Južni tok – žrtva sukoba Rusije i Zapada

DW: Južni tok je zaustavljen – da li to je dobra ili loša vest, gospodine Krastev?

Ivan Krastev: Prvo to nije vest. Prava vest je da je Vladimir Putin prekid projekta obznanio upravo u Turskoj.

Zašto se Južni tok neće graditi?

To nije nikakva tajna. Sankcije, pad cena nafte i rublje doveli su do toga da Rusija jednostavno nema potreban novac. I zapadni investitori bi radije da sačekaju. Italija je već dala do znanja da Južni tok nije više u fokusu, a Austrija se distancirala. Kriza je oslabila poziciju Gazproma u Rusiji. Kriza u Ukrajini promenila je geopolitičku i ekonomsku situaciju u kojoj je projekat pokrenut. Za Moskvu je Južni tok bio pokušaj da se oslabi strateški položaj Ukrajine kao tranzitne zemlje. Tu je istovremeno bio pokušaj da se Janukovič navede da Gazpromu proda 50 ili čak 100 odsto gasovoda. Danas Ukrajina ne bi Gazpromu ništa prodala. Naprotiv, 50 odsto gasovoda prodaje se evropskim i američkim firmama. Drugim rečima, u trenutku kada su se na Krimu pojavili „ljubazni tipovi“ (specijalne snage ruske armije), Južni tok je pao kao žrtva u sukobu između Rusije i Zapada. Do sukoba u Ukrajini, većina evropskih lidera verovala je da je rat u Evropi nemoguć, zbog uzajamne zavisnosti ekonomija Moskve i Evropske unije. Posle aneksije Krima, smatraju da je energetska zavisnost od Rusije pretnja evropskoj bezbednosti.

Zašto je Vladimir Putin upravo sada igrao na „tursku kartu“?

Turska je jedan od glavnih kupca ruskog gasa. Turska je takođe jedina članica NATO koja ne podržava sankcije protiv Rusije. U tom smislu, odluka Moskve izgleda logično. U poslednje dve godine, međutim, odnosi između Moskve i Ankare ne mogu se baš nazvati prijateljskim. Turska je oštro reagovala na aneksiju Krima, a i u sirijskom građanskom ratu te dve zemlje su na suprotnim pozicijama. Drugi primer je Egipat: Moskva podržava vojsku, a Ankara – Muslimansku braću. Sve u svemu, Rusija i Turska su geopolitički protivnici. Prema istraživanjima javnog mnjenja, preko 80 odsto Turaka negativno je raspoloženo prema Rusiji. I za kraj, najvažnije: u evropskoj strategiji za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, Turska je ključna zemlja jer kroz nju prolazi južni koridor koji može da snabdeva Evropu gasom iz drugih zemalja.

I sada je Putin odabrao baš Tursku kao tranzitnu zemlju za ruski gas u Evropu?

On jednostavno nema drugog izbora. Pokušaj Kremlja da Južni tok iskoristi kao sredstvo podele Evropske unije, nije uspeo. Aneksijom Krima, Putin je izgubio, ne samo Ukrajinu, već i Nemačku. Berlin je napustio svoju ulogu posrednika između Zapada i Rusije, i profilisao se kao portparol tvrde linije prema Moskvi. Podsećam da nijedna od zemalja Južnog toka u EU nije iskoristila svoj veto protiv sankcija Rusiji. Bugarska, Italija, Mađarska i Austrija želele su da učestvuju u projektu i da zarade, ali nisu bili spremne da zbog toga rizikuju konfrontaciju sa Briselom ili Berlinom. Pripajanje Krima, Rusiji je zaista donelo mnogo priznanja u mnogim delovima sveta, ali, u isto vreme, Putin je širom sveta izgubio politički uticaj. U mnogim zemljama možete da vidite kako Putina po medijima i internet-forumima hvale, čak ga i demonstranti na Haitiju mole za podršku, ali popularnost nije isto što i uticaj. Prošle godine, globalni politički uticaj Rusije dramatično je opao.

Zašto je Putin baš Bugarsku proglasio za glavnog krivca za zaustavljanje Južnog toka?

Na prvi pogled, zaustavljanje Južnog toka za Bugarsku, kao i Srbiju i Mađarsku, jeste gubitak. Ali, paradoksalno je to što je Putin optužio Bugarsku i od nje odmah napravio jedinog dobitnika. Gubitnici su Mađarska i Srbija koje su se borile za projekat i to zato što neće dobiti gas, a izgubile su poverenje Evropske unije. Bugarska takođe neće dobiti gas, ali se izborila za poverenje EU. Odjednom finansije EU ponovo teku, nakon što su godinu dana bila na ledu. Bugarska mnogo više profitira od fondova Evropske unije nego od Južnog toka. Evropska unija je najveći trgovinski partner Bugarske, EU je najveći investitor u Bugarskoj, mnogi Bugari traže poslove ili mogućnost obrazovanja u zemljama EU. Široko rasprostranjeni kliše glasi da su Bugarska i Rusija istorijski i kulturno tesno povezane, ali ruski uticaj u Bugarskoj se zapravo topi. To je takođe jedan od razloga za razočaranje Putina u Bugarsku.

Ivan Krastev je predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.