Kako da UN povrate poverenje?

U Palati nacija u Ženevi, drugom po veličini sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija posle Njujorka, grupa turista razgleda zgradu. Jesenje zasedanje Saveta UN za ljudska prava je u punom jeku. Sa ustakljene tribine za publiku, posetioci prate zbivanja u sali. Jedna mlada Brazilka je fascinirana onim što vidi: "Oseća se da smo deo nečeg većeg, da UN štite i nas i ceo svet", kaže.

Ali, nisu svi posetioci oduševljeni. Jedan ukrajinski turista je zapazio da su delegati za vreme debate o ljudskim pravima na svojim laptop-računarima igrali igrice. Ili poredili modele automobila: "A ja sam mislio da su to ljudi koji razmišljaju o tome kako svet učiniti boljim", rekao je, razočaran.

Negativna percepcija UN

Generalnog direktora Kancelarije UN u Ženevi, Mihaela Molera, ne iznenađuju takve reakcije. On nema mnogo iluzija o ugledu svoje organizacije, jer zna da joj mnogi ljudi okreću leđa kada ne ispuni njihova očekivanja. Rat u Siriji eskalira jednom nedeljno, prihvat izbeglica je sve teži i Ujedinjene nacije na pozadini tih kriza izgledaju nemoćno.

"Percepcija UN je u svetu uglavnom negativna, pogotovo kada je reč o Savetu bezbednosti", kaže Moler: "Ljudi vide pre svega ratove koje mi ne uspevamo da prekinemo i epidemije na koje ne uspevamo da reagujemo dovoljno brzo". No, i pord svih opravdanih kritika, dodaje on, ne sme se zaboraviti "fantastičan rad" UN na mnogim poljima. Zato je njegova misija u Ženevi postao projekat "Promena percepcije".

Novi imidž i uspesi

Moler želi da ubudućnosti skrene pažnju javnosti na ono što su UN uspele da postignu - na primer, smrtnost dece i siromaštvo u svetu su se prepolovili. "Bez UN, mreže koju je svet sam stvorio u poslednjih 70 godina, to ne bi uspelo". Stare smernice UN, kao što su unapređenje svetskog mira, poštovanje ljudskih prava i pravo na razvoj, važe od osnivanja Organizacije 1945. godine. No, danas u Ženevi radije govore o "Miru, pravu i blagostanju".

Sada Moler izlazi u javnost sa osveženim imidžom UN. Tako je, na primer, pozvao građane Ženeve na čašu vina u Kulturni cenar UN, a jednom je otvorio kapije da bi građani mogli da razgledaju park tog zdanja koji je inače zatvoren za javnost.

UN zaostaje za svojim potencijalom

Projekat "promena percepcije" doduše ne može da skrene pažnju sa činjenice da UN sve manje služe kao mesto za pregovore. Trenutno u svetu multilateralizam i međunarodno pravo nemaju baš konjunkturu. Civili se zlopate zbog brojnih vojnih sukoba koji se brutalno nastavljaju iako zaraćene strane stalno simuliraju spremnost za pregovaranje. O tome bi bivši službenik UN Hans fon Šponek mogao da napiše roman.

On je za UN radio 32 godine; završio je kao zamenik generalnog sekretara programa "Nafta za hranu" u Iraku. 2000. je podneo ostavku na tu funkciju zbog mnogobrojnih vazdušnih napada Amerikanaca i Britanaca i strogih ekonomskih sankcija protiv Iraka koje su pogodile pre svega građane te zemlje. I dalje postoji nesposobnost za nalaženje zajedničkog rešenja sukoba, kao i tendencija velikih sila da instrumentalizuju UN za svoje ciljeve, kaže Fon Šponek: "Poslednjih godina je bivalo sve jasnije da članovi Saveta bezbednosti nisu u stanju da odbace svoje nacionalne ogrtače i stave multilateralni šešir".

Pokušaji da se Savet bezbednosti reformiše uvek su propadali zbog otpora privilegovanih stalnih članova tog tela.

No, sigurno je da Savet bezbednosti nije isključivi krivac za to što UN zaostaju za svojim mogućnostima. Svi su složni u oceni da bi jak šef UN mogao dosta toga da pokrene. Što se tiče aktuelnog generalnog sekretara Svetske organizacije, Fon Šponek nema dlake na jeziku: "Ban Ki Mun je kao neka loptica za stoni tenis na talasima politike. Guraju ga tamo-amo, što bi doduše radili sa svakm generalnim sekretarom, ali generalni sekretar tada mora da pokuša da u tu lopticu ugradi motor koji će je bar pokrenuti u pravcu koji on smatra potrebnim."

Skandali

Ban Ki Mun je izabran kao kandidat kompromisa. On za vreme svog deetogodišnjeg mandata nije ušao u sukob ni sa kim, pa ni sa sopstvenim Odeljenjem za obezbeđivanje mira. A to je imalo dramatične posledice.

U oktobru 2010, na Haitiju uništenom zemljotresom izbila je epidemija kolere. Naučna istraživanja su pokazala da su koleru doneli nepalski pripadnici Plavih šlemova - iz logora mirovnih snaga UN su u vodovod prodrle zaražene fekalije. Otada je na Haitiju od kolere umrlo 10.000 ljudi. Ta bolest ranije nije postojala u toj zemlji. Sa svakom novom katastrofom javlja se opasnost od nove epidemije. Tako je i sada sa uraganom "Metju". No, UN sa Banom Ki Munom su godinama poricale svako odgovornost za izbijanje zaraze. Slično je i sa dokumentovanim slučajevima francuskih vojnika UN koji su Centralnoafričkoj Republici seksualno napastvovali decu. To je zataškano.

U poređenju sa kriterijumima koji važe za same države, na primer, da odgovaraju pred zakonom za kršenje ljudskih prava i isplate obeštećenje za počinjena nedela, to stvara utisak da postoji dvostruki moral.

Reforma ili gubljenje značaja

Ban Ki Mun, na pitanje DW o tome kaže: "Ne slažem se sa optužbama da UN imaju dvostruki moral". Ipakm, on priznaje da žali zbog dve stvari koje su se desile za vreme njegovog mandata: događaji na Haitiju i u Centralnoafričkoj Republici. O Haitiju kaže: "Trebalo je da učinimo mnogo više, nezavisno od pravnog imuniteta ili toga ko je prouzrokovao epidemiju."

Ali, Banov mandat je na izmaku i već sada se čuju velika očekivanja od njegovog naslednika Antonija Guteresa. Guteres ima veliki ugled u UN. Smatra se da ima dovoljno hrabrosti da se kritički izrazi i o zemljama na čiju finanasijsku pomoć su UN upućene. Novi generalni sekretar UN će morati da iskoristi raspoloživi manevarski prostor da bi sproveo brojne reforme i konačno uveo tu organizaciju u 21. vek, kaže Mihael Moler: "Ili ćemo se promeniti i sami se starati o reformi, ili ćemo postati beznačajni".