Kada je Kol govorio u Drezdenu | Evropa | DW | 19.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka 1989.

Kada je Kol govorio u Drezdenu

Šest nedelja posle pada Berlinskog zida, kancelar Savezne Republike Nemačke Helmut Kol je otputovao u Drezden. Situacija je bila napeta. A onda je on održao svoj istorijski govor. Nije svakog oduševio.

Atmosfera je napeta pred taj 19. decembar 1989, kancelar Helmut Kol i njegova delegacija lete za Drezden. Prvi put posle pada Berlinskog zida. Cilj putovanja je sastanak sa šefom države DDR Hansom Modrovim i razgovor o budućnosti nemačke države. No, mnogo važniji je – Kolov govor.

Govornički pult deluje majušno na velikom trgu. Iza njega su ruševine Bogorodičine crkve koja je uništena 1945. u drugom svetskom ratu; one stoje tu kao sećanje, kao opomena. Tu je kancelar položio cveće. Pred pultom je gotovo nepregledna masa crno-crveno-zlatnih zastava, ljudi koji uzvikuju „jedinstvo, jedinstvo“ i „Helmut, Helmut“.

Kasnije je Kol rekao da je to bio jedan od najtežih govora u njegovom političkom životu. Jer, „Ljudi su čekali na poruku. Ne samo tamo na trgu, već u čitavoj zemlji“. „Ali, gledali su i milioni ljudi u inostranstvu, gde takođe ima strahova koji se moraju uzeti u obzir.“

Berlin, 9. novembra 1989: Prilikom pada Zida atmosfera je bila euforična

Berlin, 9. novembra 1989: Prilikom pada Zida atmosfera je bila euforična

Izbeći eksplozivno raspoloženje

„Bilo je vrlo tiho u avionu“, seća se Dorotee Vilms, tadašnja ministarka za unutarnemačke stvari: „Kol nas je još jednom podsetio da moramo da učinimo sve da u Drezdenu ne bi došlo do eksplozivnog raspoloženja.“

Kol je znao: pobedničke sile iz Drugog svetskog rata pažljivo posmatraju kuda će on upreti prstom. Otkako je pre nekoliko nedelja prezentirao plan od 10 tačaka o nemačkom ujedinjenu, o kojem nije govorio nikome osim predsedniku SAD, četiri savezničke sile su zabrinute. Pored SAD su to Velika Britanija, Francuska i Sovjetski Savez. Šta će biti sa podeljenom i tako oslabljenom Nemačkom posle pada Zida?

Novembar 1999, obeležavanje desete godišnjice pada Zida (Helmut Kol, Margaret Tačwer, Džordž Buš stariji, Vaclav Klaus, Mihail Gorbačov, Danijel Miteran)

Novembar 1999, obeležavanje desete godišnjice pada Zida (Helmut Kol, Margaret Tačwer, Džordž Buš stariji, Vaclav Klaus, Mihail Gorbačov, Danijel Miteran)

I u samoj DDR je situacija napeta. Ubrzo posle otvaranja ka Zapadu, mnogi su se zabrinuto pitali šta će biti sa njihovom državom i socijalističkim društvenim modelom. Neposredno pred Kolovu posetu Drezdenu, prema jednoj anketi, većina građana je bila protiv nemačkog ujedinjenja.

Ponovno ujedinjenje? Ne sa Modrovim.

Ali, kada je Kol stigao, primljen je sa oduševljenjem. Dok se automobilom vozio gradom, svuda je praktično bio špalir razdraganih građana. Došli su da vide kancelara.

