Kako Iran prodaje naftu: Pomoć od osuđenika na smrt | Politika | DW | 11.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Kako Iran prodaje naftu: Pomoć od osuđenika na smrt

Iran ponovo izvozi više nafte na crnom tržištu uprkos drakonskim sankcijama SAD. Kako to uspeva Teheranu? Poznavaoci prilika kažu da je ključna pomoć mutnih biznismena od kojih je jedan u zatvoru.

Rafinerija u Abadanu, Iran

Rafinerija u Abadanu, Iran

U septembru je izvoz iranske nafte znatno porastao, navodi agencija Rojters. Ona se poziva na podatke platforme TankerTrackers koji upućuju na to da je prošlog meseca izvezeno možda i do 1,5 miliona barela sirove nafte dnevno.

To je najviše u poslednjih godinu i po, te dvostruko više nego u avgustu. Podaci ove platforme pokazuju da se gotovo polovina izvoza odvija transferom „s broda na brod“.

Izvoz nafte u tajnosti

Ti podaci ništa ne govore o konačnim odredištima izvoza. Pretpostavka je da je Iran pronašao nove puteve transporta kako bi izbegao sankcije Sjedinjenih Država. „Tajna je koliko se nafte zaista proizvodi i izvozi“, kaže za DW Navid Dšamšidi, novinar iz Teherana. „Ministarstvu nafte naravno uopšte nije u interesu da objavljuje takve informacije.“

Razlog prikrivanju su američke sankcije. SAD su svima koji kupuju iransku naftu zapretile sankcijama, a po navodima Vašington posta nude čak i nagradu od 15 miliona dolara za informacije o ilegalnoj trgovini iranskom naftom.

Usled sankcija je iranski izvoz nafte bio spao od 2,7 miliona barela dnevno u maju 2018. na 400.000 barela dnevno u januaru ove godine.

U sličnoj se situaciji Iran već nalazio 2012. za vreme mandata predsednika Mahmuda Ahmadinedžada – i tada su razlog bile američke sankcije. Cilj je bio da se Teheran prisili na pregovore o svom atomskom programu.

No iranska se nafta ipak prodavala, i to zahvaljujući mreži posrednika i trgovaca koji su radili po nalogu Revolucionarne garde.

Jedna od ključnih osoba je tada bio Babak Sandžani koji međutim uhapšen krajem 2013. godine. On je stvorio mrežu s više od 60 firmi koje su sedišta imale u Ujedinjenim Emiratima, Turskoj i Maleziji. Uz pomoć te mreže je prodavao milione barela na crnom tržištu.

To za Iran nije bio problem. Ali jeste to što je Sandžani deo novca izgleda odvajao za sebe – prema optužnici, reč je o 2,6 milijarde evra.

Babak Sandžani - pre hapšenja, stalno u medijima

Babak Sandžani - pre hapšenja, stalno u medijima

U zatvoru, ali koristan

Kada je Ahmadinedžada na mestu predsednika smenio Hasan Rohani, došlo je i do promene kursa iranske spoljne politike što je 2015. godine rezultiralo sklapanjem atomskog sporazuma sa SAD i EU. Taj razvoj događaja nije bio povoljan za Sandžanija. On je bio ponovo uhapšen 2016. i zbog korupcije osuđen na smrt.

Ali kazna nije izvršena. Zaplenjena mu je imovina u Iranu u vrednosti od oko 600 milijuna evra, ali on državi duguje još oko dve milijarde. Ipak, čini se da su njegovo životno osiguranje kontakti i poslovne veze iz starih dana njegova.

„Sretan sam da što on nije pogubljen“, kaže novinar Dšamšidi. On poznaje Sandžanija od pre dok je ovaj često nastupao u medijima. „Njegovo suđenje je bilo politički motivisano. Nakon promene na vrhu države, on se našao između dve vatre. Pretpostavljam da je sada prisiljen da ponovo koristi svoje kontakte kako bi pomogao sadašnjoj vladi“, smatra Dšamšidi.

„Mnogi nam pomažu“

Sandžani je u martu zbog korone pušten na odmor – zaštitna mera koju osuđeni aktivisti za ljudska prava nisu imali. U međuvremenu je navodno ponovo u zatvoru. Ali za poznavaoce prilika u Iranu je to bio znak. Jednako kao činjenica da je Sandžani već mesecima aktivan na društvenim mrežama poput Instagrama i Fejsbuka.

Cisterne na granici Irana i Avganistana - još jedan put kojim ide nafta

Cisterne na granici Irana i Avganistana - još jedan put kojim ide nafta

Osim toga je nedavno pristupio i mreži Imo, jednoj aplikaciji za besplatne video-pozive. I to neki u Iranu tumače kao indiciju da Sandžani obnavlja poslovne veze.

Ekonomski stručnjak Aliresa Salavati iz Londona nije u to siguran. „Sandžanijeve metode zaobilaženja sankcija su poznate Sjedinjenim Državama. Ne verujem da bi ga iranski ministar za naftu za tako nešto ponovo aktivirao“, kaže Salavati u razgovoru za DW.

Vlada u Teheranu je u svakom slučaju upućena na suradnju tako uticajnih posrednika, to priznaje i ministar za naftu Bidžan Sangane. „Ja ću prihvatiti svaku pomoć kako bismo zaobišli sankcije“, izjavio je u parlamentu. A onda je zadovoljno dodao: „Moram priznati da nam mnogi već i pomažu kako bismo naftu prodavali na crnom tržištu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama