Kako nastaju karavani migranata? | Politika | DW | 09.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Kako nastaju karavani migranata?

SAD su krajnji cilj izbegličkog karavana koja se trenutno kreće kroz Meksiko. Kome je uopšte u interesu da ljudi beže iz svojih zemalja? Oko tog pitanja šire se razne teorije. Šta je istina, a šta nije?

I u SAD i u zemljama Centralne Amerike vodi se bitka oko interpretacije i smisla najnovijeg „karavana“ migranata koji je u međuvremenu stigao u Meksiko i kreće se dalje, ka severu. Neki mobilizaciju oko 9.000 ljudi iz Hondurasa, Salvadora i Gvatemale opisuju kao „neprirodni“ fenomen, koji forsiraju savez autokratskih vladara Latinske Amerike i moćne ekonomske grupe – kako bi naškodili američkom predsedniku Donaldu Trampu uoči (u međuvremenu održanih) izbora za Kongres.

Nikaragva i Venecuela se optužuju da sponzorišu taj karavan, kako bi skrenuli medijsku pažnju sa situacije u njihovim zemljama. I jedna i druga država je u fokusu svetske javnosti zbog sistematskog kršenja ljudskih prava. Vlada Hondurasa nedavno je optužila opozicionu stranku LIBRE da je „marioneta“ venecuelanskog državnog šefa Nicolasa Madura, i da je „nagovorila“ više od 3.000 svojih očajnih zemljaka na migraciju. Honduras i Gvatemala najavili su istragu kako bi kaznili „pokrovitelje“ karavana migranata.

Instrumentalizovani migranti

„Međunarodno pravo ne predviđa sankcije za one koji pomažu migrantima“, kaže Frank Volf iz Instituta za istraživanja migracija i interkulturalne studije (IMIS) iz Osnabrika. „Države mogu da kazne aktere, ukoliko oni tu pomoć kategorizuju kao ratna ili kriminalna delovanja. Međunarodni sporazumi obavezuju sve zemlje da svojim građanima u svakom trenutku omoguće i napuštanje teritorija te zemlje. Dok na jednoj strani nijedna država nema dužnost da zaustavi migrante koji prelaze preko njene teritorije, isto tako na drugoj strani nijedna zemlja nije dužna da prihvati migrante. Taj pravni vakuum migrante dovodi u tešku situaciju“, ocenjuje Volf.

Migrantski karavani se instrumentalizuju sa svih strana, dodaje stručnjak iz Osnabrika. Pritom su se oni, kako kaže, formirali spontano i vremenom su rasli, jer se ljudi na opasnom putu ka severu jednostavno osećaju bezbednije u većim grupama. Tu veliku ulogu igraju i društvene mreže.

„Osim toga ne sanjaju baš svi ti migranti o životu u SAD. Aktuelna migrantska kretanja rastu i opadaju na dnevnoj bazi, zato što im se svaki dan ili priključe stotine novih ljudi, ili isto toliko napuste grupu“, kaže Volf.

„Socijalni procesi koji nisu novitet“

„Fuzije te vrste su manifestacije socijalnih procesa koji nisu novi“, objašnjava Ginter Majhold, zamenik berlinske direktora fondacije „Nauka i politika“. Ovoga puta karavani su se preklopili s izborima u SAD koji su važni za Trampa, naglašava Majhold, kao i s tim da je dužnost predsednika u Meksiku preuzeo progresivni Andres Manuel Lopez Obrador. Šefovi vlada u Venecueli i Nikaragvi, Nikolas Maduro i Danijel Ortega, možda smatraju a su karavani „dobrodošla packa“ za Belu kuću, ali prema Majholdovom mišljenju ni jedna ni druga zemlja nisu podstakle formiranje tih karavana.

Mexiko Migranten aus Honduras auf dem Weg in die USA

Migranti iz Hondurasa na putu ka SAD

„Ne iznenađuje me to što toliko mnogo stanovnika Hondurasa, Salvadora i Gvatemale okreće leđa svojim domovinama. Rekao bih da oni na taj način poručuju da ne veruju u mogućnost promene stanja izlaskom na izbore“, kaže Ginter Majhold i navodi razloge koji teraju ljude iz Latinske Amerike u egzodus: nedostatak posla, slabe šanse za obrazovanje, javni sektor, pogoršanje socijalnog položaja, siromaštvo i visoka verovatnoća da neko postane žrtva kriminalnih bandi, političkog ili polno orijentisanog nasilja.

Brojne opasnosti na putu ka severu

„Ne iznenađuje me ni to što ima mnogo aktivista i nevladinih organizacija koji pomažu migrantima na njihovom opasnom putu kroz Centralnu Ameriku i Meksiko“, dodaje Majhold. Frank Volf se slaže s tim mišljenjem: „Karavani nisu nekakva centralizovana stvar, ali deluju poput magneta za mnoge ljude iz Centralne Amerike, jer pružaju osećaj sigurnosti. Žene, mladi i deca najviše profitiraju od zajedništva u jednom karavanu.“

„Karavan sigurno neće kao monolitna grupa doći do granice SAD, kao što to zamišljaju Tramp i njegove pristalice“, smatra Volf. On očekuje da će karavan pre toga podeliti na manje grupe i duž propusne granice između Meksika i SAD pokušati da pređe na drugu stranu. Samo tako, smatra naš sagovornik, migranti imaju šansu da uđu u SAD – a to i oni sami znaju. „Upravo to je ono što oni i čine poslednjih pet-šest godina“, dodaje Ginter Majhold.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama