Kako izveštavati o procesu u Oslu? | Izbor iz štampe | DW | 19.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kako izveštavati o procesu u Oslu?

„Pravo govora optuženog pripada pravnoj državi i jedno je od osnovnih prava i u Evropskoj uniji. To je pravo čak i jednog optuženog kao što je Brejvik. Ipak, proces u Oslu je test i za medije i novinare…

Zidojče cajtung: „Ubica se osmehuje, kezi se zlobno, isteže stegnutu pesnicu. Sve to čini pred milionima gledalaca. Bilo je dovoljno da se prikaže samo početak procesa na televiziji – i sada je na delu ono čega su se mnogi pribojavali – širom sveta se prikazuje Brejvikov horor-šou u slikama, multipliciran na internetu. Ubica je imao binu za sebe, kao da je na sudu pre svega bitno kako će samog sebe da inscenira. Pri tom se od jednog optuženog, koji je ponosan na ubistvo 77 ljudi, nikada nije očekivalo da pokaže stid, grešku ili kajanje. Još jednom se na ovom primeru može videti kako televiziji nije mesto u sudnici. Mnogi mediji su pre procesa tražila pravo za prenošenje kompletnog procesa- na sreću uzaludno.“

Sećanje na žrtve Andresa Brejvika

Sećanje na žrtve Andresa Brejvika

Hesiše / Niderzeksiše algemajne: „Kako izveštavati o procesu u Oslu? Zapravo je to vrlo jednostavno: u skladu sa istinom i kritički. Baš kao što je i obaveza novinara. To podrazumeva i opis Brejvika prvog dana u sudnici, njegovog samoinsceniranja i kritičko izveštavanje o njegovom narcisoidnom nastupu. Nije reč samo o tome da se dokumentuju Brejvikove izjave, već ih treba proceniti onako kakve jesu: kao proizvod jednog pomućenog uma. U tom smislu ne moramo se bojati činjenica i istine.“

Vestdojče algemajne cajtung: „Skoro je nezamislivo kroz kakve su torture morali da prođu majke i očevi, sestre i braća i prijatelji žrtava zaslepljenog masovnog ubice. I kroz kakve torture moraju da prođu sada tokom procesa. Svaki dan u sudnici je mučan, samim tim jer i ubica dobija mogućnost da iskaže svoje okrutne ideje. Time Brejvik postiže svoj cilj, da se priča o mizantropima i desnim ekstremistima, da se šegači s norveškom pravnom državom i da medije koristi kao taoca u njihovoj sopstvenoj pohlepi za senzacijama. Time je suđenje Brejviku postalo test za kosmopolitsku demokratiju Norveške, demokratiju koje ne bi bilo bez pravne države.“

„Pravo govora optuženog pripada toj pravnoj državi, takođe je jedno od osnovnih prava čoveka i u Evropskoj uniji. To je pravo čak i jednog optuženog kao što je Brejvik. Ipak proces je test i za medije i novinare koji skoro da se nikada, uoči jednog procesa, ne pitaju koje će slike i sadržaje plasirati, a koje ne. Uz to znaju, da Brejvik uživa svoje javno eksponiranje na jedan perverzan način. Za novine ili televiziju nije rešenje da prestanu s izveštavanjem i prenošenjem slika. Baš kao što za pravnu državu nije rešenje da se optuženom oduzme pravo na slobodu govora.“

„Naš zadatak kao novinara nije da nešto potiskujemo, već je naš zadatak da demaskiramo. To je balansiranje između obaveze prema informisanju i obzira prema porodicama žrtava. Više demokratije, više otvorenosti, više humanosti – ta reakcija norveškog premijera Stoltenberga na nepojmljivo ubistvo bila je vrlo hrabra, dalekovida i jedina ispravna. Zaključak: skoro da nikada nije bilo tako teško podneti slobodu. Svaki novi dan u sudnici samo će otkriti šta je zapravo Brejvik: masovni ubica.“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama