koje su saradjivale u prebacivanju osumnjičenih, posebno Italiju i Nemačku.One ne samo da nisu pomogle istragu, nego su je sabotirale time što su predmet istrage, (otmice i ilegalno zatočenje), proglasile državnom tajnom, kaže se u izveštaju Savetu Evrope o kome piše „Špigel onlajn“.

Reklama