Kad jednom počneš, teško je stati!

„U vrućoj fazi igranja potpuno zaboraviš na sve drugo. Sediš pred automatom, pritiskaš dugmiće i govoriš sebi – valjda će da upali, ma jednom moram da dobijem. Postoji samo to; zaboraviš probleme na poslu, porodicu - sve.“

Frank sedi u kancelariji u Berlinu za velikim pisaćim stolom; preko puta njega poslovni partner Tomas. Njih dvojica, kao sada, često govore o Frankovoj zavisnosti od kockanja.

Sedam godina je Frank okušavao sreću na automatima i gubio

Ne zna tačno o kojoj sumi se radi - negde između 250.000 i 400.000 evra. Novac je uzimao sa zajedničkog računa firme, njegove i Tomasove, i skoro ih doveo do bankrotstva.

Horor je prestao pre godinu i po dana. Nema više igranja na automatima, jer Frank se sam prijavio svim državnim kockarnicama i ulaz mu je zabranjen. U odvikavanju mu je pomogao Tomas koji ga i danas kontroliše. Tomas proverava poslovne i Frankove privatne račune u banci – svakodnevno. Nema poverenja, jer Frank ga je suviše dugo lagao.

„Još uvek sam krajnje oprezan. On nikako nije hteo da prizna da je zavisnik. Uvek je mislio da će se to nekako srediti – baš kao što i alkoholičari misle da nisu zavisni i da svakog trenutka mogu da prestanu da piju.“

Odluku je teško doneti

Tomas je godinama pokušavao da mu dokaže da je zavisnik i da treba da se leči. Stavljao mu je u novčanik slike dece. Uzalud. Frank je smogao snage da se promeni tek kada ga je napustila žena i sa sobom povela ćerku.

Frank se sada jednom nedeljno sastaje sa ljudima koji pate od iste vrste zavisnosti. Ovu grupu za samopomoć osnovao je Karitas i jednistvena je Nemačkoj.

Desetak muškaraca sedi u kafiću, gricka keks koji je doneo jedan od njih i priča – o svakodnevici, o zavisnosti. Imaju između 20 i 60 godina, pripadaju raznim društvenim slojevima i dolaze na sastanke već godinama - kao i Frank.

Stručna pomoć postoji

Tu je i jedna žena, socijalni pedagog, koja vodi sastanke. Pravila su da se za učešće u grupi ne plaća, da niko ne mora da se predstavi pravim imenom i da niko ne sme da se kocka. Franku se to jednom desilo - igrao je na automatu i odmah je to prijavio. Ostali bi to ionako primetili.

Frank je sada načisto sa sobom - zna da svakog trenutka može ponovo da počne da se kocka. Zbog toga mu je veoma važno sve ono što ga u tome sprečava – to što ga Tomas redovno kontroliše, to što odlazi na sastanke sa ljudima koji imaju isti problem i deca.

Šestogodišnja ćerkica mu dolazi svakog vikenda, telefoniraju svakodnevno bar dva puta, a tu je njen jedanasetogodišnji polubrat, Frankov sin iz prethodnog braka.

autor: S. Pelzel / D. Rošćić

odg. urednik: N. Jakovljević