Kada je muškarac - otac? | Izbor iz štampe | DW | 23.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kada je muškarac - otac?

Evropski sud za ljudska prava smatra da pravno očinstvo ima prednost nad biološkim u slučaju da dete živi u porodici sa majkom i njenim partnerom. Namera Suda je bila da se ne oslabi pozicija oca koji vaspitava dete.

Evropski sud za ljudska prava je tako presudio na osnovu tužbe dvojice Nemaca koji su kao biološki očevi svoje dece, koja rastu u novim porodicama svojih majki, želeli da ospore prava očuha.

Zeksiše cajtung (Drezden) smatra da je „evropsko pravosuđe u novijoj prošlosti više puta jačalo prava majki ili očeva koji ne žive u porodici. Ovaj put je namera bila da se ne oslabi pozicija oca koji vaspitava dete. Ono što zaista služi interesima samog deteta, sigurno se razlikuje od slučaja do slučaja."

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) pita:

Eine Menschengruppe steht am Donnerstag (21.10.2010) vor dem Gebäude des Europäischen Gerichtshofs für Menschenrechte (EGMR) in Straßburg. Foto: Rolf Haid dpa Schlagworte EU, Justiz, Menschenrechte, Gebäude, Fassade, Glas, EGMR, Gericht, Gerichtshof

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

„Kada je muškarac – otac? Koliko god pitanje jednostavno zvučalo, toliko odgovor može biti komplikovan. Postoje biološki, emocionalni i pravni očevi. U najjednostavnijem slučaju je jedan muškarac sve to istovremeno. Ali, nema spora koji izaziva toliko povreda kao što je spor oko deteta. (…) Najnovijom odlukom sud nije međusobno sukobio očeve, već je uzeo u obzir realnost deteta. Ovde se radi o uigranim porodicama, o sigurnoj socijalnoj mreži, o zaštićenom prostoru koji ne sme da se narušava spolja – i to biološki otac sada mora da prihvati…“

Fajnenšal tajms dojčland (Hamburg) pozdravlja odluku Evropskog suda za ljudska prava: „Sud je ograničio prava bioloških očeva koji ne žive sa majkom i detetom. I to je dobro. Jer, radi se o dobrobiti deteta i njegove porodice. Intimnost i odnosi u novoj porodici bi pri nerešenim pravnim odnosima mogli da pretrpe štetu, a sve bi se loše odrazilo pre svega na dete.“

Nemački dnevni listovi pišu i o smrti atentatora iz Tuluza Mohameda Meraha.

Švarcvelder bote (Oberndorf) nije jedini list koji je izrazio čuđenje zbog toga što je „promašen cilj hvatanja živog atentatora iz Tuluza. Zapanjuje to što stotinama antiterorističkih eksperata u Francuskoj nije uspelo da pravovremeno demontira paklenu mašinu zvanu Mohamed Merah – iako je tajna služba ovog 23-godišnjaka odavno videla na svom radaru. Ali, lako je biti pametan kada sve prođe…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) uviđa da je „smrt počinioca iz Tuluza najpre značila olakšanje.

Ali, nema razloga za zadovoljstvo. Pogotovo ne ako se obistini da su tajne službe već imale Mohameda Meraha na nišanu, ali da nisu delale. Rasvetljavanje ubistava je tek na početku. (…) Najavom da će ubuduće kažnjavati korisnike radikalnih internet-strana, predsednik Nikola Sarkozi je zauzeo poziciju tvrdog predstavnika pravne države. Kako on to misli da kontroliše, to je zasad njegova tajna. No, inicijativa skreće pažnju na izazov sa kojim neće da se nosi samo Francuska: huškačke strane na intenretu moraju biti brže pronalažene i u slučaju potrebe i zabranjene. Jer, one imaju potencijal za buđenje fanatičnih spavača, i opasnostu su za sako društvo.“

Der noje tag (Vajden) primećuje da je „Nemačka uspela da borbu protiv terora desnih ekstremista drži van svih partijsko-političkih zađevica. Stranke i društvo su složni kada je reč o ovoj temi. Drugo je pitanje da li bi takav konsenzus vladao kada bi se na nemačkom tlu desio sličan napad radikalnih islamista.“

Vestfeliše nahrihten (Minster):

„Bilo da se radi o terorističkoj ćeliji iz Cvikaua, Andersu Brejviku ili Merahu – pojedinci i male grupe rešeni da idu do krajnosti predstavljaju rastuću opasnost za otvorena društva. Oni se radikalizuju na internetu, ali istovremeno je policiji teško da ih identifikuje. Sarkozijeva prva rekacija pokazuje koliko je brzo uspeh svoje policije shvatio kao vetar u leđa. Njegova najava da će tvrđe postupati potvrđuje da je on odavno u predizbornom modusu. Ali, Sarkozija bi mogla da očekuju neprijatna pitanja. Na primer, koliko je njegova tajna služba znala o Merahu.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg):

„Pogrešan je zaključak da bi još veće upotreba tehničkih sredstava mogao da spreči delovanje političkih ekstremista. U Francuskoj se skladištenje podataka o elektronskoj komunikaciji građana odavno praktikuje. Ali, pogrešan razvoj događaja, kakav je doveo i do zlodela u Tuluzu, ipak počinju mnogo pre nego što se pozovu podaci o nekome.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović