Kašmir i dalje deli Indiju i Pakistan | Politika | DW | 21.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kašmir i dalje deli Indiju i Pakistan

Vlada u Nju Delhiju otkazala je već najavljene mirovne pregovore Indije i Pakistana. Nove tenzije između dva suseda, ali i dve nuklearne sile, mogu biti opasne po region, ali i čitav svet.

Ministri spoljnih poslova dve južnoazijske nuklearne sile trebalo je da se sastanu 25. avgusta u prestonici Pakistana, Islamabadu. Međutim, Indija je najavila da neće učestvovati u tim razgovorima u znak protesta zbog sastanka koji je visoki pakistanski izaslanik u Indiji, Abdul Basit, nedavno održao sa liderima kašmirskih separatista. Ministarski razgovori, koji su viđeni kao važan korak na trnovitom putu indo-pakistanskog mirovnog procesa, trebalo je da pripreme teren za sastanak premijera Indije i Pakistana zakazan za septembar na marginama zasedanja Generalne skupštine UN. I dok Indija govori o „mešanju u unutrašnje stvari zemlje“, Pakistan kaže da žali zbog otkazivanja razgovora, što vidi kao prepreku za napredak u dobrosusedskim odnosima.

Od proglašenja nezavisnosti 1947. godine, Indija i Pakistan vodili su dva od tri međusobna rata upravo zbog pretežno muslimanskog Kašmira, nad kojim obe zemlje žele punu kontrolu. Pre tri meseca pakistanski premijer Navaz Šarif prisustvovao je inauguraciji indijskog premijera Nerendra Modija u Nju Delhiju, što je viđeno kao simboličan potez u cilju uspostavljanja boljih veza među susedima. Ipak, odnos dve zemlje pretrpeo je udarac prošle nedelje kada je Modi optužio Pakistan da je sve slabiji u konvencionalnom ratovanju i da se dalje zalaže za terorizam.

Predstavnica nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ u Indiji, Sara Hez, u razgovoru za Dojče vele kaže da je, sa porastom tenzija zbog prekograničnog nasilja i političkog pritiska pod koji se nalazi pakistanski premijer Šarif zbog anti-vladinih protesta u zemlji, moguće da Nju Delhi traži izgovor kako bi u ovom trenutku napustio mirovne pregovore.

DW: Zašto su pakistanske konsultacije sa kašmirskim separatistima pred mirovne razgovore navele Indiju da se povuče iz razgovora?

Sarah Hees Friedrich-Ebert-Stiftung Indien

Hez: Pitanje je da li će do sastanka Modija i Šarifa u septembru uopšte doći

Sara Hez: Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana naglašava da su susreti sa kašmirskim liderima uobičajena stvar koja je dugo prethodila indo-pakistanskim mirovnim razgovorima. Pakistanski visoki izaslanik u Indiji kaže da je otkazivanje razgovora od strane indijskih vlasti bilo iznenađenje, dok indijski mediji spekulišu informacijom da je ministarka spoljnih poslova Indije, Sujata Sing, pozvala visokog izaslanika Abdula Basita, neposredno pred njegov sastanak sa separatističkim kašmirskim liderima i uložila oštar protest. Indija se i ranije protivila, ali nikada nije i reagovala zbog razgovora pakistanskih diplomata i kašmirskih lidera.

Šta nam ovaj potez govori o trenutnom stanju indijsko pakistanskih odnosa?

Bilo je dosta euforije i dobre volje u obe zemlje u trenutku kada je premijer Modi pozvao premijera Šarifa na svoju inauguraciju. Mnogi su tada imali velika očekivanja kada je reč o mirovnom procesu u regionu. Period euforije sada je završen, a zamenila ga je realnost. U Indiji, sastanak Abdula Basita sa liderima kašmirskih separatista viđen je kao podrivanje konstruktivnog diplomatskog angažmana koji je inicirao premijer Modi pozvavši premijera Šarifa. Nju Delhi smatra da sastanak sa kašmirskim liderima stvara sumnju u iskrenost Pakistana i to u trenucima kada Indija nastoji da poboljša bilateralne veze i nastavi proces dijaloga. Indija se nedavno žalila i na kršenje prekida vatre od strane Pakistana na tzv „kontrolnoj liniji“ koja odvaja Indiju od pakistanskog Kašmira, a tenzije ovim povodom rasle su i prethodnih dana.

Veći broj posmatrača ocenjuje da je Indija ovoga puta manje fleksibilna od Pakistana kada je reč o procesu izgradnje poverenja. Da li se Vi slažete sa ovim stavom?

Izgleda da je koaliciona vlada Nacionalne demokratske alijanse (NDA) pod sve većim pritiskom vladajuće Indijske narodne parije (Baratija Janata – BJP) da pokaže čvršći stav prema Pakistanu nego što je to bio slučaj sa vladom Ujedinjene progresivne alijanse. Moguće je da usled porasta tenzija zbog prekograničnog nasilja, ali i zbog političkog pritiska pod kojim se nalazi pakistanski premijer Šarif zbog anti-vladinih protesta u zemlji, trenutno nije bilo moguće napredovati u ovim razgovorima. Izgleda kao da je Nju Delhi tražio izgovor kako bi, bar u ovom trenutku, napustio mirovne pregovore.

Da li ste očekivali ovakvo brzo pogoršanje bilateralnih odnosa, pogotovo imajući u vidu prijateljski potez tokom Modijeve inauguracije?

Prethodna vlast sa BJP na čelu sarađivala je iznenađujuće konstruktivno sa Pakistanom. Međutim dok je raspoloženje, generalno gledano, pozitivno, odnosi Indije i Pakistana su vrlo krhki. Svaki nepromišljeni potez, bilo koje strane, može da podigne tenzije. Svaka jača reč, neoprezan komentar, sve se pažljivo prati sa obe strane. Populistička ili nacionalistička retorika koristi se sve češće pred neku visoku posetu. Do pogoršanja bilateralnih odnosa može da dođe vrlo brzo i bilo kada, a problem je što je do toga došlo upravo u ovoj osetljivoj fazi.

Koliko je to veliki udarac vladi premijera Navaza Šarifa, imajući u vidu trenutne antivladine proteste u Islamabadu?

Grenze Patrouille Indien Pakistan

Vojska na granici Indije i Pakistana

Premijer Navaz Šarif i njegova vlada se već više od nedelju dana suočavaju sa protestima. Dve grupe protestanata iz redova Kanovog Pakistan Terek e Insaf-a (PTI) i Tahir ul Kadirijevog Pakistan Avami Terek-a (PAT) blokirali su Islamabad i kažu da će se razići tek pošto premijer Šarif podnese ostavku. Nekadašnji igrač kriketa, Imran Kan, optužio je Šarifa da je namestio parlamentarne izbore u maju 2013. godine i najavio povlačenje njegove partije iz nacionalnog i svih drugih regionalnih parlamenata, izuzimajući u Kiber Paktunkva, gde je PTI u vlasti. Klerik, Tahirul Kadir ima širi spisak zahteva, koji uključuje reforme političkog sistema, edukacije i zdravstvene politike. Federalna vlada je u konstantnim konsultacijima sa vojskom ne bi li situaciju zadržala pod kontrolom, ali istovremeno ostaje i pod velikim pritiskom 50 hiljada protestanata koji prete da uđu u „crvenu zonu“, gde se nalazi Nacionalni parlament i većina vladinih institucija. Pažnja javnosti u Pakistanu usmerena je na na ove proteste i odgovor vlasti na njih, dok je otkazivanje mirovnih razgovora od strane Indije bilo tek provučeno kroz pakistanske medije. U svakom slučaju, to može samo da ojača konzervativne snage u trenutku već postojećih civilno-vojnih tenzija u Pakistanu.

Da li mislite da indo-pakistanski mirovni proces ima budućnost?

Otkazivanje razgovora na nivou ministara spoljnih poslova bacilo je senku na sastanak premijera Modija i Šarifa najavljen za septembar na marginama sastanka Generalne skupštine UN u Njujorku. Upravo je ministarski sastanak trebalo da izgladi neka od otvorenih pitanja između dveju zemalja i pripremi dnevni red za razgovore premijera. Bez takve pripreme, pod znakom pitanja je da li će do sastanka na najvišem nivou uopšte doći. Naravno da indo-pakistanski mirovni proces, koji je oduvek bio obećavajući, ali i komplikovan, još uvek ima budućnost. Mirovni proces između dva suseda, koji su istovremeno i nuklearne sile, važan je ne samo za region južne Azije, već za sve nas. Ovo nije niti prva niti poslednja prepreka u njihovim odnosima, ali taj glomazni proces nema alternativu. Dalja izgradnja međusobnog poverenja i realistične mere u tom pravcu između vlada Indije i Pakistana su apsolutno nezamenljive. U periodu zastoja u razgovorima između vlada dveju država, mora da se nastavi proces izgradnje poverenja na nivou civilnog društva i političkih elita sa obe strane i tako obezbedi platforma za raspravu o pitanjima koja trenutno ne mogu biti pokrenuta između vlada zbog političkih tenzija. Fondacija „Fridrih Ebert“ već godinama radi na organizaciji Indijsko-pakistanskih mirovnih razgovora i regionalnog projekta „Avganistan posle 2014“. Na taj način dolazimo do preporuka, ali i mera za izgradnju poverenja, što je proces koji podržavaju lideri obe strane.