Kako se promenio terorizam u Evropi? | Evropa | DW | 30.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kako se promenio terorizam u Evropi?

Uprkos krvoprolića u Briselu i Parizu, broj terorističkih napada u Evropi manji je nego u 1970-im godinama. Međutim, osećaj opasnosti od terorizma kod ljudi ipak je porastao.

Nakon napada u Parizu i Briselu, za mnoge Evropljane su teroristički napadi postali realniji i bliži nego ikad. Ako se međutim sagleda istoriju terorizma u Evropi, a posebno 1979. godina u kojoj se na Starom kontinentu dogodilo više od 800 napada, taj osećaj, kako kažu naučnici sa univerziteta Merilend, možda i nije realan.

Između 1970. i 1990. više stotina napada godišnje bilo je pravilo. Takođe i broj žrtava – preko 150 godišnje nije bio usamljen slučaj. Poređenja radi, prošla godina je iz evropskog ugla, sa napadima na satirični magazin „Šarli ebdo“ i serijom terorističkih napada u Parizu 13. novembra, bila prilično mračna. Ali, taj veliki broj žrtava je izuzetak u poslednjih deset godina.

Stari i novi terorizam

Terorističke organizacije kao što su IRA u Irskoj, baskijska ETA u Španiji, komunističke Crvene brigade u Italiji i ekstremno-levičarska Frakcija Crvene armije (RAF) u Nemačkoj, kao i druge neevropske terorističke ćelije, sedamdesetih i osamdesetih godina stavljale su na iskušenja vlade evropskih zemalja. „Skoro svaka država je tada imala svoj sopstveni terorizam“, podseća Rolf Tophofen, direktor Instituta za prevenciju kriza iz Esena.

Infografik Terror und Todesopfer in West-Europa (1970 - 2014)

Teroristički napadi (sivo) i žrtve (crveno) u zapadnoj Evropi od 197. do 2014. godine

On već više od 30 godina proučava međunarodna teroristička kretanja. Razlike sa današnjim terorizmom su, kaže, jasne. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih bio je pre svega politički motivisan. „Terorističke organizacije fiksirale su određene zemlje i nije bilo fenomena prekograničnog terorizma“, kaže Tophofen. Danas, međutim, grupe poput „Islamske države“ ili „Al Kaide“, deluju navodno iz verskih ubeđenja. „Mi se danas najčešće suočavamo sa religiozno motivisanim terorizmom. One zloupotrebljavaju islam i oslanjaju se na efekat šoka nakon napada.“

Nove grupe, novi ciljevi

„Teroristi ne vole mnogo mrtvih, oni vole veliku publiku“ – to je daleke 1975. izjavio Brajan Dženkins, američki naučnik koji je proučavao terorizam. Ali napadi na železničkoj stanici u Bolonji sa 85 mrtvih i onaj na američki avion iznad škotskog Lokerbija u kojem je poginulo 270 ljudi, ne uklapaju se u tu sliku. Teroristi su sedamdesetih na nišanu imali pre svega političare i industrijalce. Tako je bilo i u slučaju Hansa Martina Šlajera, industrijalca (koji je tokom Drugog svetskog rata bio i u redovima SS-jedinica, prim.ur), kojeg su oteli, a kasnije i ubili pripadnici terorističke grupe RAF (naslovna fotografija).

Bologna Anschlag Bahnhof 1980 Flash-Galerie

Bolonja: Napad na železničku stanicu 1980.

Sada se sve promenilo iz korena. „Danas se puca i bacaju se bombe. Filozofija terora je da želi leševe. Oni žele da ubiju i rane što više ljudi“, smatra Tophofen. I pregovori s državom deo su prošlosti, kao što je na primer bilo prilikom otmice Lufthanzinog aviona 1975.

Brutalni napadi privlače više pažnje

Prema podacima univerziteta Merilend, broj napada u Evropi je od 1979. opao. Ali to ne znači da zbog toga automatski ima manje mrtvih. Tako je u bombaškom napadu na regionalni voz u Madridu ubijena 191-na osoba. Napadači su u tom slučaju bili islamistički teroristi. Godinu dana kasnije, u samoubilačkom napadu islamista na londonski metro, ubijeno je 56 ljudi, a više od 700 njih je povređeno, mnogi teško.

Rolf Tophoven Autor und Terrorismusexperte

Rolf Tophofen, direktor Instituta za prevenciju kriza iz Esena

Nakon desetogodišnje pauze, terorizam se vratio u Evropu. Mnogi smatraju da je jači nego ikad. „Sedamdesetih i osamdesetih nije bilo digitalnih sloboda kao danas“, ukazuje Tophofen. „Zato terorizam danas, zahvaljujući društvenim mrežama, prodire mnogo dublje u svest i u psihu ljudi.“ Pored toga, sedamdesetih i osamdesetih žrtve su birane ciljano, a danas svako može da bude žrtva. „Rečenica tipa 'u pogrešno vreme na pogrešnom mestu' je nažalost ponovo dobila na značaju.“

Iako je ranije češće dolazilo do napada, eksperti za terorizam ne smatraju da je povećani strah od terorizma u Evropi preteran. „Zbog najnovijih napada strahuje se da je Evropa sve više na nišanu“, kaže Tophofen.

Posmatrano na međunarodnom nivou, Evropa je do sada bila relativno pošteđena. Broj terorističkih napada je u svetu, za razliku od evropskog trenda, do 2001. do 2014. značajno porastao. A prema podacima iz Globalne baze podataka o terorizmu naučnika sa univerziteta Merilend, od ukupnog broja napada u poslednjih 14 godina širom svijeta, samo 0,3 odsto njih dogodilo se u Evropi.

DW.COM

Reklama