„Kad se zaraze, onda su izbezumljeni“ | Evropa | DW | 18.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

region

„Kad se zaraze, onda su izbezumljeni“

Ako je verovati zvaničnim podacima, Bosna i Hercegovina poslednjih dana ima četiri puta manju stopu zaraza koronom nego Srbija. Ali, utisak reporterke DW sa putovanja kroz BiH je da ovde korone nema, iako ubija.

„Mi smo izgubljeni zbog javnosti koja se nonšalantno ponaša“, kaže Nazif Derviškadić, šef Infektivnog odeljenja Kantonalne bolnice u Mostaru. Derviškadić upozorava da BiH ponovo očekuje vrlo težak period kada je reč o pandemiji. Situacija u bolnici je, kako kaže, već sada ozbiljna.

„Imao sam pacijentkinju koja se svađala sa obezbeđenjem jer nije želela da nosi, kako je rekla, brnjicu. Zarazila se koronom u trećem talasu i završila s plućnom embolijom“, priča ovaj lekar. „Narod je veoma neprosvećen. A kada se zaraze, onda su izbezumljeni.“

Nonšalantnost ne treba dugo tražiti. „Samo opušteno“, kaže Ismet na pitanje da li moramo da nosimo masku u njegovoj kazandžijskoj radnji na Baščaršiji. „Je li obavezno nošenje maske“, pitam. „Ma, jeste“, kaže i stavlja svoju masku na lice. Platnena je, crne boje, u donjem levom uglu na njoj piše Sarajevo.

A u crno je doslovno korona zavila glavni grad BiH početkom ove godine. U gradu, koji je bio pod najdužom opsadom u novijoj istoriji, u jednom danu je od korone umrlo više ljudi nego što je dnevno ginulo tokom rata.

No svega nekoliko meseci kasnije u Sarajevu kao da korone nema.

Inat kao karakter

„Tačno je da je poslednjih meseci poštovanje neophodnih preventivnih mera u BiH značajno popustilo“, kaže Zarema Obradović, profesorka epidemiologije na Fakultetu zdravstvenih studija.

„Više je razloga za to, a neki od njih su: veliki broj ljudi je već preboleo infekciju, veliki broj se vakcinisao, bio je letnji period, ljudi su boravili na otvorenom, gde je objektivno rizik od zaražavanja znatno niži. Međutim, jedan od razloga je i što je popustila kontrola poštovanja i sprovođenja mera“, dodaje ona.

„Rekao bih da je to prirodan tok razvoja reakcija ljudi, odnosno većine“, objašnjava psiholog Bojan Šošić, član Odbora za psihijatrijska i neurološka istraživanja nauka Akademije nauka i umetnosti BiH.

Kaže da treba uzeti u obzir činjenice oko gubitka poverenja u struku i donosioce odluka, činjenice da se i ovaj virus i sama bolest koju izaziva ponašaju po modelima koje je teško uporediti sa iskustvom koje laici stiču susrećući se s različitim oboljenjima. „Kad se to sve događa u društvu kakvo je naše, koje čine ljudi koji se poslovično opiru uvođenju reda i vole za sebe da misle da se dobro snalaze u haosu, kojima je inat glavna crta u nacionalnoj karakterologiji, onda dobijemo ovo stanje“, kaže Šošić.

Protest zagovornika oštrijih pandemijskih mera u Sarajevu (april 2021)

Protest zagovornika oštrijih pandemijskih mera u Sarajevu (april 2021)

Novinarka Senka Kurt, koja je i sama početkom godine preležala kovid i kritikovala odnos vlasti u BiH prema pandemiji, kaže: „Ovde se, mislim, radi o svesti i savesti svakoga pojedinca s jedne strane, te vrlo agresivnoj antivakserskoj kampanji prema kojoj virus ne postoji. A kad ne postoji, čemu pridržavanje mera.“

A kako izgleda kada vas najbliži ismevaju zbog poštovanja mera? „Moji roditelji žive u istoj ulici kao i ja, svega nekoliko stotina metara dalje, ali mi se nismo videli šest meseci jer su stariji i slabiji“, priča nam jedna prolaznica. „Cela porodica mog muža se tome smejala. Na kraju su svi završili s koronom, uključujući i mene.“

Lekari koji neće vakcine

Kilometrima daleko od Sarajeva, u blizini Ugljevika, jedan stariji gospodin kaže: „Kako da ja nepismen znam treba li da primim vakcinu, kad ni lekari ne mogu da se dogovore? Jedni kažu treba, drugi kažu ne treba.“

Da je ubeđivanje lekara zahtevan posao govori iskustvo Nedime Zulić, koja je ranije vodila Dom zdravlja u Cazinu. Kaže da je na početku pandemije svakog dana morala u pisanoj formi da upozorava medicinko osoblje da se pridržava mera. „Kakav apsurd, upozoravati lekare na pridržavanje mera“, kaže ona.

Ocenjujući dosadašnjih godinu i po borbe protiv pandemije, Nermin Salkić, profesor na Medicinskom fakultetu u Tuzli, kaže: „Mislim da naše brojke govore da smo katastrofalno podbacili. I odgovorni smo svi – ne aboliram nikoga – saradnja zahteva angažman svih, a isti je bio nedovoljan, čak na momente i usmeren u suprotnom smeru.“

Za to vreme stručnjacima ostaje da apeluju: „Kovid ne poznaje političko uređenje, nije ga briga za granice, niti za bilo koje druga politička ili birokratska ograničenja koja su postavili ljudi. Neumitno će se širiti ako se ne sluša struka i to je ono što se i desilo u BiH, Engleskoj, Indiji, Južnoj Africi, Brazilu… ne možete pregovarati sa elementarnom nepogodom, a to ovo upravo i jeste“, zaključuje Salkić.

Pogledajte video 02:52

„Preživeli smo tri, preživećemo i četvrti talas“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM