Kad valuta postane oružje

„U toj situaciji ne čudi što su se dva puta tokom protekle sedmice čule teške optužbe, piše minhenski list. Prvo je francuska vlada optužila Nemačku da velikim izvozom uništava radna mesta u južnoevropskim članicama EU. Istovremeno Vašington je zapretio Pekingu dodatnim carinama iz istog razloga – prevelikim izvozom Kina uništava radna mesta u SAD. Šta je ispravno, kakvu bi ekonomsku politiku ubuduće trebalo voditi? Jedinstvenog odgovora na to pitanje nema, jer dok je francuska kritika Nemačke pogrešna, Amerikanci su u pravu kada je reč o Kini.

Veštački kurs

Naime, vlada u Pekingu veštački održava nisku vrednost juana. Prema procenama stručnjaka kineski novac morao bi biti četrdesetak procenata skuplji. Zahvaljujući tome kineske firme prodaju još više robe Sjedinjenim Američkim Državama. Taj „novčani damping“ naravno predstavlja jedan od razloga kineske snage, odnosno slabosti američke industrije. U svakom slučaju to je nelojalna konkurencija od koje bi Peking morao odustati. Status svetske sile, što je Kina postala, podrazumeva i preuzimanje odgovornosti za sudbinu planete.

Reč je o tome da se spreči sledeći globalni haos. Ogroman kineski suficit u trgovinskoj razmeni sa svetom bio je jedan od razloga finansijske krize. Kina je svojom jeftinom robom preplavila SAD. Stotine milijarde dolara slivale su se u sumnjive vrednosne papire i istovremeno pothranjivale uverenje Amerikanaca da će se večito lagodno živeti na kredit.

Tako nešto ne bi smelo da se ponovi. Kinezi moraju dati svoj doprinos na taj način što će postepeno omogućiti tržišno formiranje kursa juana. Istovremeno, Amerikanci moraju da otklone sopstvene slabosti kako bi njihove kompanije ponovo više prodavale. To ni na koji način ne umanjuje neophodnost da Peking odustane od svoje nefer politike.

Skretanje pažnje

Međutim, manevri skretanja pažnje još su mnogo veći u sukobu u EU. Francuska kritikuje Nemačku da zahvaljujući umerenim zaradama i drugim merama mnogo izvozi. Pa šta? Nemačka izvozi zahvaljujući efikasnosti, a ne manipulisanju valutom. Ona nije nelojalan konkurent Francuskoj ili Grčkoj, nego uzor. Vlada u Parizu previđa da je danas reč o globalnoj konkurenciji i da smanjivanje nemačkog izvoza ne bi pomoglo južnoevropskim kompanijama, nego boljim firmama iz Amerike ili Azije.

Svakako da ne bi bilo loše podstaći potrošnju u Nemačkoj. Ali ne uz pomoć prevelikih zarada i većih državnih izdataka kao što su to učinile Grčka ili Španija. Napadi na Nemačku samo skreću pažnju sa grešaka onih članica EU koje su niske kamate u monetarnoj uniji pogrešno shvatile kao poklon i zaboravile da vode računa o konkurentnosti sopstvene privrede. U Evropskoj uniji bi trebalo da prestanu da se svađaju i posvete se važnijem: na primer da podrže SAD u pritisku na Kinu (da omogući slobodno formiranje kursa juana)“, piše list „Ziddojče cajtung“.

sz/nb/nj