Kako je Španija zaustavila izbeglice? | Evropa | DW | 24.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Migracije

Kako je Španija zaustavila izbeglice?

Dok Evropa raspravlja o ilegalnim doseljenicima iz Afrike, Španija je još pre deset godina bila suočena sa takvom krizom. Ona je, međutim, uspela da se sa tim izbori – bar privremeno…

Kapetan Antonio Kevedo je na palubi patrolnog čamca. Osmatra pučinu. Nad lukom Dakara zalazi sunce u zlatnim bojama. Bio bi to slikovit trenutak da nema užasnog zadaha od ribljih otpadaka. Lagano im se približava drugi brod, tridesetak metara dugačak patrolni čamac španske Guardia Civil. Na njemu nisu samo španski, već i senegalski policajci.

Kolege Antonija Kevede ubrzo će poslati izveštaj centru za koordinaciju na Kanarskim ostrvima. U njemu piše koga su tog dana zaustavili na moru. „Još uvek uočavamo osam do deset plovila na dan. Dva od njih zaustavimo i pregledamo“, kaže Kevedo. Proveravaju ko se nalazi na brodu i ima li ilegalnih doseljenika. Uglavnom se zaista radi samo o ribarima, kaže španski službenik. Brod za koji se posumnja da želi da krene ka Kanarima, usmerava se nazad ka obali.

„Danas uopšte nema smisla pokušati da se prebaci tamo preko mora“, kaže kevedo. „Ponekad zaustavimo ljude koji su došli izdaleka i po dve godine pokušavaju da uđu na neki brod tu u Senegalu ili u Mauritaniji. Ti ljudi su na put potrošili ogroman novac, da bi ih mi onda vadili iz mora. Tako sve propada – za ništa.“

Dogovor Španije i Senegala

Zaista, prošle godine nijedan jedini Senegalac nije uspeo da preko mora stigne do Kanarskih ostrva. Taj put je čvrsto zatvoren. Ali u Španiji se još dobro sećaju navale iz 2006, kad je na Kanare, u ribarskim brodićima, stiglo tridesetak hiljada izbeglica iz Senegala i Mauritanije. Toliko ih je stiglo. Koliko ih je krenulo – to ne zna niko. Nema zvaničnih podataka o nestalima ili poginulima. Ali ima podataka o živima: od 2005. do 2009. broj Senegalaca koji žive u Španiji se udvostručio. Madrid je zato sklopio sporazum sa Senegalom kako bi sprečio ljude da uopšte krenu na put i – ako je potrebno – da ih zaustave već na moru.

Opfer der Überfahrt Mittelmeer Bootsunglücke Flüchtlinge Flash-Galerie

Pored ljudske tragedije, to nije bio prizor koji žele da vide turisti u Španiji

Alberto Virelja donedavno je radio u španskom Ministarstvu za pomoć u razvoju, gde j bio zadužen za Afriku, a danas je ambasador Španije u Senegalu: „Španski recept za uspeh po pitanju izbeglica jeste da se sarađuje sa zemljama u regionu i to na više nivoa“. To podrazumeva i borbu protiv siromaštva, i jačanje ekonomskog razvoja i trgovine, baš kao i produbljivanje kulturne razmene. „Ako Evropska unija želi da kontroliše migracije, to će joj uspeti samo ako i zemlje odakle dolaze izbeglice nešto budu imale od toga.“

Španija je reagovala – novcem

Da bi poboljšala životne uslove u zemlji porekla migranata, Španija ne ulaže samo u razvojne projekte, već finansira i program povratka kako bi povratnicima pružila životnu perspektivu. A tu su i izdaci za obezbeđivanje granice. Dok Evropa tek raspravlja o tome da li uopšte i kako da štiti svoje granice u zemljama porekla odnosno tranzita, Madrid to već odavno čini.

U suštini, i u predstavništvu Evropske unije u Dakaru mogu se čuti samo reči hvale na račun te španske inicijative. Smatra se da bi to mogao da bude uzor čitavoj Evropi. Baš kao što je Evropa sada izložena pritisku, tako je nekada bilo i sa Španijom: neprestano su na plaže pune turista, talasi izbacivali leševe utopljenih Afrikanaca. Španija je reagovala – novcem. Madrid je Senegalu ponudio 20 miliona evra kako bi zaustavio doseljenike. „U Senegalu su se tada pripremali izbori i predsednik Abdulaje Vade želeo je da ponovo bude izabran“, podseća senegalska ekspertkinja za migracije Ali Tandijan. „Odjednom mu je na sto stigla gomila novca, koju je hteo da upotrebi u druge svrhe.“

Sigurno je da je deo novca otišao i u predizbornu kampanju, kažu poznavaoci, ali ipak je ta španska „pozajmica“ bila i više nego dobrodošla. Činjenica je i da Senegal mora da vrati samo deo tog novca, a Španija je, povrh toga, u velikoj meri povećala i razvojnu pomoć za tu zemlju.

Nevladina organizacija Entre Culturas utvrdila je da je Španija oprostila Senegalu najmanje 12 miliona evra dugova. Deo novca koji je zapravo bio namenjen razvojnim projektima, pretvoren je u pomoć u borbi protiv ilegalnih migracija. Na taj način drastično je povećana i pomoć za policijsku saradnju: 2006. ona je iznosila 78.000 evra, a već 2007. čak 1,9 miliona evra.

Tek drugim putem?

„Španjolska je pružila Senegalu tehničke mogućnosti da zaista može da deluje“, kaže komesar Mamadu Nidayj Fal koji je u senegalskoj policiji zadužen za sprečavanje ilegalnih prelazak granice. „U luci su čamci koji redovno odlaze u patrole, imamo i vojni helikopter koji nad obalom traži brodiće sa migrantima. Postoji odeljenje granične policije koje je dobro opremljeno za borbu protiv švercerskih mreža.“

Šverceri su, naime, još uvek aktivni, kaže komesar Fal. Ali oni danas više ne prebcuju migrante preko mora, već kopnom u susedne države. Zato Esteban Beltran iz „Amnesti internešnala“ kritikuje španske mere: one nisu zaustavile, već su samo promenile put izbeglica. „Ljudi koji danas žele u Španiju, pokušavaju to preko Maroka ili Libije. Ranije su dolazili preko Senegala, a danas stižu preko Malija.“

Libyen Flüchtlinge nach Strandung in Tripolis

AI upozorava: uprkos pomoći iz Španije, ljudi još uvek odlaze iz Senegala

„Da nas nema...“

Senegalci su još uvek jedna od najbrojnijih izbegličkih grupa koja stiže u Evropu preko Mediterana. Evropska granična služba Fronteks, Senegal ubraja među prvih pet zemalja porekla. Drugim rečima, čak i deset godina nakon početka saradnje Senegala i Španije, Senegalci ipak ne ostaju kod kuće. Još uvek mnogi od njih kreću na put – ilegalno, jer je za mnoge stanovnike te zemlje praktično nemoguće da dobiju vizu za Evropsku uniju.

Pa zar nakon deset godina pomoći, Senegal još uvek nije u stanju da se pobrine se za sopstvene granice i bez pomoći Španije? Policajac Antonio Kevedo se omehuje i kaže da to što će da odgovori nije zvanični stav policije niti španskog Ministarstva unutrašnjih poslova, već samo njegovo lično mišljenje: „Migracija je naš problem. Senegalci nam pomažu, ali doseljenici su problem Španaca – i Evropljana. Ako bi mi otišli odavde, ne znam koliko bi potrajalo da opet ne krenu. Senegalcima je svejedno da li njihovi zemljaci odlaze.“