Kada se selimo na Mars? | Mozaik | DW | 10.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kada se selimo na Mars?

Početkom nedelje, 6. avgusta, istraživački robot američke svemirske agencije NASA sleteo je na Mars. Put na Mars vozila „Kjurioziti“ trajao je osam meseci. Kada će ljudi odleteti na „crvenu planetu“?

Sletanje 900 kilograma teškog vozila veličine najnovijeg „rovera“ bila je najteža etapa za naučnike. Na kraju su ipak mogli da se raduju, čak je poslata i prva slika u boji s Marsa. U misiji učestvuju u istraživači Nemačkog instituta za vazduhoplovstvo i svemirske letove (DLR). Novinar Dojče velea razgovarao je sa šefom uprave te institucije, naučnikom Johanom Ditrihom Vernerom.

Dojče vele: Gospodine Verner, kada možemo da napravimo prvu kuću na Marsu i da se preselimo?

Prof. dr Johan-Ditrih Verner je od 1. marta 2007. šef uprave Nemačkog instituta za vazduhoplovstvo i svemirske letove

Prof. dr Johan-Ditrih Verner je od 1. marta 2007. šef uprave Nemačkog instituta za vazduhoplovstvo i svemirske letove

Johan-Ditrih Verner: „Trenutno emigracija na Mars i nije baš tako zabavna. Zato ne mogu da dam pozitivan odgovor. Na Marsu vladaju uslovi pod kojima ne možemo da živimo. Morali bismo uvek da trčimo u skafanderima, a dugoročno i da budemo snabdevani sa Zemlje.“

Zašto se onda nadalje toliko novca izdvaja za istraživanje i misije na Mars?

„Iz različitih razloga: da bismo dobili konkretne rezultate primenjive u praksi na Zemlji, na primer za istraživanje klime ili meteorološke izveštaje, navigacione i komunikacione sisteme, zatim za istraživanje u naučne svrhe, da bismo bolje shvatili nastanak Zemlje, našeg sunčevog sistema, ukupnog univerzuma. Od tog znanja ne profitiramo odmah, ali, i to je uzbudljivo. Uvek iznova zahvaljujući njemu dolazimo do novih saznanja na Zemlji.“

Od 60-ih godina bilo je mnogo putovanja na Mars, dokle se stiglo sa istraživanjima?

U centru NASA prate misiju rovera na Marsu

U centru NASA prate misiju rovera na Marsu

„Zaista je bilo dosta misija. Mnogo toga već znamo o Marsu, o njegovoj površini, već smo otkrili i led u blizini njegovog severnog pola. Ali jedno još uvek ne znamo: ima li na Marsu života u formi koja je nama poznata na Zemlji? Na to pitanje i ’Kjurioziti’ pokušava da odgovori. Prvi put će sa tim robotom biti merena i radijacija na površini. To je bitno za istraživanje života na Marsu jer radijacija i život se međusobno uslovljavaju, ali i ometaju. Radijacija može da pomogne na primer pri mutacijama u ćelijama. U tom smislu, ’Kjurioziti’ je odleteo sa novim senzorima, a nemačko istraživanje je prisutno upravo sa tim detektorom za merenje radijacije.“

Zašto Mars neprestano fascinira naučnike?

„Sa jedne strane, zbog njegove crvene boje. Sa druge strane, zbog saznanja na osnovu posmatranja njegove površine teleskopima. Nekada se pretpostavljalo da tamo inteligentan život zaista menja površinu. Mars je oduvek fascinirao ljude. Ima posebnu ulogu i u astrologiji.“

Već se planiraju nova putovanja na Mars. Šta su razlozi za to?

Traganje za životom na crvenoj planeti

Traganje za životom na crvenoj planeti

„Naučnicima je uvek stalo do toga, da više razumeju. Na primer, od čega je sačinjen Mars, šta je sakriveno u njegovim dubljim slojevima. Jer ako se nadamo tamošnjem životu u bilo kakvoj formi, onda je dokaz za to jedino moguć u dubini. Zato je i za mesto sletanja robota ’Kjurioziti’ izabran krater.“

Prema Vašoj proceni, kada će ljudske posade leteti na Mars?

„Siguran sam da će čovek jednoga dana zaista sleteti na Mars. Procene se razlikuju. Većina se kreće između 2030. i 2040. godine, ali do tada nas čeka puno posla. Trenutno nemamo tehnologiju da bismo čoveka bezbedno poslali na Mars i vratili ga nazad.

Autorke: Nikole Šeršun / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković