Jugoistočna Evropa u evrozoni? | Evropa | DW | 01.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Jugoistočna Evropa u evrozoni?

Financijska kriza i grčka kriza su dobro prodrmale euro i njegove temelje. Kako bi se ubuduće izbjegli ovakvi scenariji, ubuduće će se kod primanja novih članica u zonu eura dobro promisliti.

Prema Lisabonskom ugovoru, Evropska komisija i Evropska centralna banka svake dve godine proveravaju tzv. konvergencione kriterijume zemalja koje bi htele da uđu u evrozonu. Trenutno se radi o sedam članica koje još nemaju evro kao platežno sredstvo: Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Švedska i Hrvatska. Tu je još i Danska koja međutim nije obavezna da uđe u evro-klub.

EU-Wirtschaftskommissar Pierre Moscovici Wachstumsprognosen für 2017

Pjer Moskovici: Ne vodi se računa ni o kriterijumima za zemlje-članice

Međutim, trenutno ne ispunjavaju sve zemlje potrebne uslove – i to ne samo kandidatkinje, već ni one koje su i sada u evrozoni. „Problem sa evrozonom eura je taj što se ne vodi računa o konvergencionim kriterijumima zemalja-članica“, kaže komesar za finansije Evropske unije Pjer Moskovici. On je u sredu (31.5.) predstavio ambiciozan plan po kojem bi sve preostale članice Evropske unije trebalo da se do 2025. pridruže i evro-klubu.

Rumunija i Bugarska oprezne

„Ta tema je za nas veoma važna“, kaže bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva za DW. Njena zemlja već sada ispunjava konvergencione uslove. Ona se nada da će Bugarska 2018. ući u „čekaonicu“ evrozone, u tzv. kursni mehanizam II (ERM II). Rumunija je za sada odustala od dosada željenog termina za uvođenje evra 2019. Predsednik rumunske vlade Sorin Grindeanu objasnio je da je razlika u platama u Rumuniji i evrozoni još uvek suviše velika.

Ali bivši rumunski ministar finansija Danijel Daijanu smatra da problem nije samo u razlikama u platama, već i u ekonomskoj razvijenosti generalno. „Razlike između severa i juga unutar evrozone pokazuju da su potrebne reforme“, kaže Daijanu. On zato ne preporučuje ulazak Rumunije u evro-klub pre nego što se za to budu stvorili uslovi. „Naivno je misliti da uvođenje evra automatski znači i razvoj privrede i institucija“, podseća Daijanu.

Hrvatska optimistična

Sudeći po očekivanjima šefa Hrvatske centralne banke Borisa Vujčića, Hrvatska bi uskoro trebalo da postane članica evrozone. Međutim, poslednji konvergencioni izveštaj ne nudi previše razloga za optimizam. Probleme stvara pre svega državni dug od 80 odsto BDP-a, što je znatno više od okvirne vrednosti od 60 odsto.

U ovom trenutku teško je predvideti kada će evrozona dobiti nove članove. Ipak, u jednom su svi složni: sve dotle dok postoji zabrinutost zbog razlika između razvijenih članica Evropske unije i onih koje su tek na putu da to postanu, proširenje evrozone biće i kontraproduktivno i štetno – kako za zemlje unutar zone, tako i za one koje bi htele da u nju uđu.