Posle pregovora sa ministrima i razgovora Kol-Modrov u četiri oka, zapadnonemačkoj delegaciji je bilo jasno: od Modrovljeve vlade se ne može mnogo očekivati. Kolov savetnik za spoljnopolitička pitanja Horst Telčik seća se da su se svi nadali predlozima ekonomskih i političkih reformi. „A nije se desilo ništa“. Na zajedničkoj konferenciji za štampu, Hans Modrov je još jednom naglasio da veruje u „egzistenciju dve suverene nemačke države koje postoje nezavisno jedna od druge.“

Drezden 1989: Oduševljenje u Drezdenu zbog dolaska Helmuta Kola

Drezden 1989: Oduševljenje u Drezdenu zbog dolaska Helmuta Kola

Kolov cilj: „jedinstvo naše nacije“

Ljudi su saznali da će u Drezdenu govoriti Kol samo dan pred taj govor, kada je to na jednim demonstracijama najavio borac za građanska prava Herbert Vagner. „Ta vest se munjevito proširila i svi su hteli da dođu da ga slušaju“, seža se Vagner, koji je tada pripremao samu binu i zvučnike.

„Kada se sada toga setim, kako su tog jutra ljudi skandirali parole, jedinstvo, jedinstvo, Helmut, Helmut, ako Vi kao političar u takvim situacijama nemate odgovor i ne obratite se ljudima, onda ste promašili poziv“, kaže Maike Kol-Rihter, udovica bivšeg kancelara. To je u emotivnom smislu bio „jedan od najvećih dana njegovog života“.

Kol drži govor od oko 15 minuta, zahvaljuje se građanima DDR na hrabrosti što su sproveli tako mirnu revoluciju. On poručuje da budućnost Nemačke mora da se usaglašava sa evropskim susedima i gleda u budućnost: „Moj cilj ostaje, ako to istorijski trenutak dozvoli, ujedinjenje naše nacije“. Masa kliče i peva: „Kakav divan dan danas“, Kol se oprašta i vidno dirnut kaže: „Bog blagoslovio našu nemačku otadžbinu“.

19.12.1989: Kancelar SR Nemačke Helmut Kol i premijer DDR-a Hans Modrov

19.12.1989: Kancelar SR Nemačke Helmut Kol i premijer DDR-a Hans Modrov

„Kada bih sada zucnula, utukli bi me"

„Tu se videlo da građani DDR neće treći socijalistički eksperiment, već da hoće nemačko jedinstvo“, seća se Herbert Vagner 30 godina kasnije.

No, usred euforije se pojavljuju znakovi pitanja. Anemari Miler, braniteljka građanskih prava iz Drezdena, te večeri je takođe bila pred ruševinama Bogorodičine crkve. „Mislila sam: kada bih sada nešto zucnula, utukli bi me. Zavladala je takva euforija da ljudi više nisu bili raspoloženi za bilo kakve diskusije“, seća se ona. Kao i neki drugi pripadnici mirovnog pokreta, ona je imala pred očima demokratsku ali samostalnu budućnost DDR.“

Ujedinjenje je ostavilo rane

Taj dan u Drezdenu je za neke bio ključni trenutak nemačke istorije koji je utro put brzom ujedinjenju godinu dana kasnije. Za druge je i danas – 30 godina kasnije – to pod znakom pitanja. Nemačka je ponovo ujedinjena, ali da li Istočni Nemci osećaju da su cenjeni?

U martu 1990 su prvi put održani slobodni izbori u DDR. Političar SPD Markus Mekel bio je deo te prve vlade, i za DDR je pregovarao o nemačkom ujedinjenju. Danas sa skepsom govori o ulozi Helmuta Kola. „Perspektiva na koji način su se posle 1990. odnosili prema vladi DDR kojoj sam i ja pripadao bila je loša, jer su postupali kao da je nemačko ujedinjenje izdejstvovao samo kancelar. I zato je udeo Istočne Nemačke potpuno skrajnut“.

1990. Markus Mekel (SPD) izabran je na prvim slobodnim izborima u vladu DDR-a

1990. Markus Mekel (SPD) izabran je na prvim slobodnim izborima u vladu DDR-a

Ponovno ujedinjenje je kod nekih ostavilo rane koje još nisu zacelile. Širom sveta su ujedinjenje i mirovni proces služili kao uzor. U Drezdenu su mnogi građani odobravali put Helmuta Kola.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama