Kako je Francuska vratila zlato kući i zaradila milijarde

Francuska ima 2.437 tona zlatnih rezervi - i po tome je na četvrtom mestu na svetu - posleSAD, Nemačke i Italije. Do skoro je deo tog zlata bio u Njujorku. Sada je svo francusko zlato u Parizu.

Umesto skupog, logistički komplikovanog i rizičnog fizičkog transporta preko okeana, Francuzi su primenili lukavu strategiju - i „usput" zaradili skoro 13 milijardi evra.

Konkretno, u periodu između jula 2025. i januara 2026. godine, Francuska centralna banka je prodala svojih preostalih 129 tona zlata u Americi, i istovremeno na evropskom tržištu kupila nove zlatne poluge.

Ukupna količina rezervi ostala je nepromenjena, a svo zlato se sada čuva isključivo u podzemnim trezorima u Parizu.

Francuska centralna banka je saopštila da je strateškim restrukturiranjnjem svojih zlatnih rezervi ostvarila izuzetno visok dobitak. Kako je saopšteno iz Pariza, ovom operacijom ostvareni su kapitalni prihodi od oko 12,8 milijardi evra.

Razlog za ovako visok prihod je prodaja i zamena dela rezervi u vreme kada je cena zlata na svetskom tržištu bila na istorijskom maksimumu.

Repatrijacija i modernizacija

Francuska je deo svojih rezervi zlata skladištila u Njujorku od kraja 1920-ih. Repatrijacijom ovih poslednjih 129 tona iz Njujorka, Francuska je stavila tačku na proces započet još šezdesetih godina prošlog veka pod Šarlom de Golom, simbolično zaokruživši svoju finansijsku suverenost.

A još od 2005. godine Banka Francuske postepeno zamenjuje starije, „nestandardizovane" rezerve (poput zlatnika i poluga starih formata) onima koje odgovaraju savremenim međunarodnim standardima (LBMA).

Proces još uvek nije sasvim završen – procenjuje se da će preostale 134 tone „starih" zaliha biti usklađene sa modernim standardima do 2028. godine.

Sanacija budžeta centralne banke

Ostvarena dobit od 12,8 milijardi evra značajno je popravila bilans Banke Francuske. Posle gubitka od 7,7 milijardi evra u 2024. godini, banka je u 2025. zabeležila neto višak od 8,1 milijardu evra.

Ipak, ovaj novac neće direktno završiti u francuskom državnom budžetu, uprkos ogromnom javnom dugu zemlje koji je

krajem 2025. iznosio 3.460,5 milijardi evra, odnosno 115,6 procenata BDP-a – rekordno visok iznos u Evropi posle Grčke i Italije.

Prema ugovorima EU, centralna banka mora ostati nezavisna, a zlato služi isključivo kao „sidro stabilnosti".

Francuski guverner Fransoa Vilroa de Galo naglašava da povlačenje iz SAD nije bila politička, već čisto ekonomska odluka s ciljem veće efikasnosti.

Berlin: drugačija strategija

Francuska i Nemačka imaju potpuno različite pristupe kada se radi o rezervama zlata.

Nemačka raspolaže sa 3.352 tone zlata, ali je skoro polovina tih zaliha i dalje u inostranstvu: 1.710 tona se nalazi u Bundesbanci u Frankfurtu na Maini, 1.236 tona u Njujorku, i 405 tona u Londonu.

Skladištenje zlata u inostranstvu ima istorijske razloge. Tokom Hladnog rata, smatralo se zaštitom od neovlašćenog pristupa u krizi. Štaviše, lokacije poput Njujorka i Londona obezbeđuju brzu trgovinu na međunarodnim tržištima.

Međutim, okolnosti su se promenile. Povremeno se i u Nemačkoj vodi rasprava o tome da li bi deo zlatnih rezervi trebalo vratiti iz Sjedinjenih Američkih Država.