Kako da se oporavi makedonska demokratija? | Politika | DW | 07.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Kako da se oporavi makedonska demokratija?

Biće potrebno mnogo vremena do ponovnog uspostavljanja demokratije u Makedoniji, ocenjuje u intervjuu za DW stručnjak za jugoistočnoevropske studije iz Graca, prof. dr Florijan Biber.

DW: Gospodine Biber, pre nekoliko dana ste bili u Makedoniji. Kako ste doživeli raspoloženje u zemlji usred predizborne kampanje?

Florijan Biber: Kao vrlo napeto. Vidi se da je mnogo toga u igri i relativno je nejasno kakav će biti rezultat. U tom pogledu je situacija otvorena – okarakterisao bih je kao vrlo zategnutu.

Lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski stalno ponavlja da će narod 11. decembra rešiti krizu. On traži većinu kako, citiram, „ne bismo više bili ucenjivani“. Šta Vi očekujete? Hoće li vladajuća stranka ponovo osvojiti potrebnu većinu, ili će doći do preokreta?

Teško mi je da iznosim predviđanja jer ankete već predviđaju da će rezultat biti tesan. Nije jasno ko će pobediti. Mislim da dosadašnja vladajuća stranka VMRO-DPMNE naravno želi da zadrži vlast u rukama, pošto se ne radi samo o vlasti, već i o pitanju suočavanja sa optužbama na račun stranke; rizik je u mogućnosti da onaj ko izgubi vlast završi u zatvoru, a ako ostane na vlasti, može da se postara da svi ti skandali padnu u zaborav. Smatram da će se ta stranka naći na velikom iskušenju da utiče na izbore u svoju korist. Treba pažljivo pratiti kako protiču izbori, koliko su čisti; mislim da je u igri veliki ulog. To važi i za opoziciju, jer ako ona izgubi na izborima, biće velika i verovatnoća da ona bude gurnuta još dalje na margine. Zbog toga smatram da su ovo izbori odluke. Teško je predvideti ko će pobediti. Mnogo zavisi i od toga koliko su jake različite albanske stranke ili stranke za koje glasaju Albanci.

Florian Bieber Politologe Uni Graz

Prof. dr Florijan Biber: Smatram da su ovo izbori odluke

Evropska unija insistira na sprovođenju u delo reformi odnosno preporuka iz Pribeovog izveštaja jer smatra da je to izlaz iz unutrašnjepolitičke krize u državi. Kada se uzmu u obzir način funkcionisanja Specijalnog državnog tužilaštva ili skandal sa prisluškivanjem, da li bi dublje reforme uopšte bile moguće u slučaju pobede VMRO-DPMNE? Može li onaj ko je deo problema biti deo rešenja?

Smatram da to nije verovatno, između ostalog i zato što je stranka rekla, odnosno, Nikola Gruevski je jasno rekao, da bi pobedu smatrao okončanjem međunarodnih intervencija, što de facto znači da bi stranka u slučaju pobede okončala istrage iz prošlosti. U tom pogledu teško je poverovati da će ta stranka da se kritički suoči sa tim pitanjima i da će pustiti Specijalno javno tužilaštvo (SJO) da radi svoj posao. Naravno da će u slučaju pobede VMRO verovatno da se javi pritisak spolja da se u pravi plan stave neki drugi političari. Ali, mogućnosti pritiska spolja su vrlo ograničene, a vladajuća stranka će novi mandat jamačno videti kao mogućnost da se tom pritisku lakše odupre. Znači, smatram da supstancijalno suočavanje sa problemima opisanim u Pribeovom izveštaju ne može da se zamisli u slučaju pobede VMRO-DPMNE.

Kako vidite blisku budućnost zemlje u odnosu na EU i NATO? Da li će sastav sledeće vlade u Skoplju imati uticaja na nju?

Naravno. Smatram da će teško moći da se zamisli napredak ka NATO i EU sa vladom koju predvodi VMRO. Mislim da neće biti moguće ni suočavanje sa stanjem u unutrašnjoj politici i demokratiji. Teško je zamisliti i da je stranka spremna da se upusti u kompromis sa Grčkom, što je neophodno za napredak. Mislim da će biti veoma teško ostvariti napredak na tom planu, što ne znači da bi opoziciji bilo lakše. Nalazimo se u krizi NATO i krizi EU tako da je napredak težak sam po sebi, a blokada Grčke poslednjih godina je bila uvek neproduktivna kada je reč o poziciji Makedonije, i sigurno neće biti lako da se to promeni, sve i ako ima signala da su odnosi između Makedonije i Grčke na informativnom tehničkom nivou bolji nego što su bili proteklih godina. Tu postoji određeni potencijal, ali će odlučujući napredak u odnosima zavisiti i od mere u kojoj će druge zemlje, na primer Nemačka, da se založe za rešenje tog sukoba. Situacija nije ohrabrujuća, jer zbog krize EU i čitave krizne svetske situacije nije baš verovatno da će se naći energije i motivacije i za to.

Da li biste rekli da se Zapad iskreno interesuje za stanje u Makedoniji, ili se njenim vladarima sve prašta dokle god ne vladaju nemiri i dokle god izbeglice ne prolaze dalje na sever?

Mislim da na Zapadu i u EU postoje različita gledišta. Nije u pitanju samo jedan akter, već ima raznih aktera koji vide stvari sa različitih pozicija. Prilikom poslednje posete austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca Makedoniji, i njegovog predizbornog nastupa za VMRO-DPMNE, da stabilnost i saradnja oko izbeglica imaju prednost nad unutrašnjepolitičkim reformama i integraciji u EU. To gledište sigurno nije usamljeno. Sigurno ima i drugih gledišta u EU. Ja, na primer, smatram da je Nemačka imenovanjem specijalnog opunomoćenika za Makedoniju, pokazala da je zainteresovana za unutrašnjepolitčke prilike i demokratizaciju koje prevazilaze pitanje stabilnosti. U tom pogledu vidim u EU dve različite struje koje delom vuku u različitim pravcima.

Mnogi Makedonci ne veruju u brz oporavak makedonske demokratije. Kako vidite Makedoniju u narednim godinama?

Mislim da izbori pružaju šansu da se ta pitanja prorade, ali demokratija koja je u krizi ne može se ponovo uspostaviti preko noći. To znači da nije važna samo mogućnost da se uz pomoć SJO i drugih procesa savlada kriza, već valja promeniti i strukture. Upliv stranačke politike na javnu upravu je toliko jak da se donose delom vrlo jednostrane političke odluke, a pravna država je podrivena. Sve to se ne može popraviti preko noći. To će biti i veliki izazov za civilno društvo ukoliko pobedi opozicija jer će ona morati da pazi da ne preuzme stare strukture i samo ih podredi svojim interesima, već da zaista pokrene reforme i sistem usmeri u pravcu demokratije. To je sigurno – kao što znamo iz iskustva sa drugim zemljama – dugotrajan proces.

Prof. dr Florijan Biber je šef Centra za južnoevropske studije na univerzitetu Karla Francensa u Gracu. U svom naučnom radu bavi se uglavnom političkim sistemima zemalja jugoistočne Evrope, kao i procesom demokratizacije i etničkim konfliktima.

DW.COM