1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Kada uđeš u EU možeš da radiš sve po starom“

10. mart 2020.

Širenje EU je tema o kojoj Evropska komisija govori kao o „geostrateškoj investiciji“ – Zidojče cajtung je objavio članak o koristi koju bi EU imala od članstva balkanskih zemalja. Sa tom idejom se neki ne slažu.

https://p.dw.com/p/3Z8Xv
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz

U tekstu „Proširenje je neophodno“ objavljenom pre dva dana u Zidojče cajtungu, autor Matijas Kolb se zalaže za učlanjenje balkanskih zemalja u Evropsku uniju. „Zapadnom Balkanu su potrebni jasni signali Evropske unije da bi ojačao pravnu državu i suzbio korupciju. Sada Emanuel Makron mora da pokaže stav“, poručuje taj novinar francuskom predsedniku koji je protiv širenja EU na Balkan.

Na to su, delom oštro, svojim pismima redakciji reagovali neki čitaoci. Evo tih reakcija:

Štefan Kajzers iz Gisena smatra da je Emanuel Makron u pravu: „Mogu samo da se potpuno složim s francuskim predsednikom kada se on zalaže protiv pristupa balkanskih zemalja Srrbije, Crne Gore, Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije Evropskoj uniji. EU se još nije izborila ni sa pristupom Bugarske i Rumunije. Između te dve zemlje i ostatka EU još uvek zjapi veliki jaz kada se radi o standardu i socijalnom staranju. Ako bi sada odjednom pristupilo još šest zemalja siromaštva, to jest, primalaca pomoći, to bi preopteretilo EU.

Mnogi koji bi da pristupe imaju velike probleme, ne samo na polju privrede, već i na planu korupcije, nepotizma i pravne države. Kada takve zemlje jednom postanu punopravne članice EU, na tome će se vrlo malo promeniti, ali razvoj situacije kao u Poljskoj ili Mađarskoj neće moći da se spreči. Zato bi najpre na duže vreme trebalo da postoji asociranje za Balkanske zemlje. EU bi se ugušila kada bi se skoro proširila“, piše Štefan Kajzers iz Gisena.

Tomas Štorh iz Zelba smatra da „Nemačka vlada i većina nemačkih medija zagovaraju pristup preostalih zemalja Balkana Evropskoj uniji. A predsednik Makron odbacuje ideju o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. On time bar pokazuju da je nešto naučio iz uglavnom propalog širenja EU na Istok. Svakodnevno čitamo vesti o povredama fundamentalnih principa pravne države u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, gde vlade još dobijaju potvrdu na izborima. Korupcija i organizovani kriminal cvetaju kao i ranije. Oprobana metoda je da se kao kandidat do pristupa bar malo pripašeš, da pri tome i varaš, a kada uđeš u EU možeš da radiš sve po starom. Samo što uz to još i ti možeš da učestvuješ u razgovorima i imaš sredstva za vršenje pritiska. Mogući izbor Fransa Timermansa za predsednika Evropske komisije je propao i zato što je on postao vrlo neomiljen kao angažovani zastupnik pravne države u Istočnoj Evropi.“

„Kada je reč o širenju na Istok, bilo je obećanja da će do njega doći tek kada zemlje-kandidati ispune uslove za to i kada EU sa svojim strukturama bude spremna za to. Obećanja nisu održana, a umesto toga se govori o političkim razlozima. A kada je reč o aktuelnim kandidatima za prijem, Evropska komisijja govori o geostrateškoj investiciji. Rezultat procesa je, nažalost, lako predvideti. Još više zemalja koje primaju sredstva, i koje jačaju tu manjinu u EU, još više zemalja koje nisu učvršćene demokratije ni pravne države. Velika većina Nemaca zato odavno odbacuje širenje EU“, piše čitalac Tomas Štorh iz Zelba.

A dr Tomas Lukovski iz Minhena poručuje da neko „ne mora da se zove Lepen da bi bio skeptičan prema širenju EU na Balkan. Kosovo (još uvek područje na kojem su angažovani Bundesver i Nemačka federalna policija), Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovine itd. – šta navodi g. Kolba da kaže da bi se te zemlje, kada je na primer reč o nezavisnom sudstvu, orijentisale „na standarde EU“? Pa te standarde već godinama gazi Poljska, jedna od najvećih zemalja-članica – bez ikakvih sankcija.“

„Šta navodi autora na nadu da će korupcija i nepotizam tamo imati manju ulogu nego na Malti, u Mađarskoj, Češkoj, Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Slovačkoj? I argument da se tu radi o NATO-partnerima, pa da bi zato te zemlje trebalo primiti u EU, može se doterati do apsurda na primeru Turske sa Erdoganom.“

„Razmišljanje o EU pada na pogrešnoj proceni o tome šta je građansko društvo. Nema zajedničkog kanona vrednosti koji se iskristalisao na mnogim primerima (podela vlasti, postupanje sa ljudskim pravima, izbeglice). Iako se to mnogim idealistima ne dopada, istočne zemlje-članice i Balkan video EU kao mašinu za deljenje novca – ni manje, ni više, od toga. Zato – polako sa proširenjem.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android