Kako ne postati salafista | Politika | DW | 09.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako ne postati salafista

Salafisti imaju sve više pristalica u Nemačkoj. Mnogi odlaze u Siriju, kada se vrate, mogu biti opasni. Projekat pod nazivom „Putokaz“ trebalo bi da spreči taj zabrinjavajući razvoj, makar u Severnoj Rajni Vestafiliji.

Brojke govore za sebe: u Nemačkoj ima 5.500 salafista i njihov broj konstantno raste. Samo u Severnoj Rajni-Vestfaliji broj salafista se za godinu dana udvostručio na 1.500, kažu u (tajnoj) Službi za zaštitu ustavnog poretka. Oni takođe kažu da salafizam nije sam po sebi militantan, ali je plodno tlo za radikalizaciju njegovih pristalica. Salafisti propagiraju tradicionalnu sliku islama. Neki od njih žele da promene društvo po takvom modelu, a Služba za zaštitu ustavnog poretka, smatra da je manjina spremna da taj cilj ostvari uz primenu nasilja. Salafizam posebno privlači mlade, pogotovu posle govora propovednika ili posete nekom od kongresa ili sličnih skupova. Regrutovanje novih članova se odvija na internetu: Salafije vrbuju na Fejsbuku, Tviteru ili Jutjubu.

Ne samo da na taj način raste broj salafista, već oni postaju sve radikalniji, kaže Burkard Frajer, šef Službe za zaštitu ustavnog poretka u Severnoj Rajni-Vestafaliji. Pored masovne propagande, jedan od razloga je rat u Siriji u kojoj se trenutno nalazi više od 220 islamista iz Nemačke. Neki od njih će se verovatno vratiti u Nemačku kao nasilni džihadisti. Projekat „Putokaz“ namenjen je preventivi i to u mnogo ranijem stadijumu. „Hoćemo da pokušamo da salafije ili islamisti uopšte ne dođu u kontakt sa takvim društvom“, kaže Frajer. Projekat vlade Severne Rajne-Vestfalije biće prvo pokrenut u Bonu, Bohumu i Diseldorfu.

Ideologija nije odlučujuća

Pri tome treba znati šta budi interes za salafizam. Frajerove kolege su razgovarale sa 130 osoba koje su prešle na islam i koje se kreću u salafističkim krugovima. „Saznali smo da u salafiistčke organizacije dolaze na različite načine i iz različitih razloga. Ideologija je retko odlučujući faktor“, kaže Frajer. Mnogo veću ulogu igraju lična dezorijentacija i izolacija – slični razlozi zbog kojih mladi postaju desni ekstremisti.

Pogledajte video 05:18
Trenutno na programu
05:18 min

Nemačke vehabije u Siriji

Mihael Kifer, stručnjak za islam, kaže da ulogu igra i to ko se u koje vreme sa kim sastao. „Ako mladi koji su otišli u Siriju tamo ne sretnu salafiste, možda se priključe nekoj drugoj grupi. Stvar je u tome da je ponuda atraktivna. Salafisti kažu: ako se priključiš nama, onda si na pravoj strani, slediš Božiju reč, ne pripadaš nevernicima koji će završiti u paklu. Tome treba dodati i neku vrstu drugarstva: nisi sam, diskutuješ o svetu sa ljudima koji imaju iste poglede kao i ti“, kaže Kifer.

Na projektu bi trebalo da sarađuju ustanove za mlade, muslimanska udruženja i organizacije, kao i sportski klubovi i crkva. „Neosalafizam“, koji je spreman da upotrebi nasilje, kako kaže Kifer, problem je celog društva, a ne samo muslimana. Glavni partner u razgovorima pod okriljem projekta „Putokaz“ bi trebalo da bude osoba koja je dobro povezana i prihvaćena u svojoj okolini, koja ima dobar osećaj za potrebe mladih i njihove probleme. Nezavisno od toga i dalje će postojati telefonska linija za savete na ovu temu. Frajer kaže da pet do deset osoba nedeljno nazove i zatraži savet. On se nada da će projekat „Putokaz“ zaživeti tokom sledeće godine.

Šta sa onima koji su već radikalni?

Projektom “Putokaz” je predviđeno da kada mlada osoba pokaže radikalne tendencije, na nju utiču ustanove za rad sa mladima. Da bi to bilo moguće, roditelji, nastavnici, školski drugovi ili poslodavci, moraju da budu pažljivi i blagovremeno prijave promene vlastima.

Program za izlazak iz scene, za razliku o desnog ekstremizma, ne postoji. Kifer kaže da je razlog što se problem nasilnih salafista pojavio u poslednje dve ili tri godine. Osim toga, teško je povezati one koji bi salafistma hteli da okrenu leđa i one koji bi im u tome pomogli. „Pomoglo bi recimo stručno nadgledanje zatvorenika. Upravo mlađi prekršioci zakona su u opasnosti i postoji mogućnost da konvertiraju i da se priključe salafistima. Zbog toga nam je potrebno bolje dušebrižništvo u zatvorima za zatvorenike muslimanske vere“, dodaje Kifer.

Autori: Dženifer Fraček / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Audio i video