Južna interkonekcija mogla bi da ugrozi konekciju BiH sa EU

Gasovod „Južna interkonekcija“, osmišljen da poveže Bosnu i Hercegovinu s terminalom za tečni prirodni gas u susednoj Hrvatskoj, mogao bi da ugrozi težnje BiH za članstvo u Evropskoj uniji.

Projekat je strateški važan za zemlju, jer bi smanjio njenu zavisnost od ruskog gasa. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, EU je podstakla i države-članice i zemlje-kandidate da prekinu veze s ruskim energetskim sektorom.

Za BiH, koja gotovo sav gas uvozi iz Rusije, ovaj gasovod mogao bi da bude ključni korak ka diverzifikaciji i povezivanju s evropskim tržištem gasa preko Hrvatske.

Zašto je Brisel zabrinut zbog planova za gasovod u BiH

U martu su vlasti BiH usvojile zakon kojim je praktično za investitora projekta imenovana kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Državama – AAFS Infrastructure and Energy. Ona je osnovana tek krajem 2025. godine i, prema dostupnim informacijama, nema iskustva u izgradnji gasovoda.

Upravo to je izazvalo uzbunu u Briselu. Uoči konačnog odobrenja sporazuma, ambasador EU u Bosni i Hercegovini, Luiđi Soreka, uputio je pismo rukovodstvu zemlje, pozivajući ih da poštuju pravila EU.

Naglasio je da vlasti, prilikom izrade energetskih zakona, moraju „pažljivo da razmotre obaveze“ iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Kako bi se zadržao napredak ka članstvu u EU, „ključno“ je, kaže, da zakoni budu usklađeni s preporukama Evropske komisije.

Za EU problem nije sam gasovod, već način na koji je projekat dodeljen. Brisel podržava smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, ali insistira da takvi projekti prate transparentne procedure i pravila javnih nabavki.

Nova američka kompanija nameće pitanja

Planirani sporazum izazvao je sumnje i unutar same Bosne i Hercegovine. Ivana Korajlić iz Transparensi internešenela u BiH upozorila je da bi „izbegavanje bilo kakvih transparentnih procedura i konkurencije“ predstavljalo „veoma opasan“ presedan.

Prema njenom mišljenju, kompanija AAFS izabrana je kako bi se zadovoljio nečiji finansijski interes. Takvi „zakoni krojeni po meri“, kako kaže Korajlić, služe privatnim interesima umesto javnom dobru, i nisu u skladu sa standardima EU.

Korajlić takođe postavlja pitanja o samoj američkoj firmi, navodeći da nije jasno odakle bi došlo navodnih milijardu i po dolara investicija, niti da li kompanija može da realizuje projekat te veličine.

Napomenula je i da kompanija ima veze s osobama bliskim američkom predsedniku Donaldu Trampu, a u kombinaciji s navodnim lobiranjem to ukazuje na mogućnost da je politički uticaj imao ulogu u njenom izboru. DW je zatražio komentar od kompanije, ali odgovor do trenutka objavljivanja teksta nije stigao.

Trnovit put ka EU

Ova kontroverza ukazuje na šire izazove u procesu pristupanja BiH Evropskoj uniji, koji je dugo obeležen sporim reformama i političkim podelama. Zemlja je zvanično podnela zahtev za članstvo 2016. godine, a status kandidata dobila je 2022.

Analitičarka Berta Lopez Domenek iz briselskog trusta mozgova Evropski centar za politiku, za DW podseća da su formalni pregovori o članstvu počeli 2024. godine. Međutim, napredak je više puta zaustavljan zbog problema u upravljanju i neuspeha da se zemlja uskladi sa standardima EU.

Domenek dodaje da je nemogućnost BiH da usvoji potrebne zakone poslednjih godina dovela do toga da EU ublaži svoje zahteve i snizi standarde. Prema njenom mišljenju, „dobra vest“ je to što EU sada ostaje pri kritikama i insistira da zakonodavstvo o energetskoj bezbednosti bude usklađeno sa pravilima Unije.

EU finansiranje pod znakom pitanja

Međutim, pitanje nije samo političko. Bosna i Hercegovina i druge zemlje Zapadnog Balkana rizikuju da izgube značajna sredstva Evropske unije ukoliko ne sprovedu dogovorene reforme. BiH bi mogla da ostane bez gotovo 374 miliona evra iz Plana rasta EU za region, ako se nastavi sa odlaganjem sprovođenja reformi.

To bi Briselu moglo da pruži važan mehanizam pritiska. Zamrzavanje sredstava i ranije se pokazalo kao efikasan način da se Bosna i Hercegovina podstakne na neophodne reforme, ukazuje Domenek za DW.

I Domenek i Korajlić ističu da za sada ostaje nejasno hoće li intervencija EU biti dovoljna da promeni tok ovog projekta. Međutim, saglasne su da bi takva promena bila u interesu same Bosne i Hercegovine.

Za Korajlić, ishod će pokazati da li je prioritet zemlje „usklađivanje sa standardima Evropske unije ili ispunjavanje nečijih tuđih interesa“.