Kad je Evropa bila na ivici atomskog rata | Politika | DW | 12.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

podsećanje

Kad je Evropa bila na ivici atomskog rata

Pre četiri decenije je NATO doneo takozvani Dvostruki zaključak: pregovori sa Moskvom, ali i pretnja raspoređivanjem nuklearnog oružja, ukoliko Sovjeti ne povuku svoje. Na kraju su Sovjeti poklekli u trci u naroužavanju.

Američke rakete Peršing II bile su raspoređene u Zapadnoj Nemačkoj

Američke rakete Peršing II bile su raspoređene u Zapadnoj Nemačkoj

Sedamdesete godine: već decenijama su se NATO i Varšavski pakt međusobno vrebali, Zapad i Istok su bili u Hladnom ratu. Ipak odjednom se učinilo da je nastupila faza opuštanja. Više od 35 država, među kojima SAD i Sovjetski Savez, se 21. jula 1975. godine u Helsinkiju obavezalo na dvogodišnje pregovore o nepovredivosti granica i mirnom rešavanju sporova.

Potpisivanje završnog dokumenta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi probudilo je velike nade.

Ipak, trka u naoružavanju između dva bloka nije se time završila. Sovjetski Savez je 1977. iznenadio Zapad nuklearnim programom. SSSR je modernizirao rakete srednjeg dometa u Istočnoj Evropi i uveo dvadesetu generaciju SS-projektila (zemlja-zemlja).

Kao osamdeset bombi iz Hirošime

Projektil koji su Rusi nazvali „pionir-raketa“ slovila je kao najopasnija nuklearna raketa srednjeg dometa u Evropi. Opremljena sa tri bojeve glave raspolagala je sa 80 puta više razorne snage od bombe koja je ispaljena na Hirošimu.

Montirana na kamione, spremna je na lansiranje u nekoliko minuta, a imala je domet od 5.000 kilometara. Bila je to noćna mora za oružane snage na Zapadu. I početak novog ledenog doba u Hladnom ratu.

Tadašnji nemački kancelar Helmut Šmit je smatrao da je strateška ravnoteža u Evropi poremećena i da je Zapadna Nemačka ugrožena. „Strahovao sam da bi to jednog dana (...) moglo postati sredstvo za pritisak Nemačke. Rakete su bile u suštini usmerene na Nemačku“, rekao je Šmit kasnije u jednom intervjuu.

Nezapamćene demonstracije: mirovni pokret protestuje u Bonu 1981. godine

Nezapamćene demonstracije: mirovni pokret protestuje u Bonu 1981. godine

Kancelar je 1977. u govoru u londonskom Institutu za strateške studije predložio dodatno naoružavanje Zapada raketama srednjeg dometa. Tražio je da NATO rasporedi rakete baš u njegovoj zemlji.

Naoružavanje Zapada

Dve godine kasnije NATO je formulisao odgovor: Pre tačno četiri decenije, 12. decembra 1979, NATO je u Briselu doneo takozvani Dvostruki zaključak.

„Dvostruki“ jer predviđa sa jedne strane pregovore sa Moskvom, ali sa druge i pretnju: Ako Sovjeti ne uklone svoje projektile, onda će SAD kroz četiri godine – krajem 1983. – takođe rasporediti nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi.

Bila je to igra s vatrom. Sovjetski Savez nije dozvolio da bude prisiljen na pregovore. Samo nekoliko dana kasnije, 24. decembra 1979. godine, sovjetske trupe su zauzele Avganistan. Frontovi su se zaoštrili, Varšavski pakt i NATO su nastavili naoružavanje.

Kao reakcija na eskalaciju, stotine hiljada ljudi je u Zapadnoj Nemačkoj izašlo na ulice. U Istočnoj Nemačkoj su takođe izbili protesti. Demonstranti u obe Nemačke su bili mišljenja da, ako spreče stacioniranje američkih raketa, onda istovremeno sprečavaju ne samo dalju trku u naoružavanju, već i moguće izbijanje rata, objašnjava istoričar Manfred Gertemaker.

Kancelar Kol preuzima Šmitovu strategiju

Mirovni pokret je postao politički faktor moći, tu je rođena stranka Zelenih, koji 1983. ulaze u Bundestag. Njihov neprijatelj je pre svih bio američki predsednik Ronald Regan, izabran 1981. godine, koji se očito manje interesovao za pregovore, a više za naoružavanje.

Helmut Šmit je takođe bio pod pritiskom u okviru svoje Socijaldemokratske partije. Delom zbog socijalne i ekonomske politike, a delom jer su u stranci sumnjali da je Dvostruki zaključak pravo rešenje. Šmitu je izglasano nepoverenje 1982. i tada počinje era demohrišćanskog kancelara Helmuta Kola.

Helmut Šmit na partijskom kongresu 1982. nije uspeo da ubedi delegate

Helmut Šmit na partijskom kongresu 1982. nije uspeo da ubedi delegate

Kol je nastavio raniju Šmitovu politiku i novembra 1983. je Bundestag glasao za stacioniranje američkih raketa srednjeg dometa. Nuklearne rakete tipa Peršing II i krstareće rakete su raspoređene u Nemačkoj.

Horst Telčik, tadašnji šef kancelarskog ureda, kaže: „Kada je Kol postao kancelar, mi smo gotovo bili na vrhuncu Hladnog rata. 1983. godine smo imali do 500.000 demonstranata na ulicama. Bio je to takozvani mirovni pokret. Danas znamo da su ga finansirali i ljudstvom podržavali i KGB i Štazi.“

No Helmut Kol je, kako kaže Telčik, uvek smatrao da je Šmitova pozicija ispravna: „Sovjetske rakete će nestati samo ako se budemo držali ove alternative: ako se ti ne razoružaš, mi ćemo se naoružati.“

Izdaci za oružje preopterećuju sovjetsku ekonomiju

Onda je 1985. došlo do istorijske prekretnice. Mihael Gorbačov je preuzeo vlast u SSSR. Kremlj se otvara za reforme. Razoružavanje Sovjeta bilo je iznuđeno – veliki porast troškova vojnog aparata prisiljava Gorbačova na reformske planove. Ekonomski jak kapitalistički Zapad je jednostavno oborio na kolena socijalistički Istok.

Već u godini kada Gorbačov dolazi na vlast počinju pregovori. U decembru 1987. godine su se obe strane obavezale na uništavanje svih raketa dometa između 500 i 5.500 kilometara. Zatim je 1991. godine je usledio Ugovor Start o ograničavanju raketa dugog dometa.

Prema mišljenju tadašnjeg ministra spoljnih poslova Nemačke, Hans-Ditriha Genšera, Dvostruki zaključak NATO bio je inicijalna kapisla za smirivanje tenzija: „Rezultat Dvostrukog zaključka je bio ono što smo uvek obećavali, naime, da neće biti samo manje takvih raketa, već da ih uopšte neće biti.“

A danas? Zeleni, koji su nastali iz mirovnog pokreta, odavno su se etablirali kao snaga nemačke politike. Hladni rat je na putu povratka, Ugovor o razoružanju potpisan 1987. godine prošlog avgusta je stavljen van snage.

U Nemačkoj su na vojnom aerodromu Bihel i dalje stacionirane nuklearne bojeve glave. Četiri decenije nakon Dvostrukog zaključka NATO je čovečanstvo još uvek daleko od sveta bez nuklearnog naoružanja.

Pogledajte video 03:10

Strah Nemaca od novog Hladnog rata

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video