Kadrovski loto u Briselu | Evropa | DW | 03.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Kadrovski loto u Briselu

Sledeće godine promeniće se kompletna garnitura u vrhu Evropske unije. To kod mnogih budi ambicije. Dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert procenjuje kako bi mogla da izgleda kadrovska kombinatorika?

Diplomate, činovnici i novinari polako se vraćaju u Brisel nakon letnje pauze. Posao se polako zahuktava. Šta ima lepše nego se uz kafu pozabaviti sam sobom. U Brisel trenutno kuva od glasina i špekulacija o tome ko će dobiti koju super-funkciju u evropskim institucijama.

Naredne godine u maju bira se Evropski parlament. Nakon toga, u oktobru će biti imenovan novi predsednik Evropske centralne banke. Potom se u novembru bira nova Evropska komisija i njenih 28 komesara. U decembru će biti imenovanje novog predsednika Saveta EU koji predstavlja zemlje-članice Unije. Za tako važnu funkciju, koja će evropsku politiku određivati godinama, interna izborna kampanja u punom je jeku. Zvanično – evropski političari i činovnici prave se kao da se ništa ne dešava.

Niko ništa tačno ne zna

Više faktora igra značajnu ulogu kada je reč o dobijanju pozicija. To su stranačka pripadnost, rod, starost, iskustvo u rukovođenju, nacionalnost, nivo prepoznatljivosti u zemljama-članicama, stav prema zajedničkoj valuti evru i druga načelna pitanja EU.

Deutschland ECB-Präsident Mario Draghi und Bundesbank Präsident Jens Weidmann

Predsjednik Centralne evropske banke Mario Dragi i pretendent na tu funkciju Jens Vajdman

Institut za istraživanje „Votewatch“ još tokom proleća sproveo je anketu među 1.000 pripadnika briselskog centra moći o tome koji bi kandidat mogao imati najviše šansi. Rezultat: pregovarač za Bregzit Mišel Barnije (Francuz) mogao bi da bude novi predsednik Evropske komisije, Manfred Veber (Nemac) predsednik Evropskog parlamenta, predsednik Bundesbanke Jens Vajdman (Nemac) mogao bi da bude unapređen u predsednika Centralne evropske banke, a remijer Holandije Mark Rute – postaće Savet EU.

Ta prognoza međutim, kako smatraju neki u Briselu, ima dosta manjkavosti:

1. Barnije ima 67 godina i suviše je star: on takođe nema vremena da završi pregovore o Bregzitu

2. I Veber i Vajdman su Nemci, a prema načelu proporcionalnosti između malih i velikih država, jedna zemlja ne može da dobije dve čelne funkcije

3. Niko od pomenutih nije žena, a i to je veoma važan faktor; nemačka kancelarka Angela Merkel, koja igra važnu ulogu u briselskoj kadrovskoj vrtešci, navodno uzaludno pokušava da pridobije Francuskinju Kristin Lagard koja je na čelu MMF-a, i da je dovede na neku od funkcija u EU; francuski predsednik Emanuel Makron bi navodno želeo da dansku komesarku Margrete Vestager dovede na neku od najviših pozicija

Iza kulisa

Novinari u Briselu relativno su složni u procenama da Nemačka i Francuska – kao dve preostale evropske sile – žele da sebi osiguraju veliki komad kolača. Francuski predsednik Makron je možda bacio oko na mesto direktora Centralne evropske banke, odnosno voleo bi da tu postavi nekog svog Francuza. Nemačka kancelarka bi mogla da pokuša da svog vernog saradnika Petera Altmajera (trenutno ministar privrede Nemačke, čovek koji, pored nemačkog, tečno govori još i engleski, francuski i holandski) instalira na mesto predsednika Evropske komisije.

Mogli, želeli, hteli? Ni Makron, ni Merkelova se o tome do sada nisu oglašavali. Nemačke novine već danima pišu da se smanjuju šanse Jensa Vajdemana da iz Centralne banke Nemačke pređe na funkciju direktora Centralne evropske banke. Njega inače bije glas da je „jastreb“ u politici novca. On bi, ako dođe, brzo okončao politiku jeftinog novca i niskih kamata Italijana Marija Dragija – ali za takvu promenu nisu ni Grčka, ni Italija, ni Španija.

Belgien - EU-Gipfel in Brüssel - Merkel und Macron

Bez njih dvoje nema dogovora: Emanuel Makron i Angela Merkel

Posebno je komplikovan izbor novog predsednika Evropske komisije. Aktuelni predsednik Žan-Klod Junker (Luksemburg) ne želi više da ostane na toj funkciji. Za nju sada ima mnogo zainteresovanih. Pored toga, partija čiji bi bio kandidat morala bi da pobedi na evropskim izborima. Najveća poslanička grupa u novom parlamentu ima pravo na mesto šefa/šefice Evropske komisije. Tu osobu će birati 28 šefova država i vlada EU, a parlament kandidata sme samo da prihvati ili odbije kandidata, ali ne sme da ga predlaže.

A šta će se desiti ako na izborima za Evropski parlament 2019. godine pobede populisti i evroskeptici partije iz Italije, Nemačke, Švedske? Šta će biti ako oni dobiju znatno veći broj mesta u parlamentu? Mogu li posvađani šefovi država i vlada EU uopšte da se usaglase oko kandidata za čelne pozicije EU?

Kadrovski paket dogovara se za period 2021-2027. godina. Pregovori o njemu će, prema mišljenju odlazećeg evropskog komesara za budžet Gintera Etingera, biti veoma teški. Nije isključeno da će Italija, Mađarska ili Poljska svoje zahteve u sporu oko budžeta vezati za pitanje personala. A možda će Nemačka kao najveći neto-platiša u kasu EU, pokazati svoju moć i povući kočnicu u kadrovskoj kombinatorici.

Manfred, ko?

Igra oko EU-izbora 2019. ima mnogo nepoznanica. „Biće teško zadržati pregled nad situacijom“, kaže jedan diplomata iz Brisela. Još će teže biti evropskom građaninu da shvati ko tamo nastupa i protiv koga. Imena kandidata široj javnosti su nepoznata. Ko još poznaje bavarskog CSU-političara Manfreda Vebera koga bi u septembru konzervativci mogli da istaknu kao glavnog nemačkog kandidata? Ukoliko to naravno bude odgovaralo kancelarkinoj računici…

Moj predlog za četiri najviše funkcije u EU bi bio: predsednica Evropske komisije Angela Merkel (Nemačka), šef Centralne evropske banke Benoa Ker (Francuska), predsednik Parlamenta Gaj Verhofštat (Belgija) i predsednica Saveta EU Dalija Gribauskaite (Litvanija). Garancije ne dajem, kao i obično.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM