Junkeru funkcija, Kijevu perspektiva

Ovog puta evropski u Briselu nije sve bilo u svečarskoj konsenzusnoj atmosferi. Lideri 28 zemalja članica EU morali su da broje glasove i sa 26 prema 2 odlučili da predlože kandidata konzervativaca Žan-Kloda Junkera za novog predsednika Evropske komisije. Njegov izbor u Evropskom parlamentu sada je samo formalnost. Glasanje je zakazano za 16. jul, kada će se ponovo sastati i lideri EU kako bi dogovorili ostala kadrovska rešenja u Komisiji.

Britanski premijer Dejvid Kameron, podržan jedino od mađarskog premijera Viktora Orbana, ostao je pri stavu da je Junker federalista stare škole koji se zalaže za jačanje Unije i smanjenje nadležnosti zemlja članica i ne prihvata reforme na kojima insistira London. U pitanju je tužan dan za Evropu, koji bi mogao da dodatno pojača želju Britanaca za izlaskom iz Unije, kaže Kameron.

Budućem šefu komisije čestitao je odlazeći – Žoze Manuel Barozo, koji je u najvažnijoj briselskoj fotelji proveo deset godina. „Žan-Kloda Junkera znam već 20 godina i mnogo smo radili zajedno. Verujem da se radi o predanom Evropljaninu i političkom lideru sa velikim iskustvom. Evropska komisija i ja ćemo učiniti sve kako bi u narednim mesecima osigurali što bolju tranziciju između ove i naredne Komisije“, rekao je Barozo.

Balans štednje i investicija

EU je samit šefova država i vlada članica delom posvetila istoriji i obeležavanju početka Prvog svetskog rata, dok je drugoga dana razgovarala o budućnosti i evropskim prioritetima u narednom periodu.

„U našem strateškom planu za narednih pet godina izdvojili smo pet prioriteta. Počev od jačanja ekonomije i otvaranja novih radnih mesta, insistiranju na pravima građana i osnovnim slobodama, do obezbeđivanju energetske i klimatske budućnosti i efikasne zajedničke akcije u međunarodnoj zajednici. Sve ovo je neophodno da bismo postigli ono što građani EU od nas očekuju“, izjavio je Herman van Rompej, odlazeći predsednik Saveta EU.

Posebno je naglašeno da u EU postoji širok konsenzus oko potrebe da se nastavi sa ekonomskim reformama i fiskalnom konsolidacijom, dok se zarad zdrave ekonomije mora insistirati na investicijama. Time su pomirene razlike one grupe zemalja, na čelu sa Nemačkom, koje su insistirale na nastavku štednje, i Francuske i Italije koje su se zalagale za veća ulaganja kao podršku privrednom rastu.

Dok će ekonomska pitanja, izvesno, biti evropski prioritet u naprednom periodu, isto se ne može reći za politiku proširenja. Evropski savet ozvaničio je kandidatski status Albanije, ali u Briselu bar u narednih pet godina ne očekuju i novu članicu.

Izgubili London i Moskva?

Junski samit lidera EU bio je istorijski i za geopolitičku mapu Evrope. Tri bivše sovjetske republike, Ukrajina, Gruzija i Moldavija, potpisale su sporazume o stabilizaciji i pridruživanju. Za lidere te tri države u pitanju je konačan izbor za evropske integracije i put ka članstvu u EU. Među brojnim najavama modernizacije, demokratizacije i reformi, svi su svesni i bezbednosnih izazova u Ukrajini i neizvesnosti odnosa Gruzije i Moldavije sa Rusijom:

„Moja prva poruka jeste da je EU danas uz vas više nego ikada. Imate našu podršku i solidarnost, kao i naše priznavanje vašeg teritorijalnog integriteta“, rekao je Van Rompej. „ Moja druga poruka jeste da u ovim sporazumima, niti u pristupu EU, nema ništa što bi moglo da naškodi Rusiji na bilo koji način. EU je spremna da razgovara sa Rusijom, koliko god je to potrebno, kako bi otklonili nesporazume ukoliko postoje i zacrtali bezbedniju budućnost našeg zajedničkog kontinenta.“

Iako zvanični Brisel naglašava da jačanje veza EU sa tri bivše sovjetske republike nije usmereno protiv Rusije, diplomate ocenjuju da je sporazum Ukrajine sa EU srušio geopolitičke planove Rusije o alijansi koja bi parirala EU i NATO. Iz Moskve je već poručeno da će zbog ovih sporazuma biti „ozbiljnih posledica po Ukrajinu i Moldaviju“. Istovremeno lideri EU upozorili su Rusiju da su nove sankcije moguće ukoliko do kraja juna, ne dođe do promene politike prema Kijevu i konkretne deeskalacije na istoku Ukrajine.