Kako nemačke bolnice štede - u trci za profitom | Evropa | DW | 13.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zdravstvo

Kako nemačke bolnice štede - u trci za profitom

Privatne klinike nameravaju da smanje broj zaposlenih i otpuštanjima pre svega u oblasti hitne medicinske pomoći sprovedu mere štednje. Očito se sada sveti to što planirana reforma nije sprovedena.

Centrala koncerna Frezenijus

Centrala koncerna Frezenijus

Pandemija još traje, a privatne klinike izgleda pokušavaju da sprovedu programe štednje. Prema pisanju nedeljnika Cajt u maju, nemački medicinski džin Helios sa 86 klinika planirao je da smanji broj zaposlenih.

Kao odgovor na tu vest političar demohrišćana (CDU) Denis Ratke objavio je otvoreno pismo u kojem konstatuje da je skandal to što su javna sredstva u visini od deset milijardi evra dodeljena bolnicama, a sada se smanjuje broj lekara.

Ratke se ovim osvrnuo na državnu pomoć koju su dobile bolnice tokom pandemije. Navodno bi trebalo da bude otpuštanja iako dotične klinike imaju pozitivne finansijske rezultate.

Diskusija na društvenim mrežama

Na Tviteru se rasplamsala diskusija o otpuštanjima i prestrukturiranju. Prema podacima koje su objavili učesnici diskusije tu se može naslutiti da i Asklepios, drugi veliki nemački lanac kinika, ima plan štednje. Ali, učesnici diskusije su hteli da ostanu anonimni, jer se plaše pravnih posledica - pošto nemačka Vlada još nije u nemački pravosudni sistem preuzela direktivu Evropske unije o zaštiti uzbunjivača.

Stanica hitne pomoći

Stanica hitne pomoći

Berzanski koncern Frezenijus, kome pripada lanac klinika Helios, na pitanje sastavljeno na osnovu podataka iz komunikacije na Tviteru reaguje saopštenjem:"Iz postova se, nažalost, ne može razaznati o kojoj problematici je ovde reč. Možemo samo da kažemo da mi naša urgentna odeljenja svakako održavamo u skladu sa našim medicinskim zadatkom i da njima dodeljujemo adekvatan broj kadrova.

Izveštaji čoveka iz sistema

Janoš Damen, stručnjak Zelenih za zdravstvo, kaže da je razgovarao sa lekarima i može da potvrdi da je tačno ono što neki navode na društvenim mrežama.

Damen je i sam lekar i radio je do novembra 2020. u hitnoj pomoći. Tek tada je postao poslanik u Bundestagu. On objašnjava da postoje dve oblasti u kojima se štedi na osoblju. Na prvom mestu, kaže on, uveden je minimalan broj negovatelja - ispod kojeg se ne može. A plate se podmiruju iz posebnog budžeta. Zato više ne može da se štedi u oblasti nege, objašnjava Damen i dodaje da se već sada traže drugi putevi za ostvarenje profita posle pandemije.

Osoblje za negu dobija zadatke koje su ranije obavljali drugi, recimo - kuriri. A sve te druge zaposlene otpuštaju. Damen se pribojava da bi ovaj način racionalizacije mogle preuzeti i druge klinike. Kao rezultat nemamo bolju zdravstvenu negu već preopterećene i nezadovoljne negovatelje i nezaposlene ljude iz drugih uslužnih oblasti, a sve to da bi profit koncerna bio bolji.

Manje specijalista u stanicama hitne pomoći

Damen kaže da ni lekari nisu pošteđeni mera štednje: privatni koncerni su postavili sebi cilj da u narednih nekoliko godina smanje broj lekara za 10 do 20 odsto. Šef lanaca klinika Helios, Frančesko de Meo, u jednom intervjuu je rekao da koncern prosečno planira po tri mesta manje po klinici.

Damen opisuje šta to znači za hitnu medicinsku pomoć na tim klinikama: „Tamo više nema specijalista kao što je hirurg, većšsamo dežurni lekari koji se brinu o svemu i to ne samo u hitnoj pomoći već i u svim drugim odeljenjima. On dodaje da su ovim merama pogođene uglavnom srednje i manje klinike.

Janoš Damen, stručnjak Zelenih za zdravstvo

Janoš Damen, stručnjak Zelenih za zdravstvo

U stvari, zakon je još 2018. odredio model za stanice hitne pomoći ali on nije do kraja uveden pošto nije precizirano i primenjeno finansiranje modela.

Neostvarena reforma

Damen smatra da postoji velika potreba da se reformiše ovaj medicinski sektor u Nemačkoj: „Upravo je pandemija jošš jednom pokazala koliko su veliki deficiti u hitnoj medicinskoj pomoći. Vlada nije sprovela reformu koja je već u obliku zakonskog nacrta bila na stolu. Damen kaže da se time izgubilo dragoceno vreme.

„Naposletku, nama su u urgentnoj medicini potrebni posebni budžeti i jasan broj zaposlenih za sve medicinske profesije. Ne plaćamo ni policiju ni vatrogasce po tome koliko su pljačkaša uhvatili ili požara ugasili. On dodaje da se više ničim ne može opravdati to što u Nemačkoj, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja i SAD, ne postoji stručno obrazovanje za lekare hitne pomoći.

Novi pokušaj posle izbora?

Zeleni prema anketama trenutno imaju dobre izglede da učestvuju u formiranju sledeće vlade, možda zajedno sa Liberalima. Izgleda da se oni već sada razumeju kada je reč o zdravstvu.

Uoči parlamentarne letnje pauze oba poslanička kluba su preduzela poslednji pokušaj da sprovedu promene u urgentnoj medicini. Međutim, njihove inicijative su odbijene u odboru za zdravstvo. Za to vreme neke klinike očito razmišljaju o novim načinima štednje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